U martu 2016. u Nemačkoj je 1.099 kompanija podnelo zahtev za stečajem, dok je u januaru ove godine to napravilo 1.077 kompanija - otprilike kao u proleće 2016. godine
Talas bankrota koji je tu toku prošle godine počeo da "potapa" Nemačku, izazvao je zabrinutost kod dela javnosti zbog ugrožavanja nekada najjače ekonomije Evrope. Nemački stručnjaci, međutim, različito tumače ovu pojavu, od stava da "nije po sredi talas bankrota" do toga da je broj kompanija koje su otišle pod stečaj premašio nivo pre pandemije korona virusa - što izaziva zabrinutost.
Rukovodilac Libnicovog Instituta za ekonomska istraživanja Hale (IWH), Reint Grop, smatra da uprkos tome što se "ne očekuje da će broj stečajeva pasti, ne može se reći ni da je posredi ".
Udruženje stečajnih upravnika je pak nešto konkretnije.
"Ako promatramo samo sadašnji period, čini se kao da imamo talas bankrota. Ali ako uporedimo trenutni porast s prejašnjim periodima, možemo zaključiti da je broj stečajeva tek na nivoima pre pandemije i daleko od maksimalnih vrednosti u finansijskim krizama", rekli su iz Udruženja za Tagešau (Tagesschau).
U martu 2016. u Nemačkoj je 1.099 kompanija podnelo zahtev za stečajem, dok je u januaru ove godine to napravilo 1.077 kompanija - otprilike kao u proleće 2016. godine.
Državne intervencije održale su kompanije u životu tokom pandemije, pa se posebno sada, u postpandemijskom periodu kad više nema te državne podrške, oseti značajan skok broja bankrota.
"Trenutno smo svedoci velike strukturne promene u ekonomiji - tranziciji sa starih tehnologija i izvora energije - s prljave prema zelenoj energiji", kaže Grop.
Sve to opterećuje kompanije i neki poslovni modeli više nisu konkurentni. Posebno pogođeno građevinarstvo, koje pored velikih troškova zbog zelene tranzicije pati od visokih cena energenata, ali i povećanja kamata i problemima u lancima snebdevanja.
Ukupno je prošle godine 81 građevinska kompanija pokrenula stečaj, a posledično su zaustavljeni i mnogi projekti širom Nemačke.
Dobar primer za to je kompanija za razvoj nekretnina “Project”, piše ovaj portal i podseća da je kompanija prošlog leta morala da podnese zahtev za bankrot. Kao i cela građevinska industrija u ovom trenutku, problem su pravile visoke cene energenata, ali povećane kamate i uska grla u isporuci koje su takođe opterećivale investiture.
Ovi nabrojani razlozi bili su neki od okidača za bankrot u mnogim građevinskim kompanijama u poslednje vreme.
(J.N./EURACTIV.rs)