Evropska komisija saopštila je odluku da ne produžava vanredne mere uvedene prošle godine kako bi zaštitila potrošače od promenljivih cena energije, dodajući da su te mere pomogle da se doprinese smirivanju evropskih tržišta struje.
Krajem 2022. godine, 27-člana Evropska unija bila je usred akutne energetske krize podstaknute rastućim cenama gasa izazvanim ruskom invazijom na Ukrajinu.
Kao reakciju, zemlje EU počele su da ulažu stotine milijardi evra u smanjenje poreza, davanja i subvencije kako bi se izborile sa krizom. Takođe su uvele ograničenja maloprodajnih cena električne energije kako bi ublažili pritisak na domaćinstva i uvele vanredne poreze za neke proizvođače električne energije.
Evropski komesar za energetiku, Kadri Simson, rekao je da su „ove mere doprinele smirivanju energetskih tržišta“, dodajući da su se izgledi na tržištu u međuvremenu „znatno poboljšali“.
„Komisija potvrđuje da neće predložiti produženje ovih kriznih mera“, navodi se u saopštenju izvršne vlasti EU.
Među merama usvojenim na nivou EU bilo je i kontroverzno ograničenje prihoda od elektrana koje rade na obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju ili lignit, što je donelo neočekivani profit od povećanja cena električne energije, a da na njih ne utiču visoke cene gasa u to vreme.
Zemlje članice EU dogovorile su ograničenje prihoda u septembru prošle godine, zajedno sa nizom drugih hitnih mera za rešavanje energetske krize, uključujući obavezni cilj smanjenja potrošnje električne energije za 5% u vršnim satima i pravila o određivanju maloprodajnih cena.
Što se tiče gasa, zemlje Evropske unije složile su se krajem marta da produže za narednih 12 meseci, do marta 2024, dobrovoljni cilj za smanjenje potražnje za gasom za 15%.
Komisija je dodala da su cene struje sada pale na manje od 80 evra/MVh, a cene gasa ne samo da su pale, već su se i stabilizovale, do te mere da skokovi cena električne energije ne predstavljaju pretnju da će se desiti predstojeće zime.
Zemlje EU su izvestile da su uglavnom poštovale obavezujući cilj smanjenja potrošnje električne energije za 5% u vršnim satima, što je važan korak za ublažavanje pritiska na cene.
Izvršna vlast EU je rekla da su neki aspekti hitnih mera uključeni u njene predloge za dugoročna strukturna prilagođavanja pravila tržišta električne energije u EU.
Ti predlozi imaju za cilj da pokušaju da povećaju upotrebu ugovora o električnoj energiji sa fiksnom cenom, zaštite potrošače od skokova cena i ubrzaju prelazak na obnovljivu energiju.
(EURACTIV.rs)