EU-27 je 16. juna postigla kompromis koji zadovoljava francuske interese u nuklearnoj energiji, bez ponovnog otvaranja pregovora o Direktivi o obnovljivoj energiji.
Zemlje EU su u petak postigle konačni dogovor o udelu obnovljive energije od 42,5% u finalnoj potrošnji energije do 2030. godine kroz reviziju Direktive o obnovljivoj energiji.
Francuska je, uz podršku drugih pronuklearnih država članica, blokirala odobrenje političkog sporazuma sa Evropskim parlamentom sredinom maja, tražeći dalje garancije za proizvodnju vodonika sa niskim sadržajem ugljenika dobijenog iz nuklearne energije.
Prema Parizu, rizik je bio da će ciljevi širom EU o proizvodnji vodonika iz obnovljivih izvora biti u sukobu sa proizvodnjom vodonika sa niskim sadržajem ugljenika iz nuklearnih izvora, što je crvena linija za Francusku.
Prema rečima francuske ministarke za energetsku tranziciju, Agnes Pannier-Runacher, taj rizik je sada izbegnut.
„Ovaj sporazum priznaje ulogu nuklearne energije u postizanju naših ciljeva dekarbonizacije“, izjavila je ona u subotu, rekavši da konačni kompromisni sporazum „ispunjava očekivanja Francuske“.
Koncesija Evropske komisije
Evropska komisija je morala da razvodnji svoj stav da bi 27 država članica potvrdile dogovor o direktivi na sastanku ambasadora EU (COREPER) u petak.
Tokom sastanka, izvršna vlast je proširila deklaraciju u kojoj se navodi: „Komisija priznaje da drugi izvori energije bez fosila osim obnovljive energije doprinose postizanju klimatske neutralnosti do 2050. za države članice koje odluče da se oslone na takve izvore energije.
Ne pominjući to, Komisija stoga priznaje ulogu nuklearne energije u postizanju evropskih ciljeva dekarbonizacije.
To je ono na šta je Francuska pozivala, primetila je Anjes Panije-Runaše u komentarima poslatim novinarima. U najmanju ruku, nuklearna energija je prepoznata kao korisna za dekarbonizaciju proizvodnje vodonika.
„Ovo je istorijski dogovor“, kažu iz kabineta ministarke, dodajući da će ovo priznanje „biti obavezujuće za Evropsku komisiju u svim budućim diskusijama“ na ovu temu.
Francuski poslanik Kristof Grudler, vatreni pristalica nuklearne energije, pozdravio je jasnoću koju je unela Evropska komisija, rekavši da kompromis neće zahtevati od Parlamenta da ponovo pregovara o sporazumu sa Savetom.
„Moj stav je prevagnuo“, kazao je pobedonosno „jer nisam želeo da se tekst ponovo otvori“, rekao je on za EURACTIV.fr.
Proizvodnja amonijaka
Još jedna prepreka za Francusku odnosi se na garancije koje se nude fabrikama amonijaka koje se obavezuju na ulaganja u dekarbonizaciju.
Francuska je blokirala konačni potpis teksta zbog prestrogih odredbi o amonijaku, koji je veoma teško dekarbonizirati elektrolizom, a ipak je neophodan za proizvodnju đubriva.
„To je neophodno za ove biljke, koje igraju ključnu ulogu u našem suverenitetu hrane“, rekla je Panije-Runaše.
U uvodnoj izjavi dodatoj preambuli direktive pojašnjava se da bi se „određeni postojeći integrisani pogoni za proizvodnju amonijaka mogli suočiti sa specifičnim izazovima koje predstavlja zamena vodonika proizvedenog u procesu reformisanja metana na pari“.
Kao rezultat toga, i od slučaja do slučaja, postojeća postrojenja mogu da izbegnu zahteve direktive za obnovljivu energiju ako mogu da „pokažu da su već započeli proces transformacije“ kako bi postepeno smanjili vodonik zasnovan na fosilima „najkasnije do 2035. godine“.
Prema ministarstvu, alijansa pronuklearnih zemalja „igrala je glavnu ulogu u pregovorima“ za dobijanje ovih ustupaka.
Sastoji se od 15 zemalja EU i Velike Britanije, nuklearna alijansa ima dovoljno glasova da formira blokirajuću manjinu u Savetu EU.
Ova situacija koja ne odgovara svima, jer su se neke zemlje članice žalile na nedostatak transparentnosti u postupku, napominje diplomata EU za EURACTIV.
Poslednji korak za usvajanje Direktive o obnovljivoj energiji biće glasanje u Evropskom parlamentu.
Prema izvorima iz EU, ova izjava će biti dodata zaključcima Saveta kada ministri EU-27 formalno usvoje tekst nakon što ga Evropski parlament odobri.
(EURACTIV.rs)