Sumnja se da je značajan deo meda uvezenog u EU falsifikovan sa dodatkom sirupa, prema novoj analizi koju je vodila Komisija. To je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.
Med koji EU proizvodi nije dovoljan shodno potražnji pa uvozi oko 40% iz trećih zemalja. Ovo je dovelo do toga da se evropski proizvođači bore sa sve većim uvozom po niskim cenama, posebno iz Kine, sa kojom evropski proizvođači ne mogu da se takmiče.
Da bi se dobila jasnija slika situacije, analizu je predvodio DG SANTE Evropske komisije, zajedno sa nacionalnim vlastima 18 zemalja koje su deo Mreže EU za prevare u hrani, Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF) i Evropskom Zajednički istraživački centar Komisije (JRC).
Analiza je pokazala je da je 46 odsto od 320 uzoraka uvezenog meda, nasumično uzetih između novembra 2021. i februara 2022. i analiziranih od strane JRC, verovatno neovlašćeno.
Na osnovu toga, postoji „snažna sumnja da veliki deo meda uvezenog iz zemalja koje nisu članice EU, a za koje je JRC utvrdio da je sumnjivo da je falsifikovan, ostaje prisutan i neotkriven na tržištu EU“, zaključuje se.
Iako je metoda testiranja bila nedovoljna da se utvrdi falsifikovanje, ona daje ideju da su uzorci „sumnjivi kao falsifikovani“ i stoga nisu u skladu sa Direktivom EU o medu.
Med prirodno sadrži šećere i, prema pravilima EU o tom pitanju, mora ostati čist, što znači da mu se ne mogu dodati sastojci. Falsifikovanje nastaje kada se sastojci kao što su voda ili jeftini šećerni sirupi veštački dodaju da bi se povećala zapremina meda.
Iako se rizik po ljudsko zdravlje smatra malim, takve prakse prevare potrošače i ugrožavaju proizvođače iz EU koji se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom proizvoda koji sadrže nedozvoljene, jeftine sastojke.
Na primer, prosečna jedinična vrednost uvezenog meda u EU bila je 2,32 evra po kilogramu 2021. godine, dok su šećerni sirupi napravljeni od pirinča bili oko 0,40 evra/0,60 kilograma.
Stopa pronađena u ovoj najnovijoj analizi bila je znatno viša od one dobijene u 2015-17, koja je iznosila 14%, što pokazuje zabrinjavajući trend rasta.
Najveći apsolutni broj sumnjivih pošiljki potiče iz Kine (74%), ali je med koji potiče iz Turske imao najveći relativni udeo sumnjivih uzoraka (93%).
U međuvremenu, med uvezen iz Velike Britanije imao je još veću stopu sumnji (100%), za koju su istraživači rekli da je verovatno rezultat meda proizvedenog u drugim zemljama i dalje mešanog u UK pre nego što je ponovo izvezen u EU.
Ukupno, više od polovine (57%) operatera je izvezlo pošiljke meda za koje se sumnja da su falsifikovane sa stranim šećerima, dok je više od 60% operatera uvezlo najmanje jednu sumnjivu pošiljku.
„EU je uvoznik meda jer je unutrašnja potražnja veća od naše domaće proizvodnje. Važno je da ostanemo na oprezu protiv bilo kakve zloupotrebe“, rekao je Vile Itala, generalni direktor OLAF-a.
On je dodao da iako se najčešća vrsta prevare sa medom dešava putem falsifikovanja, druga istraga je takođe otkrila slučajeve prevare o poreklu, sa etiketama koje tvrde da je proizvod lažan.
„Ova akcija je poslužila za privlačenje pažnje, pozivanje na red i odvraćanje od bilo kakve prevare“, zaključio je on, pozivajući na odgovarajuće praćenje sumnji.
Reagujući na nalaze, udruženje poljoprivrednika EU COPA-COGECA pozvalo je donosioce odluka u EU da „reaguju sada kako bi izbegli uništavanje profesije“, u vezi koje kažu da bi moglo doći do značajnog pada broja pčela na kontinentu.
Stanislav Jaš, predsednik Radne grupe za med pri asocijaciji poljoprivrednika EU COPA-COGECA, rekao je da nalazi objašnjavaju „zašto prolazimo kroz pravu poljoprivrednu katastrofu u EU“.
Ponavljajući nedavne pozive zemalja članica EU za strožijim označavanjem porekla, udruženje poziva na obavezno označavanje porekla sa „procentualnim udelom u opadajućem redosledu“, kao i na pojačane nacionalne kontrole i sistematske provere uvezenih serija meda zasnovane na poboljšanim metodama u kombinaciji sa dokazima sledljivosti od košnice do lonca.
(EURACTIV.rs)