NATO će razgovarati o šteti na gasovodu i kablu za prenos podataka između država članica Finske i Estonije, i daće „odlučan" odgovor ako se dokaže da je napad nameran, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Helsinki, koji vodi istragu, rekao je da je šteta verovatno prouzrokovana „aktivnošću spolja". To je izazvalo zabrinutost za regionalnu energetsku bezbednost i podiglo cene gasa na više.

„Sada je važno utvrditi šta se dogodilo i kako bi se to moglo dogoditi", rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu uoči sastanka vojnog saveza.

„Ako se pokaže da se radi o namernom napadu na infrastrukturu od ključnog značaja za NATO, onda će to, naravno, biti ozbiljno, ali će naići i na ujedinjen i odlučan odgovor NATO-a.

Finski nacionalni istražni biro saopštio je da su "spoljašnji tragovi" pronađeni na morskom dnu pored oštećenog cevovoda i da je pregledao kretanje plovila u tom području u trenutku pucanja.

„Sada se fokusiramo na tehničku istragu mesta oštećenja cevi i ispitivanje morskog dna na mestu događaja", rekao je novinarima šef biroa Robin Lardot.

Risto Lohi, glavni istražitelj Biroa, rekao je na konferenciji za novinare da nije isključeno oštećenje sidra i dodao:

„U ovom trenutku izgleda da je šteta nastala mehaničkom silom, a ne eksplozijom".

Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je u sredu da je „apsolutno uveren da je reč o terorističkom napadu čiji je cilj da destabilizuje energetsku situaciju u Evropi, na isti način na koji Rusija raketira energetski sistem Ukrajine".

Gasovod ide između Inkooa u Finskoj i Paldiskija u Estoniji preko Finskog zaliva, dela Baltičkog mora koji se proteže na istok u ruske vode i završava se u luci Sankt Peterburg.

Pregovori

Ministri odbrane NATO-a razgovaraće o šteti u četvrtak, 12. oktobra, tokom drugog dana sastanka u Briselu, rekao je finski ministar odbrane Anti Hakanen.

„Znamo da je infrastruktura ranjiva i da treba da bude bolje zaštićena", dodao je on.

Balticconnector-om zajednički upravljaju estonski operater sistema za električnu energiju i gas Elering i finski operater sistema za prenos gasa Gasgrid, od kojih svaki poseduje po polovinu gasovoda.

Operateri su u saopštenju naveli da će planiranje i izvođenje popravki gasovoda trajati najmanje pet meseci, a malo je verovatno da će se transport gasa nastaviti pre aprila.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je incident kao „uznemirujući" i rekao da je napad na gasovode Severni tok u septembru 2022. koji prelaze Baltičko more između Rusije i Nemačke predstavlja opasan presedan.

Ti veći gasovodi oštećeni su eksplozijama za koje vlasti kažu da su izazvane sabotažom.

Henri Vanhanen, naučni saradnik na Finskom institutu za međunarodne poslove, kaže da je centralno pitanje kako će NATO reagovati ako postoje dokazi da državni akter stoji iza novog oštećenja gasovoda.

„Mislim da je veliko pitanje na duži rok... Da li imamo jasan skup potencijalnih kontramera za takve sabotažne aktivnosti?" rekao je.

Nivoi pripravnosti su podignuti u kritičnim infrastrukturnim objektima, saopštila je finska vlada. U međuvremenu, Norveška i Litvanija su pooštrile bezbednost energetskih postrojenja na kopnu.

Cevovod 'povučen sa jedne strane'

„Jasno se može videti da su ove štete uzrokovane prilično teškom silom“, rekao je za Rojters estonski ministar odbrane Hano Pevkur, dodavši da su mogući uzroci „mehanički udar ili mehaničko uništenje“.

Cevovod i telekomunikacioni kabl idu paralelno na „značajnoj“ udaljenosti jedan od drugog, prema kablovskom operateru Elisa.

Oštećeni su „u istom vremenskom okviru“ rekli su finski istražitelji, pri čemu se veruje da je prekid cevovoda bio u finskim vodama, dok je proboj kabla bio u vodama Estonije.

Gasovod, obložen betonom radi zaštite, izgleda kao da ga je „neko pocepao sa strane“, rekao je komandant estonske mornarice Juri Saska za javni servis ERR.

„Beton se slomio ili oljuštio, posebno na tom mestu povrede.

Šteta neće uticati na finski elektroenergetski sistem, rekao je operater mreže Fingrid, a gas čini 5% energetskih potreba Finske.

Gasovod Balticconnector otvoren je u decembru 2019. kako bi pomogao u integraciji tržišta gasa u regionu, dajući Finskoj i baltičkim zemljama Estonije, Letonije i Litvanije veću fleksibilnost u snabdevanju.

(EURACTIV.rs)