Da bi osigurala pristupačne račune za potrošače, Francuska gura ugovore o dugoročnim cenama energije za postojeće nuklearne elektrane kao deo reforme električnog tržišta EU, što je potez koji se suprotstavlja zemljama EU poput Nemačke.

Francuski predsednik Emanuel Makron dao je prošlog meseca obećavajuću izjavu, da će do kraja godine država povratiti kontrolu nad cenama električne energije, na francuskom i evropskom nivou.
Fokus kompletne javnosti prebacio se na to obećanje, upravo zbog naglog skoka cena električne energije koje su, kao i u ostalim evropskim zemljama, zadale glavobolju građanima. EURACTIV iz Francuske analizirao je uoči odlučujućeg sastanka Saveta za energiju 17. oktobra, kako bi to moglo biti ostvareno.
Francuska je doživela nagli rast cena električne energije prošle godine nakon što je EU odlučila da uvede sankcije Moskvi zbog rata protiv Ukrajine i postepenog ukidanja uvoza gasa iz Rusije.
Sredinom marta, Evropska komisija predložila je preuređenje blokova električnog tržišta kako bi ukrotila nestabilne cene. Međutim, dok je Evropski parlament već usvojio svoj stav, zemlje EU još pregovaraju o državnoj pomoći proizvođačima električne energije zbog straha da će podrška Francuske nuklearnoj energiji dati Parizu nelojalnu konkurentsnu prednost.

Kako će Francuska postići svoj cilj i istovremeno se pridržavati pravila EU?
Dva fronta - u Briselu i Parizu
Sa aktuelnom reformom, Francuska se bori na dva fronta. Da bi osigurala pristupačne račune za potrošače, Francuska gura ugovore o dugoročnim cenama energije za postojeće nuklearne elektrane kao deo reforme električnog tržišta EU, što je potez koji se suprotstavlja zemljama EU poput Nemačke, koja strahuje da će to dati Francuskoj nelojalnu konkurentsnu prednost.
Isključenje toga bilo bi opasno za Pariz, koji je pokrenuo masivan program produženja veka svojih nuklearnih reaktora.
S druge strane, Vlada u Francuskoj je u nesuglasju sa Luk Remonom, novopostavljenim izvršnim direktorom državne kompanije EDF, koja poseduje i upravlja nuklearnim elektranama zemlje, oko oblika državne podrške.

Dok reformiše svoju šemu državnih subvencija, Francuska mora pronaći način da ostane u okviru pravila EU o konkurenciji, koja ima za cilj osigurati ravnopravne uslove na tržištu EU za kompanije u 27 članica.
Gde su pregovori u Briselu?
Kao deo električnog tržišta EU, Francuska radi naporno kako bi osigurala da njene postojeće nuklearne elektrane mogu biti obuhvaćene ugovorima o razlici (CfD).
CfD postavlja koridor cena za prodaju električne energije na veletržištu bloka. Ako je prodajna cena ispod donje granice koridora, država plaća proizvođaču razliku. Ako je iznad gornje granice, proizvođač vraća državi razliku.
Pre pregovora između ambasadora EU održanih u sredu (4. oktobar), i pre formalnih pregovora u Savetu za energetiku, Francuska i još sedam EU zemalja insistirale su na opciji CfD za postojeće nuklearne elektrane, u kompromisnom predlogu poslatom španskom predsedništvu EU u utorak ujutro (3. oktobar).

Međutim, druge članice poput Nemačke upozorile su na moguće kršenje slobodne konkurencije, jer bi francuski predlog učinio EDF jedinim proizvođačem električne energije u EU koji bi imao povlašćene ugovore za postojeće elektrane.
Zašto Francuska insistira?
Prema Francuskoj, CfD za postojeće nuklearne elektrane omogućili bi održavanje konkurencije na francuskom tržištu električne energije, kao što je to slučaj sa tzv. ARENH šemom, koja reguliše prodaju električne energije iz istorijskog nuklearnog fonda EDF-a i ističe 31. decembra 2025.
ARENH trenutno omogućava konkurentima snabdevanja EDF-a, takozvanim alternativnim dobavljačima, pristup deo nuklearnog proizvoda francuskog javnog preduzeća po povoljnim cenama. To znači da ga mogu prodavati na EU tržištu i tamo se uspostaviti.
Prema francuskom organu za zaštitu konkurencije, održavanje ovog sistema nakon 31. decembra 2025. zahtevalo bi od EDF-a da podeli svoje snabdevanje i proizvodne aktivnosti "barem u računovodstvenom i finansijskom smislu", s obzirom na to da ARENH nije ispunio sve svoje obećanja, posebno u vezi sa paralelnom liberalizacijom tržišta električne energije.

Međutim, ideja razbijanja EDF-a sada je van pitanja, nakon reakcije izazvane najavom tzv. "Herkul" projekta, koji je čak naveo opozicione poslanike da podrže zakon koji ga zabranjuje od 2022. godine.
U 2020. godini Direktorat za energetiku i klimatske promene francuskog Ministarstva za tranziciju energije predložilo je sledeću alternativu: uvođenje CfD-ova za nuklearnu proizvodnju, što je preuzela Evropska komisija u svom martovskom predlogu za reformu električnog tržišta EU.
To je podržala francuska agencija za zaštitu konkurencije, tvrdeći da bi to obezbedilo jednak pristup snabdevanja od strane dobavljača EDF-ove proizvodnje. Međutim, ističe da "efikasnost novog sistema zavisi od preciznih uslova (nivo cena, referentne troškove, kontrolu od strane regulatora, itd.), koji su još uvek neprecizni ili otvoreni u ovom trenutku".
To čini tekuće pregovore u Briselu i sa EDF-om još važnijim.
Šta je sa EDF-om u svemu tome?
Iz EDF-a ne žele CfD-ove za postojeće nuklearne elektrane, niti značajnu regulaciju cene nuklearne električne energije. Makron, s druge strane, mora održati francusko tržište u skladu sa pravilima EU o konkurenciji istovremeno ispunjavajući svoje političko obećanje da "ponovo preuzme kontrolu nad cenama električne energije". Da bi to postigao, francuski zvaničnici neprestano ponavljaju da cene koje plaćaju potrošači moraju biti približene proizvodnim troškovima nuklearne energije.
Dakle, bez obzira na to šta se dogodi u Briselu, vlada bi trebalo da osigura da je cena barem dela nuklearne proizvodnje regulisana na oko 60-70 evra po megavat satu, prema izvoru bliskom ovom pitanju.
U međuvremenu, izvršni direktor EDF-a traži viši nivo regulacije, na 120 evra po megavat satu.
"Postignut je sada konsenzus [sa EDF-om] o uvođenju regulisane osnovne cene", saopštio je kabinet ministra za tranziciju energije Agnes Pannier-Runacher za Euractiv Francuska.
Osim toga, francuska vlada nije protiv toga da EDF ima udeo u deregulisanom sektoru nuklearne energije, s jednim izvorom koji kaže da bi to "održalo podsticaj za EDF da se ističe u proizvodnji nuklearne energije".
Makron verovatno neće odustati od ovog pitanja
Zadužena od strane Makrona da pronađe rešenje, vlada ostaje neodređena o sadržaju predstojećih mera. Zaključci EDF-a o stepenu regulacije trebali bi biti predstavljeni pre sastanka EU Saveta za energetiku 17. oktobra. Francuska i njeno javno preduzeće za električnu energiju moraju govoriti "jednim glasom u Briselu. To je industrijska imperativa", saopštio je kabinet francuskog ministra industrije Roland Lescure za Euractiv.
Osim toga, "izgleda nezamislivo da će Emanuel Makron odustati od ovog pitanja sada kada se obavezao na snižavanje cena električne energije", kaže Phuc-Vinh Nguyen iz evropskog think-tanka Institut Jacques Delors.
Međutim, divergentni stavovi Rémonta stvorili su "nepreglednu situaciju" koja komplikuje zadatak francuske vlade, priznaje izvor blizak ovom pitanju.
(EURACTIV.rs)