Tržište osiguranja u Srbiji ima perspektivu stalnog rasta, ali podaci i dalje ukazuju da se kod nas za osiguranje izdvaja mnogo manje novca nego u razvijenim zemljama Evropske unije.
O rezultatima poslovanja, stanju na tržištu osiguranja u Srbiji, perspektivama i rezultatima postignutim u prethodnom periodu razgovarali smo sa Zoranom Blagojevićem, predsednikom Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.
Imali smo dve godine kovida, sada rat u Ukrajini, što je uticalo na svetsku ekonomiju, shodno tome i na Srbiju. Da li je inflacija uticala i kako sada utiče na tržište osiguranja u Srbiji?
Inflacija i osiguranje nikako ne idu zajedno. Mi smo oblast koja pre svega spada u kategoriju finansijskih delatnosti i radimo s novcem. Obezvređivanje novca je nešto što nama ne ide u korist, ali istovremeno treba biti vrlo otvoren i do kraja reći istinu – to ne ide u korist ni klijentima. I sva ta dešavanja koja ste spomenuli, počev od kovida, rata u Ukrajini, energetske krize, inflacije, pokidanih lanaca snabdevanja, umnogome su promenila sliku sveta u odnosu na ono što smo znali do pre nekoliko godina. Ono što me plaši, ili ono što pokušavam da izvučem kao neki zaključak iz ovih prethodnih nekoliko godina – čini mi se da nas u narednom periodu očekuju mogući iznenađujući udari. Neophodno je da se pripremimo, kako sebe tako i kompanije, naše saradnike, da će vreme koje je pred nama, kao što je bilo i ovo koje je neposredno iza nas, biti turbulentno, puno promena i zahtevaće brzu reakciju. Ako me pitate da se osvrnem na to kako smo reagovali ovih prethodnih godina, verovatno ću iz ove perspektive biti mnogo zadovoljniji u poređenju sa strahom koji sam osećao na početku ili sa strahom s kojim gledam budućnost. Osiguranje generalno u Srbiji, a i naša kompanija, pokazuje prilagodljivost, fleksibilnost i odgovorili smo mnogim zahtevima. Trenutno smatram da još uvek nismo odgovorili zahtevima koji se tiču adekvatnog odgovora kada je inflacija u pitanju i tu komunikaciju s klijentima nismo u dovoljnoj meri ili transparentno preneli, još uvek tu postoji nejasnoća, ali smatram da samo kompletna istina, potpuna i tačna informacija može kod klijenata stvoriti zaista pravu svest šta inflacija znači za osiguranje. Često je to na početku neprijatna istina, ali da budem pošten, ako želite da imate nešto što je kvalitetno za ubuduće, morate biti realni, morate prihvatiti činjenice onakve kakve jesu i jednostavno preduzeti sve mere da minimalizujete negativan uticaj inflacije.
Šta će osiguranje i vaša osiguravajuća kuća preduzeti u ovoj godini? Koji će biti najvažniji projekti i kako ste zadovoljni rezultatima u prethodnom periodu?
Ono što je zanimljivo ako pogledamo prethodne pandemijske godine, da ih tako nazovem, uprkos svim poteškoćama i izazovima, rezultati su bili izuzetni. To donekle govori i o tome da smo u periodu krize verovatno nekom većom aktivnošću i posvećenošću adekvatnije odgovorili na sve te izazove, s druge strane, treba čovek i da bude pošten i da kaže da su neke objektivne stvari išle naruku osiguranju. Naime, manja mobilnost je dovodila i do manje štetnih događaja koji se inače dešavaju. S te strane smo imali jedan pozitivan uticaj krize, a s druge strane rad od kuće, ma koliko imao svoje loše strane, imao je i dobre. Prema tome, sve to je doprinelo da rezultati budu dobri. Prošla godina je takođe, kada je u pitanju kompanija u kojoj radim, bila godina s dobrim rezultatom i vrlo smo zadovoljni. Štaviše, rezultati su iznad planiranih veličina, što je zaista zadovoljstvo, mislim da je u redu da se kaže da je to rezultat posvećenog rada našeg tima saradnika u Srbiji, i to je veliko priznanje za sve nas. Mene posebno raduje jedna druga okolnost. Mi smo malo tržište i samim tim bilo koja kompanija koja dolazi sa ovih prostora teško može da se poredi s kompanijama u drugim razvijenim zemljama kada je obim posla u pitanju. Međutim, kada je reč o drugim pokazateljima poslovanja, oni ukazuju na kvalitet rada. Ono što me posebno raduje jeste to što su ti pokazatelji poslovanja koji se odnose na našu kompaniju u samom vrhu kada govorimo o našoj grupaciji, a reč je o grupaciji koja broji preko pedeset kompanija. Mala srpska kompanija među prvih šest, prema tim pokazateljima, i to ne samo u poslednjoj godini već dve-tri godine unazad. To je zadovoljstvo i govori o kvalitetu rada ljudi na tržištu Srbije, odnosno u Wiener Stadtische osiguranju.
Gde sad vidite najveći potencijal za dalji rast, da li je to možda tržište životnih osiguranja? Da li bi trebalo da podignemo ljudima svest o tome šta to znači?
Imam lični problem s tim, prvo, dugo sam u ovom poslu i u ovoj kompaniji, od samog početka. Još uvek se dobro sećam poslovnog okruženja. Na početku smo govorili: imamo potencijal u životnim osiguranjima. Kada dvadeset godina govorite o potencijalu, to baš i nije pohvalno za vas, što znači da u međuvremenu nismo uspeli da ga realizujemo. Ne možemo očekivati od građana da se sami zainteresuju za osiguranje, da oni nekim svojim aktivnostima dođu do informacija. Mi moramo da se nametnemo tim informacijama, možda je pretenciozno reći, ali je pravi izraz, da poradimo malo na toj finansijskoj pismenosti. Pokušaću da to predstavim na sledeći način: pre svega, mi kao društvo još uvek nismo u dovoljnoj meri sazreli da budemo svesni da smo isključivo mi odgovorni za sopstveni život, za naše zdravlje, za budućnost. Šta to znači? To znači da je period (neki od nas su ga i živeli) neke socijalne sigurnosti daleko iza nas. Sad je čovek izložen raznim rizicima i on mora da u nekom svom najproduktivnijem životnom dobu učini sve da eventualno nadomesti ono što će mu možda nedostajati u nekom kasnijem životnom dobu, to je svrha osiguranja. Osiguranje ne može da spreči neke neprijatne životne događaje, ali može finansijski da pomogne ukoliko se tako nešto dogodi. Jedan moj kolega Austrijanac jednom prilikom je rekao, mi radimo težak posao jer ne prodajemo dopadljive proizvode, mi prodajemo proizvode koji su neretko vezani za teške životne okolnosti i događaje (smrt, požar, nesreća, bolest). Niko ne voli da priča o ružnim događajima, ali mi u suštini prodajemo našu finansijsku podršku. Kada pogledate tako, mi u stvari radimo jedan plemenit posao. Pomoći čoveku kada mu je teško je nešto što je plemenito, to mi radimo. Kada ljudima tako predstavite stvari, svako će se zapitati šta on može da uradi za sebe, kada je najbolji period za tako nešto i u kom periodu će imati koristi od osiguranja, jer nisu svi proizvodi za svakoga. Mlađi čovek ima jednu potrebu, čovek u srednjim godinama drugu potrebu i u poznim godinama neku treću.
Koliko je važna edukacija?
Edukacija da, ali kad kažemo edukacija, ne mislimo na to u onom bukvalnom smislu, nego na otvoren, iskren, pošten razgovor o svim detaljima koji su od značaja. Mi smo branša koju neretko bije glas i stalno spominju neka „sitna slova“. Ta sitna slova mogu da se ispričaju i klijentima i potencijalnim osiguranicima treba predstaviti potpunu istinu o svakom proizvodu, upoznati ih sa svim detaljima. Tek onda će puna istina i edukacija biti na pravom nivou.
Ovaj tekst je deo EURACTIV specijala "Tržište osiguranja: perspektive i izazovi". Predstavljamo vam interaktivno izdanje izveštaja:
(EURACTIV.rs)