Većina stručnjaka za održivost će se rugati ideji „održivog“ i „aviokompanija“ u istoj rečenici. Ipak, to ne znači da avio-industrija ne pokazuje rastuću samosvest o svojim uticajima na životnu sredinu.
„Danas još uvek nije realno leteti potpuno održivo“, kaže Pedro Piris-Kabezas, globalni stručnjak za transport i ekonomista u neprofitnom Fondu za zaštitu životne sredine.
„U proteklih nekoliko godina, svest javnosti o uticaju avijacije na klimu definitivno je izvršila pritisak na avio-kompanije da ojačaju svoju strategiju održivosti“, kaže Sola Dženg, istraživač vazduhoplovstva u neprofitnoj organizaciji Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT). Ona kaže da je kombinovani pritisak potrošača i investitora, zajedno sa proširenjem klimatskih propisa, dao industriji „snažan pritisak ka naporima za dekarbonizaciju avio-kompanija“.
Ekolozi kažu da ta promena ne dolazi ni trenutak prerano. Komercijalna avijacija, koja je prevozila više od 4,5 milijardi putnika godišnje pre pandemije, je iza 2,5% globalnih emisija CO2 svake godine, sa značajno povećanom potražnjom za letovima.
„Da je avijacija država, bila bi jedan od 10 najvećih izvora emisije gasova staklene bašte“, kaže Piris-Kabezas.
Kao odgovor, Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA), globalna trgovinska asocijacija koja predstavlja oko 300 globalnih avio-kompanija, odobrila je rezoluciju 2021. godine da se do 2050. godine postigne neto nulta emisija – što znači da će iz atmosfere ukloniti najmanje toliko zagrevanja planete. zagađenje koje emituje – u skladu sa visokim ciljevima koje su UN postavile da bi se obezbedila „klima pogodna za život“.
Nova i predložena vladina regulativa takođe pokušava da oblikuje tranziciju industrije, posebno u Evropi, gde su neki letovi na kratke udaljenosti već zabranjeni, dok Danska i Švedska planiraju da eliminišu fosilna goriva na domaćim letovima do 2030.
„Industrija i regulatori se slažu da neto nulu treba postići do 2050. godine“, kaže Nikolas Džems, portparol IATA.
„Industrija nema izbora. Mora da bude održiva ako želi da nastavi da raste ili da nastavi da funkcioniše na način", ističe on.
Akbar Al Bejker, izvršni direktor Katar ervejza, nedavno je za CNN rekao da su ciljevi avio industrije u vezi sa emisijom štetnih gasova predstavljali „PR vežbu“, a avijacija je na putu da propusti rok do 2050. godine.
„Nemojmo se zavaravati“, rekao je.
„Nećemo postići ni ciljeve koje imamo za 2030. godinu, uveravam vas. Zato što nema dovoljno sirovina da bi se dobile količine SAF-a (održivog avionskog goriva)“.
Najveći deo problema: kontinuirano oslanjanje avijacije na avione na fosilna goriva. „Održivo letenje zahteva korišćenje alternativne energije“, kaže Dženg.
Shodno tome, avio-kompanije se u velikoj meri oslanjaju na mnoštvo zelenih alternativnih izvora goriva kako bi smanjile emisije ugljenika iz budućih letova, uključujući tehnologije sledeće generacije kao što su električne, hibridne i, dalje, vodonične.
„Postoji niz tehnologija u nastajanju koje imaju veliki potencijal za dekarbonizaciju sektora, ali su u ranoj fazi“, kaže Dženg.
Održivo vazduhoplovno gorivo sa niskim sadržajem ugljenika, ili SAF, alternativa biogorivu napravljena od otpadnih proizvoda i obnovljive biomase, može smanjiti emisije za čak 80%.
Trenutno se testira na desetinama avio-kompanija, sa mandatima SAF-a u Evropskoj uniji, a predviđa se da će gorivo ispuniti 65% ciljeva komercijalne avijacije za 2050. godinu.
„To je kritičan element i trenutno jedino dokazano rešenje za dekarbonizaciju“, kaže Jammes.Ipak, SAF se suočava sa ograničenjima u snabdevanju, velikim troškovima i zabrinutostima za životnu sredinu oko proizvodnje niskog integriteta; činio je samo 0,1% ukupne svetske potrošnje mlaznog goriva 2021. godine, prema podacima ICCT-a.
Konačno, ekolozi savetuju da je remont dekarbonizacije u avijaciji u povojima. Ekološki svesni putnici, moraju da izaberu da manje lete i razmotre alternativne, više klimatsko -prijateljska sredstva prevoza i putovanja.
Dženg kaže da putnici koji lete treba da traže letove sa manje emisija, napominjući da pretraživači putovanja kao što su Google letovi i kajak sada mogu da prikazuju projektovane emisije CO2 po putniku pored rezultata pretrage letova. Ona takođe savetuje da ne kupujete kontroverzne programe kompenzacije emisije ugljen-dioksida od strane avio-kompanije, za koje kaže da su često neproverene i omogućavaju uobičajeni pristup.
Piris-Cabezas upozorava da industrija zelenog pranja ima u izobilju i da bi potrošači takođe trebalo da se trude da provere akreditive potraživanja avio-kompanija i da pritiskaju avio-kompanije za veću transparentnost u vezi sa održivošću.
„Zelene tvrdnje” avio-kompanija se često umnožavaju brže nego što se njihova odeljenja za proveru činjenica brinu da potkrepe suštinske dokaze“, kaže on.
Dženg se slaže, dodajući: „Dok ne vidimo da se stvarna dekarbonizacija dogodi i da stopa dekarbonizacije nadmaši rast saobraćaja, veoma je pogrešno označavati bilo koga u vazduhoplovnoj industriji održivim.
Ipak, Jammes kaže da putnici avionom mogu očekivati da vide krajolik koji se brzo poboljšava oko održivosti avio-kompanija. „Neće proći bez izazova, to je sigurno“, i kupci moraju „shvatiti da se to ne može desiti preko noći“, ali on kaže da će, kada su u pitanju nove tehnologije zasnovane na održivosti, „budućnost biti uzbudljiva .”
Iako avio-kompanije imaju još mnogo posla da urade, ovih sedam prevoznika uvelo je niz mera održivosti, uključujući rano usvajanje tehnologije alternativnih goriva, programe smanjenja otpada od plastike i hrane, kredite SAF-a, ekološki prihvatljive materijale i još mnogo toga.
United Airlines
Junajted planira da do 2028. uvede regionalnu američku uslugu letenja u 100 hibridno-električnih aviona sa 30 putnika iz švedskog startapa Heart Aerospace.
To je jedno od nekoliko inovativnih partnerstava za razvoj električne i vodonične tehnologije koje ova avio-kompanija podržava, dok je takođe uložena u proizvodnju 5 milijardi galona SAF-a, uključujući biogorivo dobijeno iz mikroalgi.
Viderøe
Norveški Viderøe, najveća regionalna avio-kompanija u Skandinaviji, kaže da je na putu da postane jedna od prvih svetskih avio-kompanija bez emisija.
Partnerstvo za razvoj potpuno električnih aviona između avio-kompanije, proizvođača motora Rolls-Roicea i italijanske avio kompanije Tecnam trebalo bi da zameni celokupnu domaću flotu avio-kompanije do 2028. godine, a prvi letovi na električnim prigradskim avionima sa 11 putnika spremni su za 2026. ( Norveška planira da svi domaći letovi na kratkim razdaljinama budu električni do 2040.)
SAS
Dok mnoge aviokompanije zagovaraju električne letove, skandinavska avio-kompanija SAS je prva koja je preuzela rezervacije sedišta za komercijalne hibridno-električne letove 2028. godine, u avionima Heart Aerospace sa 30 putnika na rutama u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj.
Avio-kompanija ima ambiciozne ciljeve koji uključuju smanjenje emisije CO2 za 25% do 2025. godine, pre nego što ih u potpunosti ukine u Skandinaviji do 2030. godine.
Wizz Air
Evropski niskotarifni prevoznik Vizz Air tvrdi da ima jednu od najnižih emisija ugljenika po putniku u industriji, zahvaljujući svojoj mlađoj, štedljivoj floti, letovima sa velikom popunjenošću i direktnoj rutnoj mreži koja izostavlja letove koji emituju ugljenik.
Avio-kompanija koja je nagrađivana za održivost takođe ulaže velika sredstva u SAF-ove i razvija avione sa pogonom na vodonik sa Erbasom. Putnici Vizz Air-a na brodu mogu očekivati biorazgradive uslužne predmete i reciklirane materijale, poput sedišta od otpadne kože.
Etihad Airways
Etihad je osvojio nagrade za svoje inicijative za održivost. Jedan je od dva nacionalna prevoznika za Ujedinjene Arapske Emirate, smanjio je emisiju CO2 za četvrtinu od 2019. zahvaljujući poboljšanoj operativnoj efikasnosti, a takođe je smanjio plastiku za jednokratnu upotrebu za 80%.
Avio-kompanija dodatno sarađuje sa Boeingom u okviru programa „Greenliner“ koji je fokusiran na dekarbonizaciju.
Alaska Airlines
Dok većina velikih globalnih aviokompanija cilja 2050. za neto nultu emisiju ugljenika, Alaska Airlines namerava da ispuni taj cilj pre 2040. godine.
Avio-kompanija je laserski fokusirana na efikasnost goriva i uložila je velika sredstva u SAF (uključujući verzije dobijene CO2). Takođe je najavljeno partnerstvo sa proizvođačem vodonik-električnih aviona ZeroAvia sa sedištem u SAD kako bi se jedan od svojih regionalnih aviona rekonstruisao kao hibridni vodonik-električni avion.
Air Canada
Kanadski avioprevoznik Air Canada cilja 2028. za električne letove, sa ugovorom o kupovini 30 hibridnih električnih aviona Heart Aerospace sa 30 putnika, koji će opsluživati regionalne rute.
Avio-kompanija je takođe napravila značajna ulaganja kako bi ubrzala proizvodnju SAF-a u Kanadi i značajno je smanjila plastiku za jednokratnu upotrebu u avionu (u skladu sa potezom Kanade da zabrani većinu plastike za jednokratnu upotrebu do kraja godine).
(EURACTIV.rs)