Kopaonik biznis forum održava se 31. put, a zvanično su ga otvorili ministar finansija Siniša Mali i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Biznis forum na Kopaoniku zvanično su otvorili guvernerka Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali i govorili o kretanjima makroekonomske, odnosno monetarne i fiskalne politike u Srbiji. Tema skupa je "Novi globalni kontekst – izazovi neizvesne budućnosti".
Kopaonik biznis forum održava se 31. put, a zvanično su ga otvorili ministar finansija Siniša Mali i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Govorili su o kretanjima makroekonomske, odnosno monetarne i fiskalne politike u Srbiji.
"Na ovogodišnjem Forumu biće ponuđena rešenja kako da se krize i polikrize prevaziđu, kao i da upravo one izazvane različnim faktorima, imaju različita rešenja", istakao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i naglasio još jednom da će iz centralne teme Foruma "Novi globalni kontekst - izazovi neizvesne budućnosti", biti izvučen čitav niz pojedinačnih diskusija koje se odnose ne samo na pojedine industrije unutar naše zemlje i Zapadnog Balkana, već i neke društvene teme, društvena pitanja koje su od vitalnog značaja za privredni, ali i društveni razvoj.
U svom izlaganju, guvernerka Tabaković nas je podsetila da smo prošle godine obeležili 150 godina dinara i da se malo ko može time pohvaliti, da su uz grb, zastavu i himnu, da duh jedne nacije čine kultura, tradicije, ali i nacionalna valuta koja je ogledalo i od suštinskog značaja za suverenitet u svetu i da ovde na biznis forumu ništa nema smisla dok jedan deo našeg naroda nema pravo da koristi nacionalnu valutu.
"Niko nema pravo da našem narodu uskrati pravo na sopstvenu valutu, niti pravo na život u miru i to zaslužuje reagovanje svakog čoveka i svake institucije da bi mogli da govorimo o budućnosti", navela je Jorgovanka Tabaković, prenosi RTS.
Istakla je da se predano radi na cilju da Srbija dobije investicioni rang.
"Bavimo se svim faktorima koji mogu da utiču na povećanje tog izgleda odnosno rejtinga. Posvećeno s tom cilju treba da ima za rezultat još više investicija i da proširi bazu investitora i da Srbiju još bolje pozicionira na investicionoj mapi. Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje, sada već 25 milijardi evra i više su za 87 procenata nego u predpandemijskoj 2019. godini. Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou. Formalna zaposlenost u privatnom sektoru je za oko 10 procenata iznad predpandemijskog nivoa", navela je Tabakovićeva.
Mali: Ove godine planiran rast od 3,5 odsto
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da BDP Srbije prvi put prošle godine prešao granicu od 69 milijardi evra i da je ove godine planiran rast od 3,5 odsto, a sledeće četiri procenta.
"Realno je da mi idemo preko 90 milijardi 2027. godine, kada ćemo biti domaćini Ekspa i kada smo tu godinu definisali kao sledeće prolazno vreme. Dakle, ako nas geopolitička situacija posluži na pravi način, ono što smo zacrtali sebi kao cilj, biće potpuno ostvarivo da 2027. godine Srbija ima bruto proizvod BDP od 100 milijardi evra", naveo je Mali.
Ministar finansija je istakao da je cilj da se podigne standard do 2027. godine, ali da i Srbija potpuno drugačije izgleda sa savremenim saobraćajnicama, autoputevima, brzim prugama, ali i obnovljenim i novim školama, vrtićima i bolnicama.
U daljem radu razmatraće se o izgledima Evropske unije za proširenje na zemlje Zapadnog Balkana, digitalnoj transformaciji, klimatskim promenama i saradnji u regionu. U popodnevnim satima analiziraće se teme o budućnosti automobilske industrije, nedostatku kvalitetne radne snage u Srbiji, kao i o konkurentnosti naše privrede.
Brnabić: Izazovi nikad veći u poslednjih 100 godina
Prvi dan Kopaonik biznis foruma završio se razgovorom sa predsednicom Vlade Anom Brnabić.
Govoreći na panelu ''Akcioni plan zelene tranzicije u Srbiji'' na Biznis forumu na Kopaoniku, Brnabić je ocenila da svetski izazovi nikada nisu bili veći u poslednjih 100 godina.
''Od pandemije, preko rata u Evropi, do sledećeg rata i daljih pretnji, to je situacija u kojoj moramo s obe noge da stanemo na zemlju i kažemo - ljudi, to nema nikakvog smisla. Moramo da imamo ozbiljnu vlast, ali i ozbiljnu opoziciju. Moramo oko nekih minimuma da se dogovorimo i vidimo kako ćemo ići dalje'', rekla je Brnabić.
Ona je istakla da Srbija, bez obzira na spoljne pritiske, ide putem stabilnosti, i da zbog toga nije potrebno da se u Srbiji pravi, kako je rekla, destabilizacija. ''Tamo gde se Srbija zaputila, kapital je konzervativniji nego bilo gde. Traži, ne duplu, nego troduplu stabilnost. Taj kapital je izuzuetno osetljiv i plašljiv. Ako vi stalno menjate parametre, investitor će reći - ako vi sami ne razumete šta želite, ja stvarno ne želim tu da investiram'', rekla je Brnabić .
Dodala je da je teško odgovoriti na brojne izazove koji su rezultat, kako je rekla, ekstremno niske političke kulture.
''Moje mišljenje je da bi za svaku vladu idealna bila konstruktivna opozicija koja kritikuje vladu i unapređuje njene mere i priprema novu vladu koja će biti bolja od postojeće. A ne opozicija koja ometa u radu'', rekla je premijerka.
Ekonomske perspektive Zapadnog Balkana
Jučerašnji dan obeležio je panel posvećen ekonomskim perspektivama Zapadnog Balkana. U hotelu Grand na Kopaoniku na prvom panelu ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma bila je puna, što je pokazivalo koliko je ova tema pažnju.
Moderirajući panel Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije motivisao je govornike da budu vrlo konkretni u davanju ocena.
Julija Ustjugova, šefica kancelarije MMFa u Srbiji, istakla da će fiskalne deficite od zemalja na Zapadnom Balkanu nastaviti da smanjuju Srbija i Severna Makedonija, dok će se u drugim zemljama vratiti oko prethodnih nivoa, osim u Crnoj Gori, gde se očekuje značajno povećanje fiskalnog deficita koje oslikava neke mere koje su sprovedene u prethodnim godinama.
Prema njenim rečima, ove godine globalni rast iznosiće 3,1 odsto, a naredne 3,2 odsto, dok se za Srbiju očekuje rast od 3,3 odsto ove godine, a u 2025. rast od čak 4,5 odsto.
Ričard Rekord, glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan naglasio je koliki je značaj regionalne integracije, kao i da postoje u regionu određena kretanja, ne samo ka ubrzanju integracije u Evropsku uniju, već da se ostvare neke koristi na jedinstvenom tržištu.
Makroekonomski trendovi: može li Srbija dostići putanju ubrzanog rasta?
U uvodnom izlaganju na panelu o makroekonomskim trendovima, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije objasnio je detaljno da je dobro što je priliv direktnih stranih investicija u Srbiji visok, ali da bi one trebalo više da se usmeravaju u napredne grane.
"Privredni rast Srbije je ispod njenih potencijala, a teorija ekonomske konvergencije pokazuje da manje razvijene zemlje rastu brže od razvijenih usvajanjem naprednih znanja i tehnologije. Ovu tezu potvrđuju i istraživanja, zemlje centralne i istočne Evrope su na polovini dohotka zapadne Evrope, dvostruko brže rastu, a Srbija je u odnosu na njih kao što su one u odnosu na zapadnu Evropi".
Prema rečima Petrovića, IT sektor raste kao i u zeljama centralne i istočne Evrope, ali je negativno što je on najviše usmeren ka izvozu. Takođe, kroz prezentaciju je naveo da je problematično što su, za razliku od stranih i investicija iz javnog sektora, domaće, privatne investicije bile niske, znatno niže nego u zemljama centralne i istočne Evrope. S druge strane, dao je i pozitivnu ocenu činjenici da je nezaposlenost znatno smanjena, na oko devet procenata, pa se u pojedinim granama oseća manjak radnika, da su plate relativno brzo rasle u prethodnih nekoliko godina, brže od produktivnosti,ali da Srbiji preti zamka srednjeg nivoa razvijenosti.
"Investicije su najveći faktor rasta", rekao je Kosta Josifidis, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, i dodatno istakao da bi domaće investicije trebalo da budu zastupljenije jer su one čistije i jeftinije.
Milan Nedeljnković, dekan i profesor FEFA fakulteta pričao je o tome da ključnu u daljem razvoju imaju velike domaće kompanije i za njih bi trebalo stvoriti stimulativan ambijent.
Ovladavanje globalnom prodajom: Kako osvojiti nova tržišta
Kako osvojiti nova tržišta i kakav je pogled na ovladavanje globalnom prodajom bila je tema panela kojim je moderirao Nebojša Bjelotomić, generalni direktor Inicijative digitalna Srbija, a koji je na početku istakao kako je broj startap kompaniji u Srbiji u poslednje dve godine udvostručen i da ih trenutno ima 700.
"Polako se pokazuju obrisi industrije. Većina startap kompanija u Srbiji nastala je u protekle dve godine, a najveći problem im je bio nedostatak kadrova u oblasti prodaje", istakao je Bjelotomić.
Prema rečima Filipa Bankovića, direktora u kompaniji Telesign, suština kod prodaje digitalnog proizvoda jeste da je potrebno da on ima svoju ambiciju, za šta je potrebno poznavanje tržišta i njena analiza.
Na panelu je istaknuto da su najvažniji ciljevi startapa za ovu godinu - rast prodaje, razvoj proizvoda i rast broja korisnika.
Vladimir Bošković, član Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke saglasio se da se startapi sve više razvijaju, a kao dobru praksu istakao je da prodaju proizvoda treba testirati na manjim tržištima.
ESG standardi: Novo poglavlje poslovnog razvoja
Poslovanje po ESG standardima postalo je novo poglavlje i nešto što pravi razliku, a kriterijumi koji se ispunjavaju uskoro će postati za većinu kompanija obaveza.
Hemijska industrija je dobar primer primerene ESG standarda, kako je istakao Darko Vuković, potpredsednik za finansije Eliksir grupe.
"Pre 65 godina je nastalo Eliksir Prahovo za RTB Bor, da bi se iskoristio njihov nus proizvod - sumporna kiselina, što je bio prvi primer, a danas se ESG standardi podrazumevaju u domenu održivosti u radu kompanije".
Pokos Gergely, izvršni direktor za zeleni program u OTP banci objasnio je na praktičnim primerima na koje se sve načine primenjuju ESG kriterijumi u poslovanju, dok je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija & A1 Slovenija objasnio da ta kompanija ozbiljno shvata ESG, pogotovo u kontekstu da to može da napravi pravu razliku u poslovanju, kao i da komponente ESG više nisu samo stav da ih je lepo primanjivati, već i sastavni deo poslovanja.
Prva Zlatna povelja Foruma Miodragu Kostiću
Savez ekonomista Srbije ustanovio je i Zlatnu povelju Kopaonik biznis foruma, a prvi dobitnik je Miodrag Kostić, predsednik i osnivač kompanije MK Group.
Ovo priznanje za dugogodišnju saradnju, podršku i izuzetan doprinos u organizaciji Kopaonik biznis foruma preuzeo je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group.
"Želim posebno da istaknem doprinos jednog čoveka, koji je sebe i sve resurse davao organizatorima Foruma, to je Miodrag Kostić. Njegova uloga bila je krucijalna, nije to bila samo materijalna podrška, već nam je davao pravovremeni smer i vizionarske ideje. Zato i uspeh Foruma pripada podjednako i Savezu ekonomista Srbije i Miodragu Kosticu", rekao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije pre uručenja Povelje.
Povelju je u ime Miodraga Kostića primio Mihailo Janković, generalni direktor MK group.
"Učešće gospodina Kostića u poslovnoj zajednici i njegov doprinos razvoju regionalne privrede poznati su već decenijama i u kompaniji smo izuzetno ponosni na sve što je do sada postigao. A još ponosniji smo na Zadužbinu koju je osnovao i buduću Palatu nauke, kojom će društvu ostaviti prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke", istakao je Janković.
(JA/EURACTIV.rs/RTS)