Sat je postavljen blizu ponoći zbog zabrinutosti oko ruskog nuklearnog arsenala, izraelskog rata protiv Gaze i klimatskih promena.
Naučnici iz oblasti atomskih nauka u utorak (23. januar) zadržali su "Sat Sudnjeg dana" bliže ponoći nego ikada ranije, navodeći akcije Rusije u vezi sa nuklearnim oružjem tokom invazije na Ukrajinu, rat Izraela u Gazi s nuklearnim oružjem, i sve ozbiljnije klimatske promene kao faktore koji povećavaju rizik od globalne katastrofe.
Neprofitna naučna organizacija i časopis "Bulletin of the Atomic Science", koja stoji iza ideje o "Satu Sudnjeg dana", kao i prošle godine, ostavila je sat na 90 sekundi do ponoći - teoretske tačke uništenja. Naučnici postavljaju sat na osnovu "egzistencijalnih" pretnji Zemlji i njenim stanovnicima: nuklearnih pretnji, klimatskih promena i rizičnih tehnologija poput veštačke inteligencije i nove biotehnologije.
U 2020. i 2021. godini, "Sat Sudnjeg dana" bio je postavljen na 100 sekundi do kraja sveta.
"Žarišta konflikata širom sveta nose pretnju nuklearne eskalacije, klimatske promene već prouzrokuju smrt i uništavanje, a rizične tehnologije poput veštačke inteligencije i bioloških istraživanja napreduju brže od svojih zaštita", rekla je Rejčel Bronson, predsednica i izvršna direktorka organizacije Rojtersu, dodajući da održavanje nepromenjenog sata u odnosu na prethodnu godinu "nije pokazatelj stabilnosti sveta".
Neprofitna organizacija sa sedištem u Čikagu kreirala je sat 1947. tokom hladnoratovskih tenzija koje su usledile posle Drugog svetskog rata kako bi upozorila javnost koliko je čovečanstvo blizu uništenja sveta.
Iz organizacije je u utorak (23. Januar) saopšteno da se zlokobni trendovi i dalje usmeravaju ka katastrofi, uključujući činjenicu da Kina, Rusija i Sjedinjene Američke Države troše velike sume novca da prošire ili modernizuju svoje nuklearne arsenale, povećavajući rizik od nuklearnog rata usled greške ili pogrešnog proračuna.
Ruska invazija i rat u Gazi
Ruska invazija na Ukrajinu, koja traje skoro dve godine, eskalirala je napetosti sa Zapadom do najopasnijih nivoa od hladnog rata.
"Trajni kraj rata Rusije u Ukrajini čini se dalekim, a upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije u tom sukobu ostaje ozbiljna mogućnost. U protekloj godini Rusija je poslala brojne uznemirujuće nuklearne signale", rekla je Bronson.
Bronson je navela Putinovu odluku u februaru 2023. godine da obustavi rusko učešće u sporazumu Novi START sa Sjedinjenim Državama koji je ograničavao strateške nuklearne arsenale ove dve zemlje. Sjedinjene Američke Države i Rusija zajedno drže skoro 90 odsto nuklearnih bojevih glava na svetu, dovoljno da unište planetu mnogo puta.
Bronson je dodatno navela Putinovu najavu u martu 2023. godine o rasporedu taktičkih nuklearnih oružja Rusije u Belorusiji i usvajanje zakona ruskog parlamenta u oktobru 2023. godine koji povlači ratifikaciju globalnog ugovora o zabrani nuklearnih proba.
Ruski analitičar Sergej Karaganov prošle godine je takođe govorio o potrebi da se zapreti nuklearnim udarima u Evropi kako bi se zastrašili i "otreznili" neprijatelji Moskve.
Tradicionalna kontrola nuklearnog naoružanja sada je došla do kraja, čak i dok se oblikuje trka u nuklearnom naoružanju između Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, rekao je Aleksander Glaser sa Univerziteta Prinston, član Odbora eksperata navedene organizacije.
"Slika je prilično mračna na nuklearnom planu ove godine", dodao je Glaser.
Izrael je u ratu sa Hamasom od kada je Palestinska islamistička grupa, smeštena u Gazi, izvršila napade na južni Izrael u oktobru 2023. godine.
"Kao nuklearna država, postupci Izraela su jasno relevantni za raspravu o Satu Sudnjeg dana. Posebno zabrinjava to što se sukob može proširiti šire u regionu, izazvati veći konvencionalni rat i privući više nuklearnih sila ili sila bliskih sa onima koji imaju nuklearno oružje", rekla je Bronson.
Klimatske promene
Klimatske promene su dodate kao faktor postavljanja sata 2007. godine.
"Svet je 2023. godine ušao u neistraženu teritoriju, doživevši najtopliju godinu zabeleženu u svojoj istoriji, a globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavile su da rastu", rekla je Bronson.
"Kako globalne, tako i severnoatlantske temperature mora obarale su rekorde, a antarktički morski led dostigao je najniži dnevni obim od vremena satelitskih podataka".
Bronson je rekla da je, iako je 2023. godina bila rekordna godina za čistu energiju sa 1,7 triliona dolara novih investicija, investicije u fosilna goriva iznosile su gotovo trilion dolara. Bronson je nazvala trenutne napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte "grubo nedovoljnim da bi se izbegle opasne ljudske i ekonomske posledice klimatskih promena, koje nerazmerno pogađaju najsiromašnije ljude na svetu".
Organizaciju "Bulletin of the Atomic Science" su osnovali naučnici uključujući Alberta Ajnštajna i J. Roberta Openhajmera 1945. godine.
(JA/EURACTIV.rs)