Energetska kriza koja je zahvatila Evropu u poslednje dve godine uticala je, i tek će uticati, na industriju, biznise, potrošače. Amerika za ovaj problem možda ima rešenje koje bi naplatila, ali im je za to potrebna - pomoć Evrope.
Cifre govore same za sebe. SAD su prošle godine postale najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa (LNG), u velikoj meri popunivši vakuum koji je ostavila Rusija, čiji je izvoz gasa u Evropu pao nakon ekonomskih sankcija uvedenih Moskvi zbog njenog rata u Ukrajini.
Istovremeno, Evropa je takođe postala primarna destinacija za američki izvoz LNG-a, čineći 64 odsto ukupnog izvoznog tržišta u 2022., prema Američkoj administraciji za energetske informacije, u odnosu na 23 odsto koliko je bilo godinu ranije.
Sada, Amerika želi da ponovi ovu uspešnu priču u oblasti nuklearne energije podstičući isporuku malih modularnih reaktora proizvedenih u SAD (SMR) u Istočnu Evropu.
Ni jedan SMR još uvek nije u upotrebi širom sveta, ali se tehnologija smatra obećavajućom i predstavljena je u Net-Zero Industry Aktu Evropske komisije koji je podnet u martu ove godine. Njihova glavna prednost je što se mogu fabrički sklopiti i isporučiti bilo gde u svetu, uključujući i udaljena područja sa ograničenom pokrivenošću mrežom.
Nekoliko kompanija je razvilo SMR koncepte, uključujući francuski Nuvard, podružnicu državnog preduzeća EDF, i NuScale sa sedištem u SAD.
Ali SAD su brže i odlučnije od Evropske unije kada je u pitanju marketing za SMR za potencijalne kupce u istočnoj Evropi.
Tokom samita u Bukureštu prošlog meseca, pomoćnik američkog državnog sekretara Džefri Pajat je izrazio stihiju o "civilnom nuklearnom savezu svoje zemlje sa Rumunijom", ističući planove da se tamo izgradi mali modularni reaktor do 2029. godine.
Slično tome, SAD su u pregovorima sa Češkom o razmeštanju američkog SMR-a tamo "kasnih 2020-ih", rekao je Pajat, ranije od datuma 2032. koji je Prag prvobitno predvideo.
Projekat Feniks
Češki i rumunski SMR projekti su deo šireg američkog plana, nazvanog "Projekat Feniks", koji ima za cilj da zameni zagađujuće elektrane na ugalj u centralnoj i istočnoj Evropi SMR-ovima koje su izgradile SAD. Slovačka i Poljska su takođe izabrane da učestvuju u projektu Feniks, saopštile su SAD 7. septembra.
Projekat Feniks je prvi put najavio na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP27 prošle godine Džon Keri, specijalni izaslanik SAD za klimatske promene.
Ali Pajat je priznao da projekat Feniks prevazilazi zabrinutost zbog klimatskih promena, rekavši da SAD pitanja energetske bezbednosti vide kao "ključni element naše transatlantske bezbednosti".
"Želimo da podržimo naše saveznike i partnere", rekao je on na brifingu sa novinarima prošlog meseca. A to "počinje u transatlantskom kontekstu gde imamo tako gustu mrežu alijansi, uključujući i NATO", objasnio je Pajat.
Ruski rat u Ukrajini je zaista doneo oštru spoznaju za mnoge vlade u Evropi da energetska pitanja imaju bezbednosnu dimenziju koja prevazilazi tradicionalne sfere tržišne ekonomije ili ekološke politike.
Sam Pajat je bio otvoren u vezi sa ovim, rekavši da je strateški cilj SAD u istočnoj Evropi da porazi "napor Rusije da iskoristi energiju koristeći prinudu protiv naših saveznika u Evropi".
"Imamo konkurente i protivnike širom sveta. Oni žele da dominiraju lancima snabdevanja, žele da probiju i dovode u pitanje suverene granice, žele da primoraju svoje susede", rekao je Pajat.
Nasuprot tome, SAD "imaju sasvim drugačiju viziju" zasnovanu na savezima, nastavio je Pajat. "Srž naše snage, naše nacionalne bezbednosti, počiva u našim saveznicima i partnerstvima", rekao je on, stavljajući američki SMR program čvrsto u geopolitički i globalni bezbednosni kontekst.
Energetska bezbednost je "suštinsko globalno pitanje", rezimirao je američki zvaničnik.
U Evropi su, međutim, takva geopolitička razmatranja još uvek nezamisliva kada je reč o nuklearnoj energiji.
Nemačka i Austrija se, za početak, protive nuklearnim programima koje finansira EU – čak i za SMR, koji se smatraju bezbednijim od tradicionalnih velikih nuklearnih elektrana. Za njih, EU bi trebalo da se bavi samo širenjem čistih tehnologija poput obnovljivih izvora energije.
Za pronuklearne Francuze, u međuvremenu, projekat Feniks izaziva i zavist i zabrinutost.
"Amerikanci su u pravu kada kažu da je energija strateška i geopolitička", rekao je Kristof Grudler, francuski poslanik u Evropskom parlamentu koji je povezan sa centrističkom grupom Renev francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Iz evropske perspektive, Grudler je rekao da se pitanje može postaviti jednostavnim rečima: "da imamo svoju sudbinu u svojim rukama i da ne zavisimo od drugih – juče na ruski gas, danas na američki LNG".
Jedan od odgovora na nivou EU je Zakon o neto nultoj industriji, podnet u martu, koji navodi SMR među nizom tehnologija koje se smatraju ključnim za tranziciju Evrope na niske emisije ugljenika.
Evropska SMR alijansa
I sa delom NZIA-e, Grudler se zalaže da EU podrži SMR tehnologiju treće i četvrte generacije, tvrdeći da će to sprečiti Evropu da se "zaključa u američku tehnologiju koja bi nas ostavila u situaciji zavisnosti".
Francuski poslanik je odbacio sve optužbe o izolacionizmu, rekavši da bi cilj Evrope trebalo da bude uspostavljanje "uravnoteženih partnerstava" sa SAD, kao što je LEAP motor, koji su razvili američki GE i francuski Safran, koji pokreće avione Boing i Erbas.
"A da bismo to uradili, prvo treba da stvorimo evropsku SMR industriju. Zato se zalažem za stvaranje evropske SMR alijanse", rekao je Grudler za Euractiv.
Nuklearna Evropa, trgovinsko udruženje, podržava ovaj potez.
"Ono što je važno jeste da se EU fokusira na obezbeđivanje energetske nezavisnosti i industrijskog suvereniteta".
Međutim, politički gledano, pokretanje evropske SMR alijanse biće komplikovano, priznao je Grudler, ukazujući na podele oko nuklearne energije u Evropi.
Ipak, rekao je da je izgradnja evropske SMR industrije od suštinskog značaja za "stratešku autonomiju EU", posebno kada se ima u vidu da su zemlje istočne EU već u procesu opremanja američkom tehnologijom.
Ironija je, prema Grudleru, u tome što američka firma NuScale nema potreban novac da izgradi svoju planiranu gigafabriku u Juti i oslanja se na ugovore sa istočnim zemljama EU da bi pomogla u njenom finansiranju.
"Dakle, njihova strategija je da potpišu ugovore u Evropi kako bi dobili gotovinu koja im je potrebna za izgradnju svoje SMR fabrike. A mi Evropljani ćemo ovo finansirati? Nema smisla – kao Evropljani, trebalo bi da promovišemo sopstvenu industriju", rekao je Grudler.
Sigurno je da Evropa ima mnogo lekcija da nauči od Amerike o tome kako da iskoristi krizu. Kada je reč o energetici, razmatranja o bezbednosti i nezavisnosti moraju biti na prvom mestu dok se Evropska unija priprema za bilateralni samit sa SAD u Vašingtonu ovog petka (20. Oktobar).
(EURACTIV.rs)