EU je uspešno prebrodila zimu uprkos pokušajima Rusije da poremeti svoje snabdevanje gasom, ali je potrebno još mnogo posla da bi se zaštitila buduća energetska bezbednost, rekla je Kadri Simson, evropska komesarka za energetiku.
„Prema mnogim standardima, Evropa je sada energetski sigurnija, manje zavisna od Rusije i jača nego što je bila pre godinu dana", istakla je Simson na konferenciji za novinare nakon sastanka ministara energetike i transporta EU.
„Test nije završen. Upravo smo dobili prvu bitku i još je duga borba pred nama", dodala je ona.
EU treba da radi na diversifikaciji snabdevanja energijom, uvođenju više obnovljivih izvora energije, smanjenju potražnje za energijom i obezbeđivanju dovoljnog skladišta gasa da preživi sledeću zimu, kaže Simson.
Sastanak ministara energetike i saobraćaja u ponedeljak uključivao je razgovore o tome kako zaštititi energetsko tržište EU i obezbediti snabdevanje Evrope za sledeću zimu i kasnije, kao i razmatranje razvoja konkurentnog i klimatski prihvatljivog transportnog sistema.
EU je preživela energetske probleme 2022
Pre invazije na Ukrajinu, Rusija je bila najveći snabdevač EU gasom. U 2021. obezbedio je 45% uvoza bloka i skoro 40% ukupne potrošnje.
Problemi su se pojavili kada skladišta Gazproma nisu bila popunjena kako se očekivalo 2021. godine, a tokom 2022. Rusija je postepeno zavrtala slavine za gas, što znači da njene zalihe sada čine ispod 10% uvoza iz EU.
Ovo je poremetilo energetsko tržište EU, podižući cene i izazivajući zabrinutost oko toga da li će Evropa imati dovoljno gasa da preživi zimu. Međutim, blok je bezbedno prošao kroz najhladnije mesece, bez većih poremećaja i sa dosta gasa koji je još uvek u skladištu.
Eba Buš, ministarka energetike Švedske, koja trenutno predsedava EU po principu rotacije, složila se da Evropa još uvek ima pred sobom posao.
„Jasno je da je Evropa postigla ogroman napredak u upravljanju zalihama gasa od početka rata ali jedan zaključak je jasan. Još nije gotovo i sledeća zima će doneti nove izazove", rekla je Buš.
„Snabdevanje se mora obezbediti što je pre moguće kako bi se izbegle ekstremne cene gasa i struje i, što je još gore, nestašica gasa", dodala je ona.
Pronalaženje alternativnih dobavljača bio je jedan od načina na koji je Evropa uspela da se izbori sa nestašicom prošle godine, pošto su se američke isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU skoro udvostručile.
Pored toga, obnovljivi izvori energije bili su ključni za zamenu ruskog gasa, sa skoro 50 gigavata novih kapaciteta, uglavnom solarnih i vetroelektrana, instaliranih prošle godine.
Novi cilj smanjenja potražnje
Druga mera koja je pomogla da se Evropa zaštiti bila je smanjenje potražnje za gasom. Godine 2022, suočene sa neizvesnom zimom i oskudnim zalihama, zemlje EU su se složile sa dobrovoljnim ciljem smanjenja potražnje za gasom od 15%.
EU je kasnije premašila taj cilj, postigavši smanjenje od skoro 19 odsto, rekla je Simson.
„Smatramo kontinuirano smanjenje potražnje opcijom bez žaljenja. Ključno je da dočekamo spremno sledeću zimu i da do prvog novembra postignemo cilj od 90% skladištenja", dodala je ona.
Cilj smanjenja potražnje koji je pomogao da se povećaju uštede ističe u martu, ali EU razmatra mogućnost da ga produži.
Prema rečima komesarke Simson, ministri EU shavtaju da će tržišta LNG-a ostati „veoma napeta", zbog toga što Rusija nastavlja da stavlja manje količine gasa na tržište i zbog toga što Kina izlazi iz blokade COVID-a.
Što se tiče cilja smanjenja potražnje, Evropska komisija će videti „da li postoji volja" da se privremena mera produži, a zatim će videti kada bi to moglo da bude predloženo na usvajanje od strane zemalja EU, zaključila je ona.
(EURACTIV.rs)