REFORMA TRŽIŠTA STRUJE: U Briselu se otvara novi front za nuklearnu energiju

Nemačka, Austrija i Luksemburg su upozorili da će to ići u korist Francuskoj i narušiti unutrašnje tržište EU.

Reforma tržišta električne energije, koju je Evropska komisija predložila u martu, nastoji da izbegne ponavljanje prošlogodišnje energetske krize, u kojoj su potrošači bili suočeni sa rastućim računima za energiju nakon rekordno visokih cena gasa.

Dok se zemlje članice EU slažu oko potrebe da se reforma usvoji pre kraja godine, razilaze se oko toga da li da dozvole državnu podršku produženju životnog veka postojećih nuklearnih elektrana, koristeći takozvane ugovore za razliku (CfD).

Prema reformi koju je predložila Komisija, dvosmerni CfD,sa gornjom i najnižom cenom, postaće obavezni čim vlade intervenišu na tržištu da bi podržale proizvođače električne energije.

Ovim mehanizmom javne vlasti nadoknađuju razliku kada cene električne energije padnu ispod dogovorenog praga, dok proizvođači preraspodele potencijalni višak prihoda državnim organima kada cene idu iznad plafona.

Novi sistem treba da zameni bezbroj šema državne podrške koji su trenutno na snazi u bloku od 27 zemalja, donoseći više jasnoće racionalizacijom energetskih subvencija EU.

Međutim, zemlje EU su u velikoj meri podeljene po tom pitanju.

Dok Francuska želi da iskoristi mehanizam za podršku investicijama u produženje životnog veka svoje postojeće flote od 56 nuklearnih reaktora, druge zemlje poput Nemačke, Belgije, Španije, Austrije i Luksemburga se protive.

„Ako ne budemo u mogućnosti da pronađemo mehanizam koji će nam omogućiti da proširimo elektrane, naići ćemo na velike poteškoće“, upozorila je francuska ministarka za tranziciju energije Anjes Panije-Runaše tokom javne debate sa kolegama ministrima u ponedeljak.

Nuklearna energija čini 25 odsto evropske proizvodnje električne energije, napomenula je ona, upozoravajući da će Evropa trpeti posledice u pogledu energetske bezbednosti i klimatskih ciljeva ako se životni vek reaktora ne može produžiti.

Međutim, prema luksemburškom ministru energetike Klodu Turmesu, ovo bi stvorilo „ogromnu distorziju na unutrašnjem energetskom tržištu EU“, posebno u vezi sa nuklearnom imovinom čiji su početni troškovi ulaganja već u velikoj meri amortizovani.

Narušavanje konkurencije?

Zaista, dok se prvobitni predlog Komisije o CfD-ima odnosi na državnu podršku za nove gradnje, uglavnom obnovljive, on se takođe odnosi na postojeću imovinu, uključujući nuklearne reaktore.

Ovo je ključna tačka za austrijsku ministarku energetike Leonore Gevesler, koja je objasnila da bi korišćenje CfD-a za postojeće objekte uglavnom koristilo zemljama članicama sa velikim kapacitetom za proizvodnju električne energije, posebno Francuskoj.

Prema njenim rečima, takva mera ne bi bila u skladu sa pravilima o državnoj pomoći, poremetila konkurenciju EU i u velikoj meri favorizovala elektroenergetskog giganta EDF, koji upravlja nuklearnim reaktorima u zemlji.

Nemački ministar ekonomije i klime Robert Habek je sa svoje strane rekao da se Nemačka zalaže za pokrivanje postojećih sredstava za ugovore o prodaji, ali ne i za nuklearnu.

Luksemburški Turmes je otišao dalje, tvrdeći da je ta mera politički „poklon Ursule von der Lajen Emanuelu Makronu“ kako bi se pomoglo predsednici Komisije da osvoji drugi mandat u Briselu posle izbora za EU 2024. godine.

„Ako nema saglasnosti sa stavom Luksemburga, trebalo bi da razmotrimo barem klauzulu za kontrolu proporcionalnosti investicija ovog instrumenta“, dodao je Turmes.

Proporcionalnost

Ključna tačka prepreka u debati odnosi se na princip „proporcionalnosti“, koji određuje udeo sredstava obuhvaćenih CfD-om.

Prema nekim državama članicama, samo deo prihoda od CfD-a treba da bude dodeljen za reinvestiranje u postojeća sredstva. Drugi tvrde da samo deo izlaza postojeće imovine treba da bude pokriven ugovorima o kupovini.

U suprotnom, upotreba CfD-a na celokupnoj proizvodnji nuklearne elektrane na kraju radnog veka „će smanjiti podsticaje za ulaganje u obnovljive izvore energije“, tvrdi Gevesler.

Međutim, Francuska to ne može prihvatiti, saopštila je kancelarija Panije-Runaše.

Zbog značajnih ulaganja potrebnih za održavanje ili produženje životnog veka postojećih reaktora, nekorišćenje viška CfD prihoda značilo bi kraj ove imovine, objasnili su zvaničnici.

Kako sada stoji, „smatramo da je predlog proporcionalnosti CfD-a neprihvatljiv“, rekla je Panije-Runaše ministrima.

„Ne možemo da prihvatimo da ogromni javni napori koje ulažemo ne treba da budu nadoknađeni činjenicom da naši potrošači plaćaju stvarnu cenu proizvodnje električne energije“, dodala je ona.

Štaviše, održavanje ovog principa u postojećem stanju bi ograničilo sposobnost Francuske da preraspodeli potencijalne prihode od CfD, dodala je njena kancelarija.

Preraspodela prihoda

Prema predlogu o kojem se raspravljalo u ponedeljak, potencijalni prihodi ostvareni od CfD-a biće „distribuisani svim krajnjim kupcima električne energije na osnovu njihovog udela u potrošnji“, uključujući domaćinstva, mala i srednja preduzeća i industrijske kupce električne energije.

Za nemačkog Habeka, međutim, bilo bi poželjno da se prihodi preraspodele uglavnom na velike industrijske potrošače električne energije koji su u nepovoljnom položaju zbog visokih cena električne energije u Evropi. Ovaj selektivni pristup u principu podržava i španska ministarka energetike, Tereza Ribera.

Sa svoje strane, evropska komesarka za energetiku Kadri Simson pokušala je da umanji razlike, rekavši da je Evropska komisija već u svom prvobitnom predlogu odgovorila na zabrinutost u vezi s proporcionalnošću CfD-a.

„Postoji zabrinutost da bi to moglo dovesti do prekomerne kompenzacije za neke kompanije“, priznala je ona. Istovremeno, „ponovno napajanje postojećih instalacija ili produženje životnog veka zahteva ogromna ulaganja i moramo da obezbedimo dovoljne podsticaje da se to dogodi“, dodala je ona.

Ona je rekla i da je još uvek moguće razjasniti primenu pravila na postojeću imovinu.

„Mislim da možemo pronaći zonu za sletanje“, uverila je ona, dodajući da „ima prostora za pojašnjenje teksta o CfD pravilima za postojeću imovinu“.

Na primer, moglo bi da bude „jasnije da bi trebalo da postoji veza između iznosa prihoda koji proizilazi iz CfD-a na postojeću imovinu i veličine i prirode investicije, tako da se razjasni opšti princip proporcionalnosti“ kada se primenjuje na postojeću imovinu.

Diskusije na jučerašnjem Savetu za energetiku produžile su se tokom celog dana, ali nisu uspele da postignu zajednički stav. Pregovori će se sada nastaviti na nivou ambasadora u Komitetu stalnih predstavnika država članica EU (COREPER) Saveta.

(EURACTIV.rs)