Bugarska je uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije u širu Evropsku uniju, prema zakonu objavljenom na zvaničnom sajtu parlamenta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto oštro su reagovali na odluku Bugarske da uvede nove, ogromne tranzitne naknade od 10,2 evra po megavat času na ruski prirodni gas koji prolazi kroz bugarsko proširenje gasovoda Turski tok ka Zapadnoj Evropi - "Balkanskim tokom".
Srbija i Mađarska sve količine ruskog gasa dobijaju "Balkanskim tokom", kao i Severna Makedonija i Austrija.
Bugarska očekuje da će nove tranzitne naknade generisati dodatne prihode od 1,2 milijarde evra. Nova naknada je toliko visoka da će isplatiti izgradnju gasovoda "Balkanski tok” za samo godinu dana.
"Ovo je veliki problem za nas. To će dovesti do drastičnog povećanja cene gasa za dodatnih 100 evra za 1000 kubnih metara gasa. Ovo je zastrašujuće povećanje i razgovaraćemo sa bugarskom stranom. I ova odluka ne bi trebalo da važi za Srbiju", prokomentarisao je u subotu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a citira Politika.
Vučić je rekao da će o tome razgovarati sa bugarskim kolegom Rumenom Radevim.
Razgovor sa Radevom i bugarskom vladom teško da će pomoći jer je novo zakonodavstvo usvojila evroatlantska većina, koja poslednjih meseci deluje potpuno nezavisno od predsednika i vlade u pitanjima vezanim za Rusiju.
"Bugarska sama odlučuje koje naknade će uvesti za tranzit gasa preko svoje teritorije", prokomentarisao je poslanik Nastavljamo promene Venko Sabrutev, koji je deo vladajuće većine.
On je dodao da je gasovod bugarski, a kolike će biti naknade odlučuje država. "Mađarska i Srbija treba da traže alternativu", rekao je on za državnu televiziju BNT.
Poslanici ostalih partija u vladajućoj koaliciji Demokratska Bugarska i GERB odbili su da komentarišu ovo pitanje za Euractiv jer "trenutak nije pravi".
Ekonomske mere koje će zaustaviti Rusiju
U aprilu prošle godine Rusija je jednostrano obustavila isporuku prirodnog gasa Bugarskoj, ali su vlasti u Sofiji odlučile da tranzit plavog goriva na Zapadu prepuste Mađarskoj.
"Ovo je panevropska politika smanjenja prihoda Rusije od prodaje prirodnog gasa, naftnih derivata itd. Mi smo deo velike evropske porodice koja ne želi da se rat u Ukrajini nastavi. Moramo koristiti ekonomske mere da zaustavimo Rusiju", rekao je Sabrutev.
Prema rečima mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, nove bugarske takse su neprihvatljive i ugrožavaju evropsku solidarnost. Mađarska se žalila i na poskupljenje tranzita nafte kroz Ukrajinu.
Bugarski stručnjaci za energetiku sumnjaju da je novo zakonodavstvo efikasno funkcionisalo, već je pre zamišljeno kao znak čvrste prozapadne linije Bugarske.
Ovaj stav neformalno dele i pojedini poslanici vladajuće većine sa kojima je Euractiv razgovarao. Ekspert za energetiku sa Instituta za energetski menadžment Kalojan Stajkov sumnja da će Bugarska dobiti nešto dodatno od novih naknada.
"Nove tranzitne takse na ruski gas su isto što i ideja o oporezivanju neočekivanog profita ruske naftne kompanije Lukoil u Bugarskoj... Sve ovo zvuči veoma kul, ali ne znamo kako će se to sprovesti", rekao je Stajkov. Razlog je u tome što je nemoguće dobiti sertifikat o poreklu za prirodni gas koji se transportuje gasovodom jer se radi o mešavini više izvora.
Takva naknada može biti nametnuta na tečni gas koji se transportuje tankerima, ali ne i na mešavinu cevovoda.
"Skoro je nemoguće dobiti sertifikat o poreklu za gas koji protiče Balkanskim tokom. Pitanje nije političko, već tehničko. Bugarski parlament je trebalo da uradi neophodna istraživanja pre donošenja ove odluke", prokomentarisao je Stajkov za Euractiv.
(EURACTIV.rs)