Procurio je dokument koji ocenjuju kao prekretnicu za Evropu, jer će pokazati da li je spremna da učini sve neophodno da bi ostvarila ciljeve vezane za proizvodnju u sektoru obnovljive energije do 2030. godine.
Evropska komisija napravila je nacrt zakona o proizvodnji čiste tehnologije u Evropskoj uniji do 2030. godine, kako bi ostvarila postavljene ciljeve vezane za klimatske promene i ojačala nezavisnost energetskog sektora. Među tehnologijama u dokumentu koji je procurio pominju se obnovljivi izvori energije, nuklearna energija i prikupljanje i skladištenje ugljenika.
Procurio je dokument u koji je EURACTIV imao uvid, a biće objavljen 14. marta. EK traži povećanje podrške za ključne tehnologije koje će Evropi omogućiti da smanji emisiju ugljen-dioksida i prebaci se na proizvodnju energije bez ugljenika.
"Evropa je odlučna u nameri da predvodi revoluciju korišćenja čiste tehnologije. Imamo priliku kakva se događa jednom u generaciji, da pokažemo put brzinom i ambicijom, kao i osećajem svrhe, kako bismo obezbedili industrijsku lidersku poziciju za EU u brzorastućem sektoru tehnologije nulte emisije", rekla je u februaru predsednica EK, Ursula fon der Lajen.
Novi predlog zakona koji je procurio predstavlja "prekretnicu za Evropu", ocenila je En Metler iz inicijative Bila Gejtsa za čistu tehnologiju, "Breakthrough energy".
"Ubrzavanje energetske tranzicije je izazov koji će definisati čitavu našu generaciju. Zeleni plan i industrija neto nulte emisije moraju brzo da se izbore sa nedostacima koji su izložili egzistencijalne ranjive tačke", rekla je Metlerova.
Dokument koji je procurio otkriva nove ciljeve
Osim uopštenog targeta za evropsku proizvodnju neto nulte emisije, nacrt zakona koji je procurio uključuje i specifične ciljeve za određene industrije.
Godišnji cilj je upotreba 40% solarnih fotonaponskih uređaja, 50% elektrolizera i 60 odsto toplotnih pumpi proizvedenih u EU. Za baterije i energiju vetra, procenat do 2030. raste na 80%.
U pitanju su ciljevi koji bi za Evropu mogli da budu ozbiljan izazov. Primera radi, lanac snabdevanja energijom nastalom iz vetra je ugrožen zbog niskog volumena tržišta i pritiska vezanog za troškove, sporog i "razvučenog" procesa dobijanja dozvola i nekoordinisane politike trgovine u zemljama EU.
"Evropa želi veliki broj vetroparkova, ali trenutni lanac snabdevanja nije dovoljno veliki da ostvari taj cilj. Potreba za investicijama postoji naročito u of-šor proizvodnji. Postoje konkretni 'čepovi' u postavljanju of-šor turbina, i Evropa trenutno može da ih proizvede 500, a trebalo bi 1.500", rekao je Fred van Birs, direktor kompanije "SIF".
Za solarnu energiju, cilj je dostižan ukoliko okvir finansijske podrške bude bio odgovarajući.
"Zavisi i na čemu se cilj od 40% tačno zasniva, jer je neobično da pričamo o procentu a ne o broju u gigavatima. Takav cilj bio bi bliži uobičajenom pristupu Evrope i investitorima bi bio jasniji", rekao je Dris Ak iz organizacije "SolarPower Europe".
Evropa mora i da se izbori da solarnu proizvodnju vrati iz Kine, koja trenutno dominira tržištem.
"Naš kontinent je inovator u sektoru fotonaponskih uređaja od prvog dana, ali smo izgubili udeo u tržištu i borimo se da načnemo potencijal u poslovima, a planirano je milion radnih mesta do 2030. godine", rekao je šef internog tržišta EU Tjeri Breton u decembru prošle godine.
Šta ako EU ne ostvari ciljeve?
Dokument koji je procurio otkriva i šta će se desiti ako se ciljevi ne ostvare. Ukoliko EU ne "pogodi" individualne ili uopštene ciljeve, Evropska komisija će "bez odlaganja predložiti dodatne mere koje će pokriti identifikovane nedostatke".
Nacrt zakona Evropske komisije odražava brige za nedostatak podrške evropskoj industriji u svetlu američkih subvencija za zelene tehnologije, ali i strahove da bi preterana zavisnost od Kine mogla da skrene zelenu tranziciju s puta.
"Evropa je shvatila da energetska tranzicija, koja u potpunosti zavisi od Kine da bi obezbedila sve što je potrebno, nije samo akutna ranjivost energetskog sektora već i izuzetno loša industrijska politika", rekla je Metlerova.
Dokument koji je procurio identifikuje i tehnologije za koje bi trebalo ukloniti "crvenu traku", odnosno olakšati birokratske procese kao što je dobijanje dozvole.
Među njima su:
- Solarni fotonaponski uređaji
- Solarna termalna tehnologija
- Lokalne i of-šor tehnologije vetra
- Baterije
- Toplotne pumpe i geotermalna energija
- Obnovljivi vodonik
- Biometan
- Nuklearna fisija
- Prikupljanje, upotreba i skladištenje ugljenika (CCUS)
- Tehnologija mreže
Komisija planira da poveća domaću proizvodnju i podstakne lokalni razvoj, kao i konkurenciju. Grupe mogu da se prijave za status posebnog projekta i time dobijaju brže dozvole. Ocenjeni su kao prioritetni i nacionalne nadležne ustanove moraju da ih tretiraju kao izuzetno značajne. Projekti nazvani "Net zero resilience" koji proizvode više od jednog gigavata godišnje neće smeti da se grade ili šire duže od godinu dana, odnosno devet meseci ako im je proizvodnja manja.
U sličnom tonu, dozvole za projekte čiste tehnologije moraće da budu sagrađeni za 18 meseci ako proizvode više od jednog gigavata, odnosno godinu dana ako im je proizvodnja manja od toga. Ali, upozorava EURACTIV, moguće je da će konkretne brojke biti promenjene pre finalnog predloga zakona.
Kako će se finansirati ovi projekti?
Nacrt zakona navodi i različite načine na koje se projekti mogu finansirati iz EU fondova, mada ne otkriva tačne iznose. Primera radi, ne postoji nacrt cilja nacionalnih prihoda od tržišta ugljenika u EU.
Zemlje Evropske unije mogu, takođe, da podrže projekte i smanjivanjem troškova pozajmljivanja ili finansijskih rizika u ranim fazama izvođenja.
Evropska komisija će postaviti i Platformu nulte industrije koja će identifikovati finansijske potrebe i "čepove" u procesima, kao i najbolje prakse, "u redovnim razgovorima sa relevantnim savezima industrije".
Predlog zakona biće na stolu Evropske komisije 14. marta, nakon čega će o njemu raspravljati zemlje EU i Evropski parlament.
(EURACTIV.rs)