Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil bio je gost redakcije Kurira i tom prilikom govorio o njegovom viđenju toka pregovora Beograda i Prištine i odugovlačenje druge strane sa implementacijom ZSO.
Američki ambasador kazao je da nakon 10 godina od Briselskog sporazuma 2013. stav Vašingtona i njegovo mišljenje takođe je da se sporazum konačno primeni i dodao da se nada da će narednih nekoliko nedelja na dnevnom redu biti predlozi.
"Lajčak koji ima veliku odgovornost, postaraće se da taj proces napreduje. Garancije leže u samom prosecu. Vlada Kosova se složila da učestvuje u tom procesu, njihove vođe pokazuju da će tako sigurno biti i Lajčaku i Evropskoj uniji, ali takođe i Sjedinjenim Državama i to da će će se pobrinuti o ovim problemima koje je im je postavila i Evropska unija", izjavio je Hil.
On je kao najvažniju stvar istakao formiranje Zajednice srpskih opština koja ne uključuje u celosti tako puno ljudi već kako se izrazio govorimo o Srbima sa Kosmeta kojima je potrebno da znaju kakva će im budućnost biti, koja su im prava, koje su im odgovornosti i koji žele da budu u mogućnosti da žive u miru.
Američki ambasador smatra da je formiranje Zajednice srpskih opština veoma dobra ideja, a posmatrajući 2013. godinu, rekao i da je to sada još bolja ideja.
Na pitanje zašto se do sada čekalo toliko, Hil je odgovorio da je to pitanje za ljude iz prošlosti jer je on tu samo godinu dana.
"Svi mi koji to posmatramo se pitamo zašto sve nije urađeno ranije. Mnogi kažu da je potreban taj pritisak da bi se ostvarilo, ali po mom mišljenju najvažnije to šta je najbolje za svakoga, a najbolje za sve je da se ima čista situacija, da Srbi koji žive na Kosovu toliko dugo godina, znaju kakva im je budućnost. Treba da znaju kakvi su im odnosi sa Prištinom, ali takođe i sa Beogradom. Mislim da je vreme da se pokrene sve", naglasio je Hil i podvukao da svi koji se sa time suočavaju u sadašnje vreme i koji gledaju u budućnost žele da se to završi.
O izborima na Kosovu i Metohiji, Hil je rekao da je siguran sam da će biti puno sumnji, kao i da ovo nije dobro vreme za to nakon svega.
"Srbi su napustili institucije zbog neuspeha da se formiraju Zajednice srpskih opština. Tako da je jasno da će biti problema, verujem da će biti problema zbog nivoa učešća. Mislim da je važno da se rešavaju ovi ostali problemi pa ćemo videti šta će biti još potrebno uraditi", istakao je Hil.
Američki ambasador smatra da je EU zainteresovana za proširenje posebno za Srbiju, ali da takođe i da ne dovodi nove članice koje donose probleme sa svojim susedima.
"Volela bi da vidi države koje dobro stoje sa susednim državama. U tom pogledu Sjedinjene države i druge zemlje imaju jake predloge za Otvoreni Balkan, jer to je proces koji stvara situaciju gde će susedne države sarađivati, Već imamo primer odlične saradnje Srbije i Albanije kao i Republike Severne Makedonije. Nedavno sam bio u Albaniji na konferenciji i slušajući njihove zvaničnike kako pričaju o vrednostima Otvorenog Balkana i šta bi mogli da dobiju iz Otvorenog Balkana poput dolaska srpskih turista u Albaniju, uvoza i izvoza voća i povrća... To su stvari koje želimo da vidimo još više. Takođe iz perspektive Evrospke Unije, oni žele da vide šablon i takoreći ponašanje normalne trgovine i to se mora uraditi", objasnio je Hil.
Američki ambasador smatra da je najveći izazov u regiji usmeriti emocije na to šta je potrebno da se gradi ekonomija, da se obezbedi da mladi ljudi ostanu da se obezbedi dobra perspektiva za njihovu budućnost.
"Želim da vidim sliku američkog biznisa koji je zainteresovan za Srbiju. Uglavnom su zainteresovani za Srbiju iz jednog jedinog razloga. Oni vide dobre ljude koji žele da rade u njihovim kompanijama. Uglavnom je to interesna sfera mladih ljudi. Zato mladi ne treba da pričaju o istoriji, već o sopstvenom razvoju i sličnim stvarima", kazao je Hil.
Na pitanje da li Srbija može da očekuje još pritisaka jer nije uvela sankcije Rusiji, Hil je rekao da to zavisi od srpske Vlade. Evropska Unija traži mnogo od članica i budućih članica.
"Postoje očekivanja da članica Evrospke Unije treba da se slože oko sigurnosti i spoljne politike. Naravno da postoje očekivanja od Srbije da usaglasi spoljnu politiku. Jedan od najvećih testova jeste uvođenje sankcija Rusiji. Sama reč sankcije u Srbiji jeste neprijatna tema jer je i sama prošla kroz to devedesetih i to pod veoma teškim sankcijama. Dakle, postoje mnoge države koje znaju da ne mogu da njihove sankcije direktno utiču, ali moraju da urade pravu stvar. Usput, znam da je teško, ali Rusija ne pomaže vašoj zemlji nimalo i Srbija mora da uradi šta je potrebno i da ide u smeru u kom je potrebno da bi stigla tamo gde želi da bude", naveo je Hil.
O boljim odnosima između Srbije i Amerike, ambasador SAD u Srbiji misli da se oni mogu unaprediti. osvrćući se posebno na period bombardovanja Srbije 1999. godine, on je kazao da je to bio težak period i da je svestan težine toga.
"Pokušavao sam da dam izjavu o tome i kažem iskreno ljudima, gledajte mi to razumemo, ali takođe mislim da treba da idemo napred i osećam da imamo na osnovu čega da idemo napred. Nije samo da smo imali prilično dobre odnose u prethodnih skoro 150 godine, već imamo puno toga zajedničkog, ne samo po piranju košarke već smo radili mnoge stvari zajedno. Stvarno mislim da imamo mogućnost i prilagođavanje. Ta adaptacija je izuzetno važna u mnogim stvarima. Važna je u izgradnji nakon rata, ali je prilagođavanje takođe važno za odnose", napomenuo je Hil.
Američki ambasador je podvukao da ne sumnja da odnosi Srbije i SAD-a imaju potencijal da se grade dalje, ne samo kao odnosi pre devedesetih, već da prerastu u nešto zaista posebno.
"Na kraju tako i vidim svoju misiju", zaključio je Hil u intervjuu za Kurir.
(EURACTIV.rs)