Kina je prošle godine prijavila svoje najmanje godišnje direktne strane investicije od 1990-ih, dok se druga po veličini svetska ekonomija borila da se oporavi od pandemije, a investitori su tražili veće prinose negde drugde.
Direktne investicije u Kini, pokazatelj priliva stranog kapitala u zemlju, iznosile su oko 33 milijarde dolara u 2023, prema podacima koje je kasno u nedelju objavila Državna uprava za devize. Ovo je pad od 82 odsto u odnosu na prethodnu godinu i najniža godišnja cifra od 1993. godine.
SAFE merač je promenljiviji od drugih indikatora direktnih investicija jer uključuje širi spektar aktivnosti povezanih sa prilivom stranog kapitala. Podaci dolaze dok se Peking bori da ponovo pokrene ekonomiju zemlje koja je u stagnaciji dok nastoji da se suprotstavi imovinskoj krizi, slaboj domaćoj tražnji i niskom poverenju investitora.
Na prvom sastanku kabineta zemlje nakon kineske Lunarne Nove godine, premijer Li Kiang je u nedelju pozvao zvaničnike da rade na "jačanju poverenja" i "fokusiraju se na rešavanje praktičnih pitanja", navodi se u izveštaju iz državne novinske agencija Sinhua.
Strane direktne investicije su pale usred geopolitičke neizvesnosti. Peking se takođe obračunao sa stranim konsultantima tokom prošle godine zbog zabrinutosti da bi međunarodne kompanije koje dele osetljive informacije klijentima mogle da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost.
Više kamatne stope na drugim tržištima podstakle su strane kompanije da povuku novac iz Kine kako bi jurile za veće prinose na drugim mestima.
"Većina ekonomista veruje da će centralne banke velikih razvijenih ekonomija pokrenuti . . . smanjenje kamatnih stopa", rekao je Vang Čunjin, portparol SAFE-a, ukazujući da bi to moglo da smanji šanse za povlačenje.
Kineski referentni indeks akcija CSI 300 pao je 11 odsto u 2023. zbog usporavanja rasta i pošto prigušeni odgovor kreatora politike na probleme tržišta nekretnina nije uspeo da uveri investitore. U ponedeljak je merač porastao za više od jedan odsto po povratku sa jednonedeljnih lunarnih novogodišnjih praznika.
Ali to je i dalje dovelo do pada indeksa za jedan odsto u dosadašnjoj godini uprkos porastu u kupovini koja je pokrenuta zbog praznika.
Proračuni Fajnenšl Tajmsa zasnovani na podacima kineskog ministarstva trgovine koje je sakupio Vind pokazuju da su SDI u septembru pale za 34 procenta na 10 milijardi dolara na godišnjem nivou, što je najveći pad od kada su mesečni podaci postali dostupni 2014. Podaci ministarstva trgovine su nešto uži od SAFE mera, pokrivajući samo nove ulazne investicije.
(JA/EURACTIV.rs)