Evropska komisija predstavila je Akt o kritičnim sirovinama, kojim će pokušati da smanji zavisnost od Kine. Postavljeni su ciljevi i ustanovljen međunarodni "klub" partnera u ovom poduhvatu.
Evropska komisija predstavila je Akt o kritičnim sirovinama sa ciljevima za proizvodnju, rafinisanje i recikliranje ključnih sirovih materijala neophodnih za zelenu i digitalnu tranziciju.
Akt o krititčnim sirovinama označava još jedan korak na putu EU ka novom pravcu za reindustrijalizaciju i agendu kompetitivnosti, nakon godine koju su obeležile visoke cene energenata, ometanja u lancima distribucije, i implementacija američkog Akta o smanjenju inflacije (IRA).
Komesari Valdis Dombrovskis i Tijeri Breton saopštili su da postoji jedan ključni cilj - smanjenje oslanjanja Evrope na uvoz koji se često odvija "iz kvazimonopolističkih trećih zemalja".
Obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnih i strateški važnih sirovina takođe je krucijalni element bilo kakve efikasne zelene tranzicije.
Potražnja za metalima retke zemlje za turbine vetra trebalo bi da se poveća 4,5 puta do 2030. godine. Litijum, ključni element za baterije električnih vozila i uređaja, biće 11 puta traženiji do 2030, a 57 puta do 2050. godine, procenjuje EK - a vrlo mali deo neophodne količine dolazi iz evropskih rudnika.
Evropska komisija je saopštila da će postaviti niz jasnih, ali dobrovoljnih ciljeva koje EU mora da ostvari do 2030. godine. Jedna desetina strateški važnih sirovima (SRM) moraće da bude rudarena u okviru granica EU, a trenutno je taj procenat samo tri odsto.
Najmanje 40% procesiranja i rafiniranja tih materijala takođe će morati da se odvija u EU, za razliku od trenutnih "nula do 20 odsto", rekao je Breton. Ciljevi recikliranja su postavljeni na 15%, što je donekle podelilo mišljenja u Komisiji.
"Nije dovoljno ambiciozno, i znamo da možemo da uradimo više", rekao je Breton novinarima, mada je ostalo nejasno zbog čega onda procenat nije podignut.
Čak i uz dobrovoljne ciljeve, Akt daje slobodu ekonomskim akterima koji žele da ostvare te targete, ne samo u industriji, već i u smislu finansijskih institucija. Dombrovskis je naglasio da "Evropska unija nije planirana ekonomija".
U srcu dokumenta je stvaranje strateških projekata koji bi imali lakše finansiranje i jednostavniji proces dobijanja dozvola, a Komisija procenjuje da je za rast sektora sirovina neophodno do 20 milijardi evra.
Zemlje članice biće ohrabrene da maksimalno iskoriste postojeće okvire državne pomoći, koristiće se i "InvestEU" sredstva, ali će i privatni investitori biti igrači.
Trenutni procesi dobijanja dozvola su predugi, objasnio je Breton, i rekao da je cilj da se sa trenutnih pet, dužina procesa prepolovi na dve i po godine.
"Projekti moraju da značajno doprinesu bezbednosti EU, da ugledaju svetlost dana u razumnim vremenskim okvirima i da se održivo implementiraju", piše u dokumentu.
Krajnji cilj tih projekata je da poboljšaju sposobnost EU da obezbedi kritične i strateški važne sirovine duž celog životnog ciklusa proizvodnje. Aneksom Akta definisan je spisak metala koji spadaju u ove kategorije.
Šta su strateške, a šta kritične sirovine?
Komisija je povukla jasnu razliku između te dve vrste materijala. Strateški su izuzetno važni u specifičnim sektorima, kao što su proizvodnja mikročipova ili baterija, koji mogu da budu pogođeni globalnom neravnotežom potražnje i zaliha. Tu je i problem barijera pri trgovini sa trećim zemljama koje ih proizvode.
Kritične sirovine (CRM) su krucijalne za širu sliku ekonomije EU, i takođe se suočavaju sa rizicima ozbiljnih poremećaja lanca slabdevanja.
Komisija priznaje da EU možda još uvek nema infrastrukturu, veštine i usklađene standarde u sektoru rudarstva. Kako bi se širom bloka podigla proizvodnja, u planu je "partnerstvo veština na velikoj skali".
Strateški prioritet EK takođe je razvoj zajedničkih evropskih standarda za istraživanje, vađenje, rafinisanje i recikliranje kritičnih sirovina.
Kao što je dokument koji je nedavno procurio nagovestio, strategija EU je i da se odvoji od trećih zemalja, od kojih trenutno zavisi. Kina u ovom trenutku kontroliše veliki deo procesa vađenja i rafiniranja čitavog niza sirovina, među kojima su magnezijum i minerali retke zemlje. Demokratska republika Kongo rudari 63% kobalta koji završava u EU, a ovaj metal je izuzetno važan za elektrode punjivih baterija.
U planu, Komisija postavlja prag od maksimalnih 65% za uvoz bilo kog strateški važnog materijala od jedne pojedinačne zemlje. Trenutno je taj prag 70 odsto.
Ali, Evropa ne može sve to sama. Akt predviđa i dugoročnu saradnju sa međunarodnim partnerima koje je Komisija nazvala "CRM klubom". Zemlje koje su potrošači ili su bogate resursima trebalo bi da prave održive planove investiranja u zemlje koje ih proizvode, i time im omoguće da napreduju u lancu vrednosti.
"Ne možemo da odemo u treće zemlje i kažemo im da one obave 'prljavi posao' koji zahtevaju rudarenje i vađenje. To je moralno neprihvatljivo", podvukao je Breton.
EU će raditi rame uz rame sa partnerima sličnog mišljenja u pokušaju da podrži lokalni ekonomski razvoj i proširi industriju od vađenja do rafinisanja. Ova tačka se posebno odnosi na afrički kontinent.
"Moramo da pomognemo i poboljšamo ekonomski uticaj na lokalnom nivou, što nije potez koji bi se mogao očekivati od Kine", dodao je Breton.
Pregovori o partnerstvu vezanom za sirovine između EU i Sjedinjenih Američkih Država trebalo bi da obeleže početak stvaranja ovog globalnog kluba, kao i nedavno sklopljeni Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Čilea.
(EURACTIV.rs)