Kina je jedno od najskupljih mesta na svetu za odgajanje dece, sa nesrazmernim uticajem na žene, u momentu dok se zemlja bori sa demografskom krizom, navodi se u istraživanju.
Studija, koju je u sredu objavio institut za istraživanje stanovništva IuVa iz Kine, otkrila je da je prosečna cena podizanja deteta od rođenja do 17. godine oko 74.800 dolara, što raste na više od 94.500 dolara za izdržavanje deteta do diplome.
Troškovi odgajanja deteta do 18 godina u Kini su 6,3 puta veći od BDP-a po glavi stanovnika, navodi se u izveštaju – taj odnos je drugi posle njenog istočnoazijskog suseda Južne Koreje, koja ima najnižu stopu nataliteta na svetu i gde je cena odgajanja dece 7,79 putaveći od BDP po glavi stanovnika.
Poređenja radi, u izveštaju se navodi da su troškovi samo 2,08 puta veći od BDP-a po glavi stanovnika u Australiji, 2,24 puta u Francuskoj, 4,11 puta u Sjedinjenim Državama i 4,26 puta u Japanu – još jednoj istočnoazijskoj zemlji koja se dugo bori sa ubrzanim starenjem stanovništva i padom nataliteta.
"Zbog razloga kao što su visoka cena rađanja i teškoća za žene da izbalansiraju porodicu i posao, spremnost Kineza da imaju decu je skoro najniža na svetu", navodi se u izveštaju. "Nije preterivanje opisati trenutnu populacionu situaciju kao kolaps".
Kinesko stanovništvo se smanjilo u poslednje dve godine, a 2023. je označila najnižu stopu nataliteta od osnivanja komunističke Kine 1949. Prošle godine, Kinu je pretekla Indija kao najmnogoljudnija zemlja na svetu.
Demografska kriza preti značajnom uticaju na drugu po veličini svetsku ekonomiju – i produbila se poslednjih godina uprkos naporima vlasti da preokrenu trend nakon decenija restriktivne politike rađanja.
Iako je vlada ublažila ograničenje broja dece po paru, pokrenula nacionalne kampanje ohrabrujući porodice da imaju više dece i ponudila finansijske olakšice, malo se toga promenilo – delimično zato što za mnoge žene žrtva jednostavno nije vredna, navodi se u izveštaju IuVa.
Žene koje uzimaju porodiljsko odsustvo mogu se suočiti sa "nepravednim tretmanom" na poslu, kao što je premeštaj u druge timove, smanjenje plata ili propuštanje mogućnosti napredovanja, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da ako troškove porodiljskog odsustva u potpunosti snose kompanije bez pomoći vlade, poslodavci bi mogli da izbegnu zapošljavanje žena u reproduktivnom dobu – nešto što je već široko viđeno u Kini, sa izveštajima o ženama koje se pitaju o planiranju porodice tokom intervjua za posao, ili preskaču za određene pozicije čak i ako ne planiraju da imaju decu.
I dok neke žene u potpunosti prestaju da rade dok odgajaju svoju decu, to čini povratak na tržište rada neverovatno teškim. Žene koje imaju decu mogu da se suoče sa padom plata za 12 do 17 odsto, navodi se u izveštaju, pozivajući se na istraživanje iz više radova.
Ove žrtve su možda bile uobičajenije u prošlim decenijama – ali Kineskinje su obrazovanije i ekonomski nezavisnije nego ikad, i sada su brojnije od muškaraca u programima visokog obrazovanja. Uz toliki napredak postignut poslednjih godina, žene sve više daju prioritet svojim karijerama i samorazvoju u odnosu na tradicionalne prekretnice poput braka i rađanja, ranije su rekli stručnjaci.
Zatim su tu troškovi u vremenu, trudu i novcu za podizanje deteta.
Žene potroše pet sati dnevno slobodnog i plaćenog radnog vremena
Istraživanja pokazuju da su žene u Kini prvenstveno odgovorne za kućne poslove kao što su kuvanje, čišćenje i kupovina – kao i za brigu o deci, uključujući vođenje u škole, pomoć oko domaćih zadataka i podučavanje.
Pozivajući se na dokument iz 2018. godine, u izveštaju se navodi da to znači da žene gube skoro pet sati dnevno slobodnog i plaćenog radnog vremena – pri čemu su skoro svi ti sati umesto toga posvećeni kućnim poslovima. Dok očevi takođe gube malo slobodnog vremena, a ni njihov plaćeni radni sati se ne menjaju značajno, navodi se u izveštaju IuVa.
"Pošto trenutno društveno okruženje u Kini nije pogodno za rađanje dece, vremenski i oportunitetni troškovi za žene da imaju decu su previsoki", navodi se u izveštaju. "Neke žene moraju da odustanu od rađanja dece u zamenu za priliku da uspeju u karijeri".
Kineska ekonomija je porasla za 5,2 odsto u 2023, nešto bolje od zvaničnog cilja koji je postavio Peking. Ali zemlja se suočava sa bezbroj izazova, uključujući rekordan pad imovine, rastuću nezaposlenost mladih, deflatorni pritisak, rastuće korporativne obaveze i rastući finansijski stres u lokalnim samoupravama.
U izveštaju se upozorava da bi pad nataliteta mogao duboko da utiče na ekonomski rast, opštu sreću ljudi i globalni položaj Kine.
Autori su pozvali nacionalne politike da smanje troškove rađanja "što je pre moguće" – kao što su gotovina, poreske i stambene subvencije, jednako porodiljsko i roditeljsko odsustvo, zaštita reproduktivnih prava neudatih žena i reforma obrazovanja.
(JA/EURACTIV.rs)