Energetika

FRANCUSKA JE 42 GODINE IZVOZILA STRUJU, SADA JE UVOZI: Posledice vidljive i na računima za potrošače

Autor Milena Antonijević

Francuski menadžer za elektroenergetsku mrežu, RTE, objavio je da je Francuska, nakon više od četiri decenije izvoza energije, postala zemlja uvoznica struje 2022. godine, što je promena koja ima velike posledice na račun za energiju.

epa10377176 High-tension electricity power lines in Nice, southern France, 23 December 2022. Electricity consumption fell by 8.1 percent compared to last year according to Electricity transmission network (RTE). EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER
Izvor: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER

Francuska je 2022. godine, kao i svaka evropska država, bila suočena sa posledicama rata u Ukrajini na cene energenata, izazvanih padom isporuka gasa iz Rusije.

Situaciju u Francuskoj dodatno su pogoršala dva dodatna faktora: nedostupnost nuklearne flote zemlje skoro pola godine i ograničenja proizvodnje hidroenergije izazvana letnjom sušom.

Kao rezultat toga, Francuska je morala masovno da uvozi od evropskih suseda kako bi nadoknadila svoju opadajuću proizvodnju. To je bilo dovoljno da se preokrene francuski uvozno-izvozni bilans, rekao je Tomas Vejrenc, šef strategije u RTE-u, na konferenciji za novinare.

Situacija je gotovo bez presedana, to je prvi put od 1980. godine.

Negativan bilans električne energije

U 2022, ukupna proizvodnja električne energije u Francuskoj iznosila je 445,2 teravat-sati (TVh), što je smanjenje od 15% u poređenju sa prosekom 2014.-2021. i najniža proizvodnja od 1992. godine.

Nekoliko problema je uticalo na snabdevanje Francuske električnom energijom.

Pre svega, francuska nuklearna flota nije funkcionisala kako bi trebalo prošle godine, a ona inače čini 50 do 70 odsto miksa električne energije.

Pandemija je odložila raspored održavanja reaktora, a neki od njih, uključujući i one najmoćnije, patili su od problema sa korozionim stresom, što ih čini manje dostupnim nego prethodnih godina.

Stopa nedostupnosti je tako u proseku tokom godine premašila 46%, oborivši sve rekorde.

Danas je flota ponovo dostigla značajnu stopu proizvodnje, znatno iznad 2022. godine, sa 43 naša od 56 reaktora koji su radili od sredine februara.

„Povratak reaktora na servisni kolosek je u potpunosti u skladu sa našim prognozama", rekao je Tomas Vejrenc.

Međutim, 2023. proizvodnja će ostati ispod proseka 2015.-2021.godine.

U međuvremenu, hidroelektrična proizvodnja dostigla je najniži nivo od 49,6 TVh, što nije bilo od 1976. godine, zbog jedne od najtoplijih godina u istoriji, što je dovelo do izuzetne suše tokom leta.

Proizvodnja energije vetra i sunca donekle je to kompenzovala, ali je uvoz uglavnom uticao na balans.

Komšije i podrška tržišta

Da bi stabilizovala svoju mrežu i izbegla nestašice, Francuska se oslanjala na podršku svojih evropskih suseda. Uvoz je tako iznosio 16,5 TVh, što je preokrenulo uvozno-izvozni saldo, koji je obično pozitivan za Francusku.

Poređenja radi, Francuska je 2021. izvezla više od 43 TVh, ističe RTE.

Najveći deo uvoza, koji čini 60% negativnog bilansa bio je koncentrisan u julu, avgustu i septembru, na vrhuncu problema nuklearne flote i kada napori za uštedu energije još nisu počeli da daju plodove.

Od tada, RTE je primetio da je potrošnja električne energije tokom godine bila 4,2% niža od proseka 2014-2019, dostižući nivo blizak onom iz perioda kovida.

Osim toga, Vejrenc je istakao značaj evropskog tržišta električne energije u periodu previranja zbog rastuće cene električne energije.

On je istakao da, kao i mnoge zainteresovane strane, kao što su zemlje članice i sama Komisija EU, RTE podržava reviziju svog funkcionisanja kako bi se „stabilizovala cena električne energije".

Kao rezultat toga, očekuje se da će račun za energiju u Francuskoj porasti na 115 milijardi evra, vođen prosečnom kratkoročnom spot cenom od 276 evra po megavat satu u 2022. godini, u poređenju sa 109 evra u 2022.i 2021.godine.

Ovako visok račun je prvenstveno uslovljen uvozom fosilnih goriva, posebno tečnog prirodnog gasa, a ne uvozom električne energije, koji je bio znatno veći nego prethodnih godina, ali je i dalje iznosio samo 7 milijardi evra.

(EURACTIV.rs)