Danas četiri od pet osoba kupuje polovni automobil. Da bi električna vozila bila pristupačnija, Brisel mora da preduzme mere za elektrifikaciju tržišta lizinga i službenih automobila, pišu Vilijam Todts i Monik Gojens.
ODRICANJE ODGOVORNOSTI: Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV Media mreže.
Autori ove kolumne o tržištu električnih vozila su Vilijam Todts, izvršni direktor Nevladine organizacije za čistu mobilnost Transport & Environment i Monik Gojens, generalni direktor BEUC-a, evropske potrošačke organizacije.
Pre manje od mesec dana, izvršni potpredsednik Evrpske komisije Maroš Šefčovič i komesar za klimu Vopke Hoekstra obavezali su se da će do 2040. smanjiti emisije za 90 odsto. Transport je ključ za postizanje ovog cilja jer bi do 2030. mogao da čini 45 odsto ukupnih emisija u EU.
Sektor mobilnosti duboko utiče na svakodnevni život Evropljana. Većina građana EU oslanja se na automobile i treba im pristup mobilnosti bez emisija ako želimo da postignemo svoje klimatske ciljeve.
EU se usaglasila da se motor sa unutrašnjim sagorevanjem ukine do 2035. Ovo je pravi put za stanovnike jer električni automobili neće samo smanjiti emisije izduvnih gasova u transportu, već će i smanjiti njihove račune.
Sada Evropa treba da učini više da električni automobili budu pristupačni i dostupni svima. Ako se EU ne pojača, izgubićemo podršku ljudi za Zeleni dogovor.
Prvi problem - lizing tržište
Elektrifikacija službenih automobila i kanala za lizing je jedinstvena prilika da se ubrza i demokratizuje elektrifikacija lične mobilnosti.
Danas je polovina svih novih automobila iznajmljena, a većina su službena vozila. Sedam najvećih lizing kompanija – sve u vlasništvu banaka ili proizvođača automobila – poseduju vozni park od skoro 10 miliona automobila u EU.
Nijedan od njih se nije obavezao da postupno ukine automobile na fosilna goriva, njihovi ciljevi elektrifikacije su slabi i upotreba električnih automobila na baterije je samo u skladu sa ukupnim tržištem.
Ali ako bi sedam najvećih kompanija i sektor lizinga u celini elektrificirali svoje vozne parkove, to bi smanjilo emisije novih automobila iz transporta za dodatnih 26 odsto do 2035. Postizanje cilja do 2040. bez akcije koju mora da preduzme korporativni sloj skoro je nemoguće.
Drugi problem - službeni automobili
Drugo, 80 odsto građana EU kupuje polovne, a ne nove automobile. Tip automobila koji se danas iznajmljuje kao službeni, određuje koji će polovni automobili biti dostupni za 3-4 godine.
Dakle, da bismo električne automobile učinili dostupnim i pristupačnim, moramo da elektrifikujemo tržište lizinga što je pre moguće. Vozači službenih automobila snosili bi veće prvobitne troškove, dok će privatna domaćinstva imati koristi od pristupačnijih polovnih električnih automobila.
Jedino je ovo pošteno. Službeni automobili su u velikoj meri subvencionisani kroz smanjenje poreza koji svake godine koštaju poreske obveznike EU skoro 27 milijardi evra.
Lizing kompanije iz godine u godinu beleže rekordne profite, sa maržama i do 50 odsto. Imaju sredstva da idu na struju, ali se ne kreću u tom pravcu dovoljno brzo.
Predugo je Evropska komisija zanemarovala sektor lizinga – i uopšte službena vozila. Za razliku od mnogih drugih sektora, kompanije za lizing automobila nisu obavezne da ulažu napore u pogledu klime – što verovatno objašnjava zašto one ostvaruju mali napredak.
Dobra vest je da su Maroš Šefčovič i Vopke Hoekstra obećali Evropskom parlamentu da će preduzeti mere po pitanju korporacija u smislu elektrifikacije vozila. Ovo ne bi trebalo da bude naknadna misao, već sam temelj politike elektrifikacije automobila u budućnosti.
(EURACTIV.rs)