Procurili su detalji dokumenta označenog kao "osetljivog" vezanog za plan EU za odgovor Americi na Akt o smanjenju inflacije.
Novi plan Evropske unije za stimulisanje zelenih industrija biće zvanično predstavljen tek iduće nedelje, a pored već otkrivenih delova plana, sada je objavljena i komunikacija koja otkriva detalje.
Delovi Zelenog dogovora o industrijskom planu predstavljeni su ove nedelje, a najviše interesovanja izazvao je deo o subvencijama koje će države članice EU davati industrijama kao odgovor na američki Akt o smanjenju inflacije. Amerika je najavila velike subvencije za tehnološku industriju što je Evropu zabrinulo da će kompanije svoju proizvodnju prebaciti u SAD.
Komunikacija koja je procurela ovog vikenda odnosi se na jedan od stubova Zelenog dogovora o industrijskom planu, Privremeni okvir krize i tranzicije. EURACTIV je imao uvid u ovu komunikaciju, označenu kao "osetljivu". Njena svrha je preciziranje kriterijuma procene kompatibilnosti internog tržišta mera državne pomoći.
Zbogom tehnološkoj neutralnosti
Evropska komisija sada potvrđeno namerava da omogući usaglašavanje subvencija - ponude kompaniji koja će biti istovetna onoj koju je dobila od zemlje izvan Evrope - kako bi sprečila prebacivanje poslovanja u druge zemlje.
Predlog ograničava obuhvaćene sektore na proizvodnju baterija, solarnih panela, toplotnih pumpi, elektrolizera i tehnologije za prikupljanje i skladištenje ugljenika, kao i povezane kritične sirove materijale. Ovim potezom Komisija odstupa od dosadašnjeg stava tehnološke neutralnosti.
Kako bi dobile pomoć, zemlje članice moraju da dokažu da bi, bez nje, postojao rizik izmeštanja ili izgradnje nove proizvodnje van Evropske unije.
"Pre odobravanja finansijske pomoći, nadležni moraju da utvrde postojanje konkretnog rizika premeštanja proizvodne investicije izvan Evropske ekonomske zone", navodi se u dokumentu.
Osim u izuzetnim okolnostima, ova podrška ne bi trebalo da pređe sto miliona evra za bogatije, odnosno 300 miliona za siromašnije regije. Ali EK može da odobri i veću pomoć od slučaja do slučaja za projekte unutar siromašnijih regija, čiji je BDP manji od EU proseka od 75 odsto, ili za projekte koji se odvijaju u više zemalja Evropske unije. Kompanija bi u tom slučaju morala da dokaže da bi izvan EU dobila istu sumu novca.
"Usaglašene" subvencije bile su jedan od zahteva Francuske i Nemačke, ali pošto Nemačka nema siromašnije regije, mogla bi da nudi subvencije samo do sto miliona evra.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakva opcija otvorila vrata nepoštenim praksama grabljenja profita, jer bi kompanije naterale zemlje da se nadmeću u globalnoj trci kako bi sebi obezbedile najvišu sumu subvencija.
Predlog pokušava da izbegne ovu opciju tako što navodi da državna pomoć ne bi trebalo da prevazilazi minimum sredstava koji će proizvodnju učiniti "dovoljno profitabilnom", što će biti mereno "metodama standardne prakse u datoj industriji".
Državna pomoć bi dalje trebalo da pokrije samo do deset odsto ukupnih troškova investicije, uz predviđene izuzetke za siromašnije regije, mala i srednja preduzeća i slučajeve u kojima je podrška poreska olakšica.
"Ni pod kojim uslovima ukupna dobijena pomoć ne sme preći sto odsto ukupnih troškova investicije", navodi se u dokumentu što nagoveštava da je Evropska komisija smatrala ovaj senario realnom opasnošću.
Dokument koji je procurio umnogome je u skladu sa trenutnim Privremenim okvirom krize. Pod novim pravilima, pomoć do dva miliona evra po projektu po državi članici može da bude odobrena sve dok se isplati pre 31. decembra ove godine. Može da obuhvata direktne grantove, prednosti u procesu plaćanja ili poreske olakšice. Uz te prilično standardne mere, predviđena je i dodatna pomoć kompanijama koje su najteže pogođene eksplozijom cene energije, kao i projektima koji će unaprediti nastojanje EU da ostvari ugljeničku neutralnost.
Pomoć će kompanije dobiti na osnovu trenutne ili istorijske potrošnje energije, uz održavanje drugih oblika podrške koji ih usmeravaju dalje od korišćenja gasa.
U kontekstu investicija posvećenih proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, okvir pravi distinkciju između zrelijih tehnologija kao što su solarna ili energija dobijena iz vetra i vode, i relativno novijih metoda dobijanja energije.
Za prve, postojaće proces nadmetanja, dok će za druge zemlje administrativno odrediti iznos pomoći, sve dok on ne prelazi 45 odsto ukupnih troškova investicije. U praksi, to znači da će eksperimentalnije tehnologije lakše dolaziti do novca. Za neke od oblika pomoći u sektoru obnovljive energije i zelenih industrija, dokument predviđa produžetak roka i trajanje Okvira do 31. decembra 2025. godine.
Ministri za konkurenciju EU će se neformalno sastati u utorak, 7. februara kada će raspravljati o pravilima državne pomoći.
(EURACTIV.rs)