Na osnovu podataka za prva tri tromesečja, možemo reći da je, i pored brojnih izazova, iza nas uspešna poslovna godina kada je u pitanju tržište osigranja, za EURACTIV govori guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Rast premije osiguranja u prva tri tromesečja 2023. godine u odnosu na isti period prethodne godine od 16,3% (115,6 mlrd dinara), bilansne sume sektora od 12% (384,2 mlrd dinara), tehničkih rezervi od 14,7% (268,8 mlrd dinara), dok privremeni rezultat ukupnog sektora beleži rast od 13% (6,6 mlrd dinara), otkriva u ekskluzivnom intervjuu za EURACTIV guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Kako ističe, to znači da sve navedene kategorije koje su bitne za ocenu stabilnosti sektora osiguranja beleže realan rast.
Čitajte šta odgovara Tabaković na pitanja o izazovnim vremenima i vezi koju ona imaju sa tržištem osiguranja, ali i da li je stanovništvo Srbije konačno razvilo kulturu osiguranja
Na poslednjem skupu Srpskih dana osiguranja uporedili ste sistem osiguranja i bankarstvo, naglašavajući da je osiguranje u tom duelu sistem koji zahteva mnogo više poverenja od bankarskog. Zašto tako mislite?
Bankarstvo i osiguranje su dve neraskidivo vezane celine sektora finansijskih usluga. Ali, svaka od ovih usluga ima svoje posebnosti, koje se tiču i zadovoljenja potreba njihovih korisnika. Specifičnost usluge osiguranja u odnosu na bankarske usluge, ali i na skoro sve druge usluge, ogleda se prvenstveno u tome što u momentu odliva sredstava, odnosno plaćanja premije osiguranja, korisnik dobija samo obećanje da će u slučaju nastanka negativnih posledica na ugovoreni način doći do njihovog otklanjanja, odnosno do isplate određene vrste naknade. Međutim, upravo zbog prisutne neizvesnosti od nastanka budućeg negativnog događaja i načina na koji je on određen ugovorom o osiguranju, veliki je izazov kako objasniti potencijalnom klijentu šta u momentu zaključenja ugovora o osiguranju, odnosno plaćanja premije osiguranja stvarno i dobija. Dodatno, budući da je mogući negativni događaj određen uslovima osiguranja koji su nekada teško razumljivi, često ih je teško objasniti prosečnom potrošaču, tako da se tražnja za uslugama osiguranja veoma često oslanja na prethodno iskustvo sa osiguravačem ili preporuku prijatelja, odnosno okruženja. Prepoznajući značaj pitanja građenja poverenja korisnika mi smo preduzeli i preduzimamo niz konkretnih aktivnosti na građenju tog poverenja. Tu bih izdvojila obavezu prezentovanja predugovorne informacije, koja treba da na jednostavan i prihvatljiv način osiguraniku predstavi suštinu ugovora o osiguranju koji zaključuje, što redovno proveravamo u nadzornim aktivnostima koje sprovodimo. Znajući da je čovek ključna karika u poverenju koje želimo da izgradimo između korisnika osiguranja i onih koji te usluge pružaju, uveli smo obavezu kontinuirane edukacije onih koji u ime društava za osiguranje predstavljaju usluge osiguranja.
Kako biste ocenili 2023. godinu kada je u pitanju tržište osiguranja u Srbiji?
Konačnim podacima za 2023. godinu još uvek ne raspolažemo, tek se svode računi, ali na osnovu podataka za prva tri tromesečja, možemo reći da je, i pored brojnih izazova, iza nas uspešna poslovna godina. Na to ukazuje rast premije osiguranja u prva tri tromesečja 2023. godine u odnosu na isti period prethodne godine od 16,3% (115,6 mlrd dinara), bilansne sume sektora od 12% (384,2 mlrd dinara), tehničkih rezervi od 14,7% (268,8 mlrd dinara), dok privremeni rezultat ukupnog sektora beleži rast od 13% (6,6 mlrd dinara). To znači da sve navedene kategorije koje su bitne za ocenu stabilnosti sektora osiguranja beleže realan rast. Takođe, sredstva tehničkih rezervi su u potpunosti investirana u propisane oblike ulaganja, što je od izuzetnog značaja. O tome da živimo i radimo u svetu punom izazova svedoči i primetan rast broja i iznosa velikih šteta usled rizika poplava, požara, oluja, udara groma, grada i slično, zatim pad adekvatnosti kapitala delom kao posledica rasta kamatnih stopa, kao i pad profitabilnosti mereno odnosom zbira šteta i troškova poslovanja, i ostvarene premije. Takođe, prisutna je i neznatna promena strukture životnih i neživotnih osiguranja u korist neživotnih vrsta osiguranja. Međutim, treba istaći da je adekvatnost kapitala na zadovoljavajućem ukupnom nivou i pored pomenutog pada, s obzirom na to da je raspoloživa margina solventnosti (53,3 mlrd dinara) više nego dvostruko veća od zahtevane margine solventnosti (25,2 mlrd dinara).
Da li je stanovništvo Srbije razvilo kulturu osiguranja i na koji način bi se moglo popraviti stanje povodom ovog pitanja?
Situacija je danas daleko bolja, i svest građana i kompanija o potrebama za osiguranjem je daleko veća nego ranije kada je osiguranje kupovao samo onaj ko mora. Tome su doprineli izmenjeni uslovi života i rada, rast životnog standarda, ali i razvoj poverenja, o čemu je već bilo reči. Takođe, mlađa generacija, koja je sve više finansijski samostalna usled razvoja dobro plaćenih zanimanja, bolje se snalazi u digitalnom svetu i usluge osiguranja im postaju dostupnije. U prethodnom periodu je i pandemija promenila svest građana o potrebi za odgovarajućim pokrićem imovine, značaju ulaganja u finansijsku sigurnost, kao i važnosti našeg zdravlja i zdravlja naše porodice. Nažalost, nekada je potrebno da se desi nešto loše da bismo shvatili koliko je osiguranje važno, tako da su brojne elementarne nepogode - poplave, oluje i požari, naknadno uticale na povećanu potražnju za osiguranjem. Zajednički cilj svih učesnika na tržištu osiguranja treba da bude kreiranje kvalitetnih i inovativnih proizvoda osiguranja, njihova adekvatna distribucija i sveobuhvatno izvršavanje preuzetih obaveza. Samo tako ćemo postići zadovoljstvo korisnika usluge osiguranja.
Kakve su inovacije neophodne industriji osiguranja u ovom trenutku? Da li vidite prostor za tehnološki napredak?
Prodaja osiguranja preko interneta u Srbiji ima potencijala - društva za osiguranje razvijaju softverska rešenja za digitalno poslovanje, i to je jedan od načina da se izgradi intenzivniji odnos sa osiguranicima. Sve više društava za osiguranje je u svoje poslovanje uvelo i postupak video-identifikacije stranke, što može dodatno da olakša i ubrza postupak zaključenja ugovora. Jedan od izazova industrije osiguranja, koji bi veštačka inteligencija mogla da reši, jeste intenzivnija komunikacija sa klijentima. Takođe, blockchain tehnologija može da igra presudnu ulogu kada je reč o bezbednosti jer, kako se navodi, uključivanje blockchain sistema u metode šifrovanja znači da će medicinske evidencije i druge osetljive informacije biti mnogo zaštićenije od svakog pokušaja sajber krađe.
Kako su se, po vašem viđenju, na tržište osiguranja u Srbiji odrazile krize izazvane ratovima najpre u Ukrajini, a onda na Bliskom istoku?
Sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, trenutno, nemaju neposredne posledice na tržište osiguranja u našoj zemlji. Međutim, ukupna kretanja na međunarodnom tržištu - geopolitičke tenzije, energetska kriza, usporen globalni rast, posredno utiču i na prilike kod nas. Pre svega, mislim na uvezenu inflaciju i posledično rast kamatnih stopa. Inflacija je imala značajan uticaj kako na visinu odštetnih zahteva, tako i na druge troškove poslovanja, dok je rast kamatnih stopa uticao i na pad tržišne vrednosti postojećih ulaganja u hartije od vrednosti, što je kod značajnog broja društava za osiguranje/reosiguranje imalo za rezultat pojavu nerealizovanih kapitalnih gubitaka koji su umanjili raspoloživu marginu solventnosti. Sve to je ukazalo na potrebu adekvatnog upravljanja ovim rizikom, kao i jačanje kapitala, koji je u odnosu na kraj trećeg tromesečja 2022. godine zaista i uvećan po stopi od 3,3%.
Stroga monetarna politika na nivou Evrope, ali i na nivou Srbije, uticala je na prihode kompletnog privrednog sektora. Kako je rast kamatnih stopa uticao na prinose osiguravajućih društava?
Sektor osiguranja jedan je od najznačajnijih investitora i taj deo poslovanja je posebno uređen propisima, dok sama društva svojim investiocionim strategijama i politikama dodatno uređuju ovu materiju, u cilju očuvanja realne vrednosti sredstava. To je od posebnog značaja u slučaju osiguranja koja u svom sastavu imaju štednu komponentu i dugoročnog su karaktera. Rast kamatnih stopa svakako utiče na rast prihoda, ali, kao što je već pomenuto, na izvestan način odražava se i na tržišnu vrednost portfelja hartija od vrednosti, posebno obveznica, a time posredno i na adekvatnost kapitala.
Šta očekujete da će se na tržištu osiguranja u Srbiji dešavati u 2024. godini?
Osiguranje ima posebnu ulogu u pružanju podrške osiguranicima i društvu, naročito tokom kriza, tako da se od ovog sektora očekuje nastavak odgovornog upravljanja svim rizicima sa ciljem održavanja adekvatnosti kapitala, likvidnosti i profitabilnosti, obezbeđenja investiranja punog iznosa sredstava tehničkih rezervi u propisane oblike imovine, u cilju zaštite kapitala i ispunjenja svih preuzetih obaveza iz ugovora o osiguranju. Očekujemo da će razvoj tržišta osiguranja pratiti kretanja u realnom okruženju i da će adekvatno odgovoriti zahtevima tržišta, kao i da će pravovremeno identifikovati i upravljati rastućim rizicima. NBS će i dalje svoje aktivnosti usmeravati ka omogućavanju nesmetanog funkcionisanja našeg finansijskog sistema, što podrazumeva stabilno i zdravo tržište osiguranja, uz istovremenu zaštitu naših građana u korišćenju usluga osiguranja.
(JA/EURACTIV.rs)