Ciljevi Nemačke povodom energije koja potiče od vetra na moru su u opasnosti zbog kašnjenja u izgradnji i u povezivanju na mrežu, što je dovelo do poziva industrije na dodatnu podršku vlade.
Do 2030. godine, nemačka vlada želi da ima 30 gigavati (GW) vetroturbina na moru instaliranih u uskim delovima Severnog i Baltičkog mora, u odnosu na 8,5 GW koje ima danas.
Ali uprkos kratkom vremenskom okviru, nekoliko vetroturbina se pušta u rad i industrija sada poziva na uzbunu.
"Da bi se izborio sa ovim značajnim neposrednim povećanjem kapaciteta, lancu vrednosti vetrogeneratora na moru su potrebne mere industrijske politike", upozorila je koalicija industrijskih udruženja u utorak (29. januara).
Godine 2023., samo 27 morskih vetroturbina sa kombinovanim kapacitetom od samo 257 MV počelo je da isporučuje električnu energiju u mrežu. Izgrađena su još 74 temelja – ključni korak u tom procesu. Ali još uvek je daleko od proseka od 3,1 GW koji je potreban sektoru do 2030. godine.
Alijansa koju čine proizvođači mašina VDMA, ofšor industrija vetra BVO i drugi pozvali su na "instrumente finansiranja i regulatorni okvir koji omogućava neophodna ulaganja".
Kao i u industriji vetra na kopnu, to znači blokiranje kineskih igrača da uđu na tržište.
Nemačka vlada je u decembru potpisala "Evropsku povelju o vetru", industrijsku inicijativu koja poziva zemlje EU da prilagode aukcije energije vetra na način koji favorizuje uglavnom evropske proizvođače i obećava veće rente za investitore.
To uključuje "kriterijume za pretkvalifikaciju" gde proizvodi moraju da prođu test sajber bezbednosti i prilagođavanje aukcijskih cena inflaciji. "Zato se dizajn tendera mora odmah promeniti", naglasila je alijansa.
Još jedna trauma nemačke ofšor industrije se vraća. U julu 2023. godine, brojne naftne kompanije platile su nemačkoj vladi 13 milijardi evra za privilegiju da im se dozvoljoli da izgrade turbine na moru snage sedam gigavati.
Ovo se pokazalo nepopularnim među afirmisanim nemačkim igračima. "Plaćanja ponuda bi stoga trebalo da budu ograničena", insistira industrijski savez, tvrdeći da visoke isplate ponuda poput onih iz prošle godine rezultiraju većim cenama električne energije.
Stručnjaci odbacuju ovo rezonovanje. "Ograničavanje plaćanja ponuda mi se čini potpuno proizvoljnim", objašnjava Ingmar Šleht, naučni saradnik u švajcarskom ZHAV-u. Umesto toga, "politički je neophodno obezbediti da vetroelektrane za koje se podnose ponude zaista budu izgrađene”.
Teže od očekivanog
Spora izgradnja turbina i strahovi od Kine nisu jedini problemi koji muče nemački ofšor sektor.
Dana 26. januara, vladina agencija zadužena za mapiranje okeanske ekonomske zone u zemlji, poslala je obaveštenje regulatoru mreže da će se povezivanje priobalnih vetroparkova sa električnim vodovima na obali pokazati težim nego što se očekivalo.
Prema pismu, u koji je Euractiv imao uvid, za nekoliko oblasti koje bi trebalo da budu stavljene na aukciju za razvoj, njihovo povezivanje na mrežu će biti odloženo do dve godine – cela dva gigavata će biti priključena krajem 2031. umesto sredinom 2029. godine, uz ostala kašnjenja manje neposrednog uticaja.
(JA/EURACTIV.rs)