Vlada Bugarske je odlučila da povuče procenu o prihodu od 1,2 milijarde evra od novog poreza na transfer ruskog gasa jer vladajuća većina sumnja da se taj novac može dobiti, izjavio je ministar finansija Asen Vasilev.
Evropska komisija je krajem oktobra saopštila da Bugarska ima puno pravo da uvede novi porez od 10 evra/MVh na ruski gas koji prolazi kroz bugarsku teritoriju, uprkos protestima Srbije i Mađarske da bi to dovelo do poskupljenja goriva. Vlasti u Sofiji su garantovale da će novac potraživati od Gasproma, a ne od evropskih kupaca ruskog gasa.
Bugarska je očekivala da će prihod od nove naknade biti isplaćen do sredine novembra, ali zemlja još nije uspela da prikupi novac od ruske kompanije.
"Planirane su dodatne investicije (sa ovim novcem), ali one su izašle iz opšteg okvira budžeta", rekao je Vasilev.
Euractiv Bugarska je prvo izvestio da država možda neće dobiti novac od nove naknade jer Bugarska pokušava da uvede porez na gas iz gasovoda koji protiče kroz njihovu teritoriju, a koji se teško može sertifikovati kao ruski jer je mešavina više izvora. Rusija ima mehanizme da sakrije poreklo goriva, koje prvo prolazi kroz Tursku pre nego što uđe u bugarski gasovodni sistem.
Za sada nije bilo reakcije Gasproma u vezi sa uvedenom energetskom taksom, a nije jasno ni da li ruski koncern namerava da ga plaća. Bugarski ministar finansija Asen Vasilev je već rekao da će, ukoliko ruski gasni monopolista odbije da plati, doći do zaplene njegovog finansijskog kolaterala po ugovorima u Bugarskoj ili imovine u zemlji.
Vladajuća većina sumnja
Ipak, najveća poslanička snaga GERB, koja je deo vladajuće većine, saopštila je da ta taksa možda nikada neće biti naplaćena i zatražila da se taj iznos isključi iz budžeta za 2024. godinu. Ako Gasprom ne plati takse, mogao bi da poveća budžetski deficit Bugarske za skoro jedan odsto dok zemlja pokušava da se pridruži evrozoni od 1. januara 2025.
"Postoje zabrinutosti (u parlamentu oko poreza na gas) koje su neosnovane", rekao je Asen Vasilev.
Ministar finansija je u nedelju optužio i rusku naftnu kompaniju Lukoil, koja je vlasnik bugarske rafinerije u Burgasu, da pokušava da "utera strah”.
U subotu je rukovodstvo rafinerije Lukoil Neftohim Bugarska saopštilo da bi moglo da prestane sa radom ako vlada od 1. januara zabrani izvoz naftnih derivata proizvedenih iz ruske nafte.
"Pre mesec i po do dva meseca, parlament je usvojio zakon koji bi trebalo da postepeno smanji upotrebu ruske nafte. Zabrana izvoza od 1. januara odnosi se na rusku naftu. Ako postoji neruska nafta, lako se može izvoziti", rekao je Vasilev.
Prema rečima ministra, to će jednostavno ubrzati prelazak na nerusku naftu.
(EURACTIV.rs)