Tržište osiguranja u Srbiji, uprkos otežanim uslovima poslovanja, uzrokovanim inflacijom i dešavanjima na globalnom planu, bilo je dobro organizovano i likvidno.
Prema rečima Jorgovanke Tabaković, guvernera Narodne banke Srbije, za prva tri tromesečja 2022. godine zabeleženo je ukupno povećanje premije od 12,2% u odnosu na 2021. Govoreći o predikcijama za naredni period, Tabakovićeva za specijalno izdanje Euractiva o tržištu osiguranja u Srbiji, kaže da pokazatelji poslovanja ukazuju na znatan prostor za dalji rast.
Kako ocenjujete prethodnu godinu kada je u pitanju osiguranje u Srbiji? Kolika je bila ukupna polisa osiguranja?
Sektor osiguranja u Srbiji u protekloj godini, i u globalno otežanim uslovima poslovanja, zadržao je stabilnost, dobro je kapitalizovan i likvidan. Prema poslednjim raspoloživim pokazateljima, za prva tri tromesečja 2022. godine zabeležena je ukupna premija u iznosu od 99,4 milijarde dinara, što je povećanje od 12,2% u odnosu na isti period 2021. Pokazatelj adekvatnosti kapitala znatno je viši od zakonom propisane obaveze, pokazatelj profitabilnosti je zadovoljavajući, a privremeni neto rezultat je pozitivan (5,8 milijardi dinara). Društva za osiguranje obezbedila su sredstva za izvršenje obaveza po osnovu zaključenih ugovora o osiguranju (234,3 milijarde dinara) i očuvala su vrednost investicionog portfolija.
Na šestim Danima osiguranja izjavili ste da su se svi ključni pokazatelji poslovanja industrije osiguranja kretali uzlaznom putanjom, pa se prethodni period može nazvati „decenijom stabilnog rasta“. Šta to znači?
Kad to kažem, mislim prvenstveno na pozitivan trend pokazatelja razvijenosti tržišta osiguranja – odnos ukupne premije i bruto domaćeg proizvoda i ukupnu premiju po stanovniku. Premija osiguranja po stanovniku je sa 75 evra u 2012. godini povećana na 149 evra u 2021, dok je učešće premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu povećano sa 1,6% u 2012. godini na 1,9% u 2021. Ovo potvrđuje naše tvrdnje o deceniji stabilnog rasta na tržištu osiguranja. Zatim, iznosi kapitala, ukupne imovine, tehničkih rezervi, premije životnih osiguranja i rešenih šteta više su nego udvostručeni. Ovi pokazatelji potvrđuju da su u oblasti osiguranja stvoreni stabilni uslovi i rezerve koji treba da omoguće otpornost na sistemske rizike, što je naročito bitno u periodu kriza s kojima se suočavamo već nekoliko godina. Od društava za osiguranje i reosiguranje očekujemo da na nepredvidive međunarodne nestabilnosti i dalje odgovaraju odmerenim i ozbiljnim upravljanjem kapitalom i svim rizicima.
Koliko je inflacija uticala na tržište osiguranja u Srbiji? Kakve promene su zabeležene na ovom polju?
Ukoliko se posmatraju odvojeno neživotna i životna osiguranja, moglo bi se reći da je neposredan uticaj inflacije veći kod neživotnih osiguranja (npr. imovinska osiguranja i dobrovoljno zdravstveno osiguranje), i to preko povećanja troškova budućih šteta tekućih ugovora o osiguranju i potrebe za jačanjem rezervi za štete. Kod životnih osiguranja inflacija utiče na tendenciju povećanja raskida i otkupa ovih ugovora, s tim što kamatne stope i neki drugi faktori imaju veći uticaj. Tako rastuće kamatne stope negativno utiču na bilanse osiguravača kroz gubitke u proceni tržišne vrednosti imovine, ali, s druge strane, više kamatne stope, odnosno diskontne stope, imaju povoljan uticaj na neto sadašnju vrednost budućih obaveza. Kad je reč o tržištu osiguranja u Srbiji, inflacija je uticala na realno kretanje kategorija koje sam ranije pomenula, od kojih bih navela ukupnu premiju, čiji je trend dugogodišnjeg realnog rasta prekinut u prvom polugodištu 2022. godine. Na globalnom nivou, prema proceni Svis Re instituta, ukupna premija u 2022. beleži realan pad.
S obzirom na veće prisustvo ruskih i ukrajinskih državljana u Srbiji od početka rata u Ukrajini, da li je bilo njihovih zahteva za osiguranje? Ako jeste, koja osiguranja su u pitanju?
NBS je otvorena prema svim zainteresovanim stranama na tržištu osiguranja kako bi u potpunosti i na adekvatan način obezbedila kontinuitet pružanja usluga, u skladu sa stvarnim potrebama korisnika. S tim u vezi nismo uočili, niti se iko od učesnika na tržištu osiguranja obratio NBS i ukazao da postoje sistemske poteškoće u pružanju usluga osiguranja stranim državljanima koji borave na teritoriji Srbije, uključujući i veće prisustvo ruskih i ukrajinskih državljana u Srbiji.
Tokom pandemije kovida u Srbiji je zabeležen rast ukupne polise osiguranja. Ljudi su se tada najviše odlučivali za zdravstveno osiguranje. Kakav je trend sada?
Prema poslednjim raspoloživim podacima za prva tri tromesečja 2022. godine, najveći rast premije, u apsolutnim iznosima, ostvaren je kod imovinskih osiguranja i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, što je i očekivano, imajući u vidu da se od početka pandemije znatno promenila svest o potrebi za odgovarajućim pokrićem imovine (proizašlom iz rada od kuće), kao i o važnosti ličnog zdravlja i zdravlja članova porodice. Trend rasta premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja – praćen rastom učešća premije ove vrste osiguranja u ukupnoj premiji sa 4,3% u godini pre pandemije na 7,6% u prva tri tromesečja 2022. godine – mogao bi da se očekuje i ubuduće.
Koliko žalbi je u protekloj godini zabeleženo kada su u pitanju naknade štete i na šta su se one odnosile?
U 2022. godini društva za osiguranje primila su ukupno 16.754 prigovora korisnika usluga osiguranja, što je za 4,31% manje u odnosu na 2021, a manje je primljeno u odnosu i na prethodne godine. U najvećem broju slučajeva prigovori na rad društava za osiguranje u 2022. odnosili su se na pet vrsta osiguranja, i to na osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, osiguranje od posledica nezgode, ostala osiguranja imovine, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i osiguranje motornih vozila (auto kasko). Kada su u pitanju neživotna osiguranja, prigovori se najčešće izjavljuju zbog visine obračunate naknade, dok je kod životnih osiguranja to najčešće slučaj zbog neadekvatnog informisanja ugovarača osiguranja pre i u toku ugovora o osiguranju, kao i povrede prava korisnika osiguranja. NBS sistematski i kontinuirano preduzima mere i nadzorne aktivnosti s ciljem unapređenja načina postupanja pre svega društava za osiguranje, da bi se smanjio broj podnetih prigovora, ali i poboljšao način postupanja društava za osiguranje.
Kakva su očekivanja na tržištu osiguranja u Srbiji u 2023. godini?
Razvoj tržišta osiguranja u našoj zemlji će pratiti kretanja kako u međunarodnom, tako i u domaćem okruženju. Naravno, kako se vrednost osiguranja povećava u uslovima inflacije, od velikog značaja je spremnost osiguravača da odgovore na uticaj inflacije na profitabilnost i solventnost društava. Smatram da je preduzimanje aktivnosti od redizajna proizvoda (npr. uključivanje indeksacije u ugovorima o osiguranju), usklađivanja cena i sklonosti ka riziku, upravljanja troškovima, do promena u alokaciji sredstava, neizostavno da bi se mogla dugoročno ponuditi trajna i pouzdana zaštita od rizika.
Gde je Srbija u odnosu na EU na polju tržišta osiguranja?
Pokazatelji poslovanja ukazuju na znatan prostor za dalji rast. Društva za osiguranje u našoj zemlji prepoznaju ovaj potencijal za rast i razvoj i verujem da je kreiranje i plasiranje kvalitetnijih proizvoda osiguranja jedan od osnovnih kanala za dostizanje pokazatelja poslovanja na drugim razvijenim tržištima. Pri tome treba voditi računa da se ponude proizvodi osiguranja koji su prilagođeni potrebama osiguranika (npr. nova pokrića), uz punu zaštitu prava i interesa korisnika usluga. Koncentrisanje na potrebe korisnika usluga osiguranja i efikasno i fer postupanje po odštetnim zahtevima stvoriće zadovoljne korisnike usluga, koji će želeti da se osiguranjem zaštite i od nekih dodatnih rizika i na taj način sebi olakšaju problematične životne i poslovne situacije. NBS će i dalje, kao supervizor i regulator, u opštem interesu građana i privrede, predlagati i preduzimati mere usklađene s najboljim svetskim standardima, ali prilagođene lokalnim potrebama.
Ovaj tekst je deo EURACTIV specijala "Tržište osiguranja: perspektive i izazovi". Predstavljamo vam interaktivno izdanje izveštaja:
(EURACTIV.rs)