Krize na razvijenim tržištima dovode do rasta prodaje osiguranja.
O stanju na tržištu osiguranja u Srbiji, predstojećim izazovima, uticaju globalnih dešavanja, digitalizaciji osiguranja i drugim temama za EURACTIV specijal razgovarali smo sa Duškom Jovanovićem, generalnim sekretarom Udruženja osiguravača Srbije.
Koje su vrste osiguranja u Srbiji bile najtraženije u prethodnoj godini?
Krize, poput pandemijske, koja još nije završena, na razvijenim tržištima po pravilu dovode do rasta prodaje osiguranja, a sada je i kod nas vidljiva promena ponašanja klijenata. Građani postaju svesniji činjenice da im je osiguranje siguran partner. Otuda i veće interesovanje za kupovinu polisa. Najveći rast premije registrujemo kod imovinskih osiguranja, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i očekujem da taj trend bude nastavljen. Inače, godine za nama, pa i čitavu deceniju, obeležili su stabilan rast i razvoj industrije osiguranja. Svi ključni pokazatelji poslovanja delatnosti osiguranja kretali su se i kreću se uzlaznom putanjom, a glavni pokazatelji stanja na tržištu osiguranja su skoro udvostručeni. I pored globalne neizvesnosti, i 2022. godinu obeležila je stabilnost sektora.
Za prva tri tromesečja, a to su nam trenutno jedini zvanično dostupni podaci, ostvaren je pozitivan neto rezultat u iznosu od 5,8 milijardi dinara, a pokazatelj adekvatnosti kapitala znatno je viši od zakonom propisane obaveze. Ostvaren je rast premije osiguranja od skoro 13% u odnosu na isti period prošle godine. Iza nas je složena godina, ali su osiguravači, uprkos brojnim poteškoćama, uspeli da obezbede stabilnost poslovanja i zadrže visok nivo sigurnosti i garancija za sve korisnike. Sve to zahvaljujući snažnim finansijskim kapacitetima, akumuliranom iskustvu i stručnom kadru.
Do kakvih je promena na tržištu osiguranja u Srbiji došlo zbog inflacije i rusko-ukrajinske krize?
Izdvojio bih dve stvari, iza kojih stoji uticaj globalne inflacije. To je pomenuto povećano interesovanje građana za osiguranje, ali, možda još veći uticaj imamo kroz tendenciju rasta šteta. Primera radi, oko 60% prikupljene premije u 2021. godini, koja je premašila milijardu evra, isplatili smo oštećenim građanima u prethodnoj godini preko šteta. Porast šteta evidentiran je kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osiguranja motornih vozila i osiguranja od autoodgovornosti, kao i kod imovinskih osiguranja.
Da li je i koliko tradicionalni model životnog osiguranja održiv u savremenim uslovima?
Prethodni period nas je naučio da garancije u dugoročnim ugovorima životnih osiguranja mogu biti rizične za ugovorne strane. Jer, prvo smo imali pad kamata na tržištu koje su izložile riziku osiguravače koji nisu imali gde da plasiraju sredstva tehničkih rezervi životnih osiguranja zaključenih po znatno višim kamatnim stopama. Zatim, skok smrtnosti usled pandemije, koji je izazvao znatne gubitke u životnim osiguranjima. Sada imamo rast kamatnih stopa na tržištu, koje prete da dovedu do povećanog otkupa postojećih polisa životnog osiguranja zaključenih po nižim stopama. Zbog svega toga, tendencija u Evropi i regionu jeste da se prelazi na koncept opreznijeg tarifiranja, bez garancija u delu kamatne stope, gde se rizik, ali i mogućnost da se više zaradi u slučaju povoljnog razvoja okolnosti, prebacuje na korisnika usluge.
Kako će rast kamatnih stopa uticati na prodaju životnog osiguranja?
Ako bi rast kamata na tržištu bio ispraćen povećanjem tehničke kamatne stope u proizvodima životnog osiguranja, to bi moglo da povrati interesovanje za polise sa štednom komponentom. Pitanje je koliko će osiguravači posle negativnog iskustva imati hrabrosti da uđu u proces povećanja. Smatram da treba biti oprezan i konzervativan u tom delu, s obzirom na to da se radi o dugoročnim ugovorima, a ne možemo po visini kamate da pratimo poslovne banke. U fokusu naše usluge treba da ostane osiguranje i zaštita u slučaju nastupanja osiguranog slučaja. U svakom slučaju, uslov za rast tržišta životnog osiguranja su i poreski podsticaji poput postojećih kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Na Biznis forumu na Kopaniku na panelu o osiguranju teme su bile inflacija i njen uticaj na osiguranje, kao i rast kamata na finansijskom tržištu i atraktivnost životonog osiguranja. Šta su zaključci?
Prethodna godina je bila izuzetno teška za industriju osiguranja, jer je bila godina inflacije, a prihodi nisu išli u korak sa tim. Iako kod nas još uvek ne postoji visoka svest o osiguranju, ostvareno je milijardu evra premije. Očekujem da ova godina bude bolja od prethodne. posebno ako se ostvare predviđanja o zaustavljanju inflacije tokom ove i vraćanju na staro do polovine 2024. godine.
Industrija osiguranja bi trebalo da pronađe način da dođe do građana, korisnika usluga i kako da jednostavnim jezikom pokaže sve koristi koje osiguranje pruža
Takođe za industriju osiguranja bi bilo bitno da se okrene ka katastrofalnim rizicima, jer su razorni zemljotresi u Turskoj i Siriji pokazali da nemamo nikakav uticaj na prirodu. Polisa osiguranja od katastrofalnih rizika zaštitila bi imovinu građana i rasteretila budžet države, koja ne bi više morala sama da pokriva štete, a cenovno bi bila prihvatljiva građanima, jer bi je svi kupovali.
Na kraju poruka panelista javnosti je da osiguranje treba shvatiti kao prijatelja u nevolji, da osiguranje nije trošak već investicija u ličnu ili sigurnost porodice i imovine, kao i da je to visokoregulisana delatnost.
Da li je UOS i u protekloj godini donirao pomoć domaćim institucijama? Ako jeste, kojim i šta je urađeno?
Nama je pitanje bezbednosti u saobraćaju oduvek bilo najvažnije, pa bih posebno naglasio saradnju koju imamo sa MUP Srbije. Tu mogu da izdvojim donaciju uređaja kojima se otkrivaju vozači koji voze pod dejstvom narkotika. To su uređaji marke “Drager Drug Test 5000 STK“, koji nepogrešivo otkrivaju prisustvo osam vrsta psihoaktivnih supstanci, uključujući i one koje se najviše koriste. Ukupno četiri takva uređaja i 2.000 pripadajućih testova za uzimanje uzoraka telesne tečnosti i testiranje UOS je donirao saobraćajnoj policiji MUP Srbije. U prethodne dve godine UOS je donirao više stotina hiljada evra za potrebe policije, sve u cilju povećane bezbednosti u saobraćaju.
Trenutno se na domaćem tržištu onlajn uglavnom nude proizvodi osiguranja domaćinstava, paketi pomoći na putu, kao i putno zdravstveno osiguranje. U kom pravcu će se dalje razvijati proces digitalizacije u ovom sektoru?
Očekujem da ove godine bude nastavlјen proces digitalizacije, što će dodatno unaprediti kvalitet i dostupnost proizvoda osiguranja. U fokusu će biti potrebe klijenata. Ako govorimo o opštim principima poslovanja, očekujem da se prvo na evropskom, a potom i na srpskom tržištu dođe do odgovora na pitanje da li je moguće javno privatno partnerstvo u cilјu osiguranja od katastrofalnih rizika. Tu, pre svega, mislim na pandemiju i razorni zemljotres u Turskoj i Siriji. S obzirom na to da nijedan od pojedinačnih subjekata nije dovolјno snažan da iznese teret pojedinačne štete, udruživanjem finansijskih i infrastrukturnih kapaciteta i kadrova osiguravača, reosiguravača i države mogu se obezbediti fondovi za pokriće štete, koji bi se postepeno akumulirali.
Da li bi te polise bile obavezne?
Obaveznost osiguranja je važna komponenta tog modela jer bi se time omogućilo da to rešenje bude povolјnije u odnosu na alternativu koja podrazumeva da premiju osiguranja plaćaju samo pojedini subjekti, i to oni najugroženiji. Da bi formiranje pomenutog fonda dobilo na značaju, bilo bi racionalno da se on odnosi na pokriće svih katastrofalnih šteta koje potencijalno mogu da zadese naše građane.
Ovaj tekst je deo EURACTIV specijala "Tržište osiguranja: perspektive i izazovi". Predstavljamo vam interaktivno izdanje izveštaja:
(EURACTIV.rs)