Kvartalni podaci o prodaji toplotnih pumpi u Evropi su u padu od 14 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim kvartalom, za koji industrija kaže da je uzrokovan političkom neizvesnošću i padom cena gasa.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) smatra ovu tehnologiju, toplotne pumpe, ključnom u borbi protiv klimatskih promena, slično kao i električna vozila, budući da inače rešenja za grejanje generišu otprilike četiri milijarde tona ugljien dioksida godišnje, što predstavlja osam posto globalnih emisija.
Postoji samo jedan problem: prodaja tehnologije koja pretvara jednu jedinicu električne energije u tri jedinice toplote koncentrisanjem ambijentalne energije pala je za 14 odsto u poređenju sa istim kvartalom 2022. na najvećim tržištima EU.
U trećem kvartalu 2022. godine u Evropi je prodato oko 565.000 toplotnih pumpi. Godinu dana kasnije, ta cifra je pala na nekih 485.000 ili za 14 odsto manje. Najveći pad zabeležen je u Finskoj i Danskoj, tradicionalno jakim tržištima.
Jaka prodaja u Nemačkoj od 120.000 i Holandiji od 38.000 podstakla je kvartalne rezultate na tržištu.
EHPA, udruženje evropskih proizvođača toplotnih pumpi, pripisuje pad prodaje mešovitim porukama političara – kao tokom višemesečnog spora sa toplotnim pumpama u Nemačkoj – i ogromnom padu cena prirodnog gasa.
Holandski pratilac cena TTF primećuje da su cene tri puta niže nego godinu ranije, skoro dostižući nivoe pre krize.
Skretanje sa budućeg glavnog načina grejanja u bloku predstavlja probleme za EU da postigne svoje klimatske ciljeve do 2030.
Cene električne energije
Jedan cilj EU može biti ugrožen više nego bilo koji drugi: Evropa planira da instalira 30 miliona toplotnih pumpi do 2030. godine kao deo REPowerEU. Udruženje evropskih proizvođača toplotnih pumpi (EHPA) kaže da je potrebno 60 miliona njih – kako bi se oslobodila zavisnosti bloka od ruskog gasa.
"Politika mora imati za cilj smanjenje troškova električne energije za stambene, komercijalne i industrijske objekte. One ne bi trebalo da budu više od dvostruko veće od cene fosilnog gasa", rekao je Tomas Novak, generalni sekretar EHPA.
Prethodni pokušaji da se ispravi neravnoteža cena između gasa i električne energije – od kojih se većina može pripisati različitim nivoima oporezivanja – propali su. Okvir EU za oporezivanje električne energije zaglavio je nakon ozbiljnih nesuglasica među zemljama EU.
Nacionalni napori, poput pokušaja u Nemačkoj da smanji porez na električnu energiju na skoro nulu od strane liberalnog FDP-a koji je pogodan za poslovanje, na sličan način su poraženi.
(JA/EURACTIV.rs)