Razgovori o budućem nemačkom tržištu električne energije se zahuktavaju dok sve strane čekaju ključnu analizu od operatera mreže usred pretnji iz Brisela da će podeliti zonu nadmetanja na veleprodajnom tržištu u zemlji.
Trenutno, svi Nemci plaćaju istu cenu za struju, bilo da žive na severu napajanom vetrom ili industrijskom jugu koji zavisi od uglja.
Međutim, pritisak za promene raste. Dok Francuska takođe primenjuje jedinstvenu tarifu za električnu energiju na potrošače u domaćinstvima, druge velike evropske zemlje poput Italije ili Švedske cene struju u zavisnosti od lokacije.
Manje zone cena električne energije smatraju se ekonomski efikasnijim jer odražavaju lokalne uslove, kao što je dostupnost kapaciteta za proizvodnju električne energije ili mrežne infrastrukture.
Na primer, nemačka Bavarska gladna energije, koja se istorijski protivi vetroparkovima i visokonaponskim dalekovodima na svojoj teritoriji, oslanja se na energiju vetra koja se prenosi sa severa zemlje. Ovo uzrokuje zagušenje mreže i gubitke u prenosu, čije troškove snose svi nemački potrošači električne energije.
Položaj Nemačke u centru Evrope takođe je podstakao ispitivanje na nivou EU, pošto mala mreža zemlje stvara tenzije sa susednim državama članicama EU.
Ogromna potražnja za električnom energijom na jugu Nemačke dovela je do „protoka petlje" kroz Poljsku, pošto nemački prenosni kapacitet nije dovoljan da zadovolji potražnju. Kao posledica toga, ovo je takođe poremetilo sposobnost Poljske da prenosi električnu energiju u, recimo, Češku.
Energetska regulatorna agencija EU, ACER, pokušala je da ospori politički konsenzus prošle godine kada je predložila da se nemačko veliko tržište podeli na više zona za podnošenje ponuda.
Sever protiv Juga
Nakon predloga ACER-a, sever Nemačke, gde je instaliran veći deo energije vetra u zemlji , pokrenuo je ofanzivu da podeli nemačko tržište električne energije krajem 2022. godine.
„Ako živim ili proizvodim tamo gde se energija takođe proizvodi ili iskrcava, ta energija takođe mora biti jeftinija tamo", rekao je Olaf Lis, tadašnji ministar energetike Donje Saksonije, države u severozapadnoj Nemačkoj koja se graniči sa Severnim morem.
Podržao ga je kolega Rajnhard Majer iz Meklenburg-Zapadne Pomeranije, manje severne države.
„Nivo naknada za električnu mrežu opterećuje krajnje potrošače i stavlja u nepovoljan položaj severnu Nemačku kao poslovnu lokaciju", primetio je on.
Obojica potiču iz Socijaldemokratske partije (SPD) kancelara Olafa Šolca, koji je I sam iz severnog grada Hamburga.
Države južne Nemačke su se udružile kao odgovor izdavanjem zajedničkog saopštenja u kome se insistira da je zona jedinstvene cene električne energije „centralni izraz ujedinjenog nemačkog ekonomskog prostora". Saopštenje su potpisale Bavarska, Baden-Virtemberg, Hesen, Sarland, Rajna-Palatinat I Severna Rajna-Vestfalija.
Zajedno, južne države tvrde da veća tržišta sa širim zonama ponude poboljšavaju likvidnost tržišta i stoga su efikasnija. Bavarska često navodi 9 milijardi evra koje godišnje doprinosi drugim, manje dobrostojećim državama.
Nema dogovora u Berlinu
U Berlinu, vicekancelar Robert Habek, čije je ministarstvo ekonomije i klimatskih akcija zaduženo za pitanja energetike, pokazao je malo apetita da uđe u ring.
Habek je već nekoliko puta naglasio da mu stvaranje nove zone za nadmetanje trenutno nije prioritet, tako da "ne vodimo raspravu o podeli zone nadmetanja", istakli su u ministarstvu.
Habekova Zelena stranka je podeljena po tom pitanju, dok je SPD odbio EURACTIV-ov poziv da komentariše temu.
U međuvremenu, FDP se zalaže za podelu, ali ima manju težinu u vladinoj tropartijskoj koaliciji.
„Signali o cenama zasnovani na tržištu su važni kako bi se omogućile povoljne cene električne energije za potrošače i optimizovano korišćenje mreže. Jedinstvena zona cena za celu Nemačku to može postići samo u ograničenoj meri", rekao je Michael Kruse, portparol FDP-a za energetiku.
Međutim, i Zeleni i FDP slažu se oko brzog rešenja: prilagođavanje mrežnih naknada da odražavaju stepen interkonekcije i kapaciteta za proizvodnju električne energije u regionu.
U izveštaju sa radionice Habeckovog ministarstva za ekonomiju i klimatsku akciju kaže se da će „ Federalna vlada ove godine predstaviti predloge o tome kako se troškovi energetske tranzicije mogu pravednije raspodeliti", dodajući da potrošači često plaćaju veće naknade za mrežu u regionima sa visokim udelom obnovljivih izvora energije. Očekuje se da će FDP podržati ovo nastojanje.
Briselska intervencija se nazire
Pošto je Nemačka podeljena po pitanju reforme cena električne energije, sve oči su sada okrenute ka četiri nemačka mrežna operatera, od kojih se očekuje da izdaju ključni izveštaj o ovom pitanju sledeće godine.
Očekuje se da će u proleće 2024. četiri mrežna operatera u zemlji - TenneT, 50 Hertz, TransnetBV i Amprion -predstaviti izveštaj koji ispituje preporuku agencije EU ACER o podeli nemačke zone za podnošenje ponuda.
Izveštaj nemačkih mrežnih operatera, zajedno sa njihovim centralnoevropskim kolegama, razmotriće vlade susednih nemačkih zemalja, koje će imati šest meseci da donesu zajedničku odluku o mogućoj rekonfiguraciji. Ove zemlje uključuju Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Češku, Francusku, Mađarsku, Holandiju, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju. (Luksemburg je sa svoje strane integrisan u nemačku zonu za nadmetanje).
Ako se te zemlje ne slože, Komisija će, kao krajnja mera i nakon konsultacija sa ACER-om, odlučiti da li da izmeni ili zadrži konfiguraciju zone za nadmetanje u roku od šest meseci.
Uredba o električnoj energiji iz 2019. zaista ovlašćuje izvršnu vlast EU da se pozabavi dugoročnim strukturnim zagušenjima kako bi se maksimizirala ekonomska efikasnost i trgovina električnom energijom u svim zonama za podnošenje ponuda.
„Pravno su u Nemačkoj odavno trebalo da postoje dve zone cena, ali Komisija EU nije dovoljno politički jaka", objašnjava Holger Šnajdevind, stručnjak za energetsko pravo u organu za zaštitu potrošača Severne Rajne-Vestfalije.
Vremenski, svaka intervencija iz Brisela bi bila u nadležnosti nove Evropske komisije koja će biti formirana nakon izbora za EU 2024. godine.
Berlin signalizira nevoljnost da se Evropska komisija meša u njen dugogodišnji konsenzus o zonama za licitacije za električnu energiju.
„Evropa ne može jednostrano odlučiti o podeli nemačke zone cena električne energije", kaže Ingrid Nestle, portparol Zelenih za energetsku politiku.
U Briselu, zvaničnici kažu da ne mogu prejudicirati rezultate tekuće revizije zona za nadmetanje.
Međutim, to ne bi bio prvi put da Evropska komisija uspešno podeli zonu za podnošenje ponuda. Nakon višegodišnjeg pritiska, Austrija je izašla iz nemačke zone nadmetanja i postala jedinstveno područje cena električne energije 2018. godine.
Ali nametanje podele Nemačkoj ili Francuskoj bila bi potpuno drugačija igra loptom, u političkom smislu.
„Komisija bi bila veoma hrabra da to uradi", rekao je energetski insajder u Briselu.
(EURACTIV.rs)