Energetika

POTPISAN SPORAZUM O FINANSIRANJU IZGRADNJE VETROPARKA "KOSTOLAC": "Oko 30.000 domaćinstava imaće direktnu korist"

Autor Milena Antonijević

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je sporazum kojim je zaokruženo finansiranje projekta izgradnje vetroparka „Kostolac” kapaciteta 66 MW

Izvor: Foto: Đorđe Krstić

Projekat se finansira iz kredita nemačke KfW banke, Evropske unije bespovratnim sredstvima od 30 miliona evra i sredstvima EPS-a.

"Sporazum predstavlja važan korak u realizaciji projekta izgradnje prve vetroelekrane EPS-a, vetroparka „Kostolac“, zaokruživanjem finansijske konstrukcije za projekat vrednosti 144 miliona evra. Proizvodnja ove elektrane, odnosno njenih 20 vetroturbina, biće dovoljna da zelenom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava. Vetropark će se nalaziti na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrana i kopova Kostolac", rekla je ministarka.

Podsećajući da će za nekoliko meseci biti završena izgradnja TE Kostolac B3, ministarka je naglasila da je sledeći važan korak ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE) u koje EPS nije dovoljno ulagao u prethodnim godinama, a to su energija vetra i solarna energija.

Očekuje da vetropark „Kostolac“ bude priključen na mrežu i počne da isporučuje zelenu energiju za naše građane u prvoj polovini 2025.

U istom periodu trebalo bi da bude završena i EPS- ova solarna elektrana „Petka“, snage 9,75 MW. Sve tri nove elektrane u Kostolcu – TE Kostolac B3, Vetropark Kostolac, i SE Petka deo su velikih ulaganja u energetski sistem koje planiramo u narednim godinama, a koje će biti završene u periodu pre EXPO 2027.

Ona je podsetila da je na javnom pozivu u oktobru 2023. godine izabran i strateški partner za 1 GW samobalansirajućih solarnih elektrana, u kombinaciji sa baterijama, koji će realizovati konzorcijum predvođen južnokorejskom kompanijom Huyndai Engineering, a koji će po završetku biti u vlasništvu EPS, tj. države. 

„Kod novih investicija u OIE, posebno je važno da imamo mogućnost da se proizvedena energija koristi pre svega za domaće tržište. Time će više zelene energije u našem energetskom sistemu, značiti ne samo zdraviju životnu sredinu, nego i veću energetsku sigurnost i nezavisnost Srbije, što je naš strateški cilj“, navela je Đedović Handanović.

Ministarka je naglasila da su Evropska unija i SR Nemačka ključni partneri Srbije u energetskoj tranziciji. „Srbija i Nemačka uspostavile su klimatsko partnerstvo u cilju podrške našoj zemlji u sprovođenju Zelene agende EU. Sa Nemačkom uspešno sarađujemo pre svega u sektoru daljinskog grejanja, uvođenju OIE i razvoju prenosne mreže, koja je od 2000. godina uložila 1,5 milijardi evra u energetski sektor.

Uz finansijsku podršku EU realizujemo neke od najvažnijih projekata u energetskom
sektoru kao što su gasna interkonekcija sa Bugarskom i Transbalkanski koridor. Posebno smo zahvalni na bespovratnoj pomoć od 165 miliona evra koju smo dobili prošle godine pre svega za pomoć energetski ugroženim kupcima i ulaganja u distributivnu mrežu”, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da izgradnja vetroparka Kostolac predstavlja potvrdu partnerstva Srbije, Evropske unije i SR Nemačke u procesu energetske diversifikacije i zelene energetske tranzicije.

"Oko 30.000 domaćinstava imaće direktnu korist od ovog vetroparka, ne samo zbog proizvodnje električne energije već i zaštite životne sredine i smanjenja korišćenja fosilnih goriva. Takođe, projekat će imati uticaj na nova zapošljavanja u Kostolcu i okolini kako bi se razvijala upotreba OIE", rekla je ministarka i dodala da Srbija ima dobre projekte koji nam pomažu da se nametnemo kako bismo dobili značajna sredstva i grantove od EU.

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je EU pruža snažnu podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije. On je istaka da ovaj projekat nije samo dokaz posvećenosti Srbije zelenoj energiji već i kamen temeljac evropskog zelenog dogovora i pravedne tranzicije, koji promoviše privredni razvoj dok čuva našu planetu i građane.

Žiofre je dodao da „vetropark Kostolac predstavlja naš zajednički poduhvat da se udaljimo od uglja. On simbolizuje našu posvećenost smanjenju oslanjanja na fosilna goriva, dekarbonizaciji naših privreda i prihvatanju obnovljivih izvora energije. Ovaj projekat je samo jedan element naše šire podrške Srbiji u energetskom sektoru koja iznosi preko 500 miliona evra. Plaćali smo račune za struju ugroženim domaćinstvima i preduzećima, modernizujemo energetski sistem bolnice VMA i gradimo novi energetski autoput koji donosi zeleniju i sigurniju energiju u Srbiju: Transbalkanski elektro-koridor. Stoga je EU najvažniji partner Srbije u oblasti energetike”, rekao je on. 

Ambasadorka SR Nemačke u Beogradu, Anke Konrad, rekla je da je Nemačka pouzdan partner u oblasti energetske tranzicije i da je kroz regionalno klimatsko partnerstvo, dosledno fokusirana na podršku razvoju zelene energije u Srbiji, kao i na energetsko povezivanje u Evropi. „Intenzivno ulažemo, na primer, u energetsku rehabilitaciju objekata u javnom sektoru, poput VMA, ili u Transbalkanski koridor kojim se neće samo povezati Zapadni Balkan sa EU, već i povećati kapacitet mreže. Pored toga, ulažemo u dekarbonizaciju toplana, kroz korišćenje biomase poput drvene sečke ili solarne energije. Osim infrastrukturnih projekata, u saradnji sa EBRD-om obezbeđujemo zajam EPS-u i kreditne linije za komercijalne banke namenjene malim i srednjim ekološkim preduzećima, kao i zelenim investicijama“, navela je Konrad.

Ona je naglasila da vetropark u Kostolcu predstavlja prekretnicu jer će povećati udeo OIE u proizvodnji energije u Srbiji, a njegova godišnja proizvodnja od 187 gigavat-časova zameniće oko 95.000 tona uglja koje bi bilo potrebno za proizvodnju iste količine električne energije.

Projekat izgradnje vetroparka „Kostolac“ finansira se kreditom nemačke razvojne banke KfW u iznosu od 80 miliona evra i grantom od 1,8 miliona evra, kao i grantom od 30 miliona evra od strane Evropske unije preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok 32,2 miliona evra koliko obezbeđuje EPS.

(M.A./EURACTIV.rs)