Ministri devet zemalja pisali su EK i traže da se u ciljeve vezane za emisije štetnih gasova uvede i niskougljenični vodonik.
Devet zemalja članica EU pozvale su Evropsku komisiju da uključi niskougljenični vodonik, koji se dobija iz nuklearne struje, u ciljeve vezane za obnovljivi vodonik Evropske unije.
Francuska, Rumunija, Bugarska, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska i Češka potpisnice su pisma upućenog Evropskoj komisiji. U pismu se navode principi tehnološke neutralnosti i suvereniteta zemalja članica u odlučivanju o izvorima energije.
Principe su potvrdili predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc na sastanku u Parizu. Šolc je prepoznao ulogu nuklearnih izvora energije u dostizanju ciljeva dekarbonizacije EU, dok se Makron složio da se ne usprotivi razvoju gasovoda "H2Med" između Španije i Nemačke.
Ministri energetike i industrije devet zemalja traže da ovakvu promenu stava odražava i Direktiva obnovljive energije EU, koja je trenutno na trećoj reviziji. Traže slične amandmane i za takozvani paket gasa koji reguliše proizvodnju i transport vodonika.
"Pozivamo Komisiju da predloži amandman kako bi se ciljevi vezani za vodonik i gorivo usaglasili sa pristupom tehnološke neutralnosti", piše u pismu.
Ministri smatraju da bi fokusiranost isključivo na obnovljive izvore energije mogla da ugrozi glavnu misiju EU u dostizanju ugljeničke neutralnosti do 2050. godine.
"Niskougljenični vodonik bi bez odlaganja ili bespotrebnog ograničavanja trebalo razvijati. Potrebni su nam ambiciozni ciljevi i jednaki podsticaji i za obnovljive izvore, i za niskougljenični vodonik", pišu ministri Evropskoj komisiji.
Ostavljanje ove tehnologije po strani, smatraju oni, ograničilo bi brzinu razvijanja ekonomije ovakvog vodonika, podiglo bi cenu njegove proizvodnje i umanjilo globalnu kompetitivnost evropske industrije. Bez podrške za sve vrste "čistog" vodonika, evropski proizvođači mogli bi da se odluče da svoje pogone izmeste van EU.
Ministri dalje podvlače da se vodonik može koristiti kao gorivo, i da bi pomogao u dekarbonizaciji ključnih lanaca vrednosti industrije, kao što su proizvodnja čelika, aluminijuma i đubriva.
"Strategija koja se oslanja isključivo na obnovljivi vodonik mogla bi da ugrozi energetsku bezbednost Evrope i dovede do novih zavisnosti. Zemlje koje žele da istraže samoodrživije snabdevanje vodonika niske emisije iz domaćih izvora trebalo bi da imaju mogućnost da primene taj pristup", zaključuju ministri.
(EURACTIV.rs)