Dok Francuska svoje negodovanje po pitanju sporazuma između EU i Merkosura objašnjava poljoprivrednim pitanjima, Nemačka traži da se potpisivanje ubrza. Šta je posredi?
Trgovinski sporazum EU-Merkosur trebalo bi da bude podeljen na posebne delove kako bi se zaobišao francuski otpor zasnovan na poljoprivrednim pitanjima, predložila je nemačka automobilska industrija, u pokušaju da podstakne druga izvozna tržišta osim Kine.
Kako su se protesti poljoprivrednika širili širom zemlje, francuska vlada je ponovo potvrdila svoje protivljenje trgovinskom sporazumu EU-Merkosur, sporazumu kojim bi se povećala trgovina između EU i latinoameričkog bloka (Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj).
Francuski predsednik Emanuel Makron je u utorak podvukao da Francuska "traži da se sporazum, kakav je sada, ne potpiše". Ovo dolazi nakon ranijih izjava da nije mogao da nametne ekološke standarde farmerima dok dozvoljava veći uvoz poljoprivrednih dobara koja ne bi morala da prati ista pravila.
Međutim, nemačka automobilska industrija, koja se nada da će sporazum podstaći izvoz u Latinsku Ameriku kroz niže carine, traži da se sporazum zaključi što pre.
"Pregovori o sporazumu sa Merkosur-om traju više od 20 godina", rekla je novinarima Hildegard Miler, šef nemačkog udruženja automobilske industrije VDA u utorak (30. januara). Dok su zvanični pregovori o sporazumu EU-Merkosur završeni 2019. godine, njegovo zaključivanje trenutno zavisi od sporednog sporazuma u kojem EU želi da se pozabavi nekim pitanjima životne sredine, uključujući zaštitu šuma.
"Praktično nema napretka u vezi sa sporazumima o slobodnoj trgovini", žalio se Miler, misleći ne samo na EU-Merkosur, već i na neuspelo sklapanje trgovinskog sporazuma sa Australijom, planirano ažuriranje sporazuma između EU i Meksika, kao i teške pregovore sa Indijom.
"Govori se o 'smanjenju rizika', ali to nije moguće", rekla je ona, govoreći o strategiji EU da smanji svoju ekonomsku zavisnost od Kine, najvećeg svetskog tržišta automobila i jedne od ključnih izvoznih destinacija nemačkih proizvođača automobila.
"Svaki sporazum koji nije zaključen jača druge i slabi nas", upozorio je Miler. Države članice bloka Merkosura već su nagovestile cilj da unaprede sporazum o slobodnoj trgovini ne samo sa EU, već i sa Kinom.
Podela dogovora
Kao potencijalno rešenje za ubrzanje sporazuma, Miler je predložio da se sporazum EU-Merkosur podeli.
Ovo bi moglo dovesti do toga da se delovi sporazuma, uključujući carine, privremeno primenjuju, dok bi kontroverzniji delovi u početku mogli biti izostavljeni.
"Pravimo previše složene sporazume i na kraju nanosimo štetu sebi jer ne možemo ništa da postignemo ni u jednoj od ekonomskih oblasti", rekao je Miler.
"Ponekad možete videti da se ljudi zaglave na jednom pitanju. U [pregovorima sa] Meksikom to je energetska politika, u Merkosuru je to poljoprivredna politika, a svi ostali sektori trpe zbog toga", rekla je ona.
"Zbog toga treba da razmotrimo i da li ovi trgovinski sporazumi treba da budu podeljeni na delove kako bi mogli da imaju efekta", rekla je ona, dodajući da bi to moglo da natera kritičare da vide pozitivan uticaj sporazuma, tako da "zabrinutosti u drugim oblastima takođe mogu da budu smanjenae".
Sličnu ideju je ranije izneo nemački ministar ekonomije Robert Habek, koji je u novembru rekao da bi veliki sporazumi koji uključuju više sektora, poznati kao "sveobuhvatni sporazumi", često otežali pregovore.
"Ne krijem činjenicu da ovi sveobuhvatni sporazumi, koji podrazumevaju sve zajedno, mašinstvo i usluge i poljoprivreda, uvek izazivaju samo probleme, a zapravo je uvek poljoprivredni sektor taj koji stvara probleme", rekao je Habek u odgovoru na neuspeh EU da zaključi sporazum sa Australijom oko neslaganja oko goveđeg i ovčijeg mesa.
Sličan pristup je primenjivan i sa trgovinskim i investicionim sporazumom sa Kanadom, poznatim kao CETA, koji je privremeno stupio na snagu 2017. u pogledu carina, iako kontroverznije delove sporazuma još treba da zvanično ratifikuju sve države članice pre nego što stupe na snagu.
Da li bi funkcionisalo?
Nejasno je, međutim, da li bi ideja o podeli sporazuma mogla da funkcioniše i sa sporazumom EU-Merkosur.
"Za Francusku, podela sporazuma nije opcija", rekao je evropski diplomatski izvor.
"Nemačka vlada je i dalje čvrsto posvećena okončanju pregovora sa zemljama Merkosura - Brazilom, Argentinom, Urugvajem i Paragvajem što je pre moguće", rekao je portparol nemačkog ministarstva ekonomije za Euractiv, pozivajući se na Evropsku komisiju koja vodi pregovore.
Za razliku od Francuske, nemačka vlada je uvek bila snažan pristalica sporazuma o slobodnoj trgovini EU-Merkosur, za koji se nada da može da podstakne izvozno orijentisane industrije u zemlji, kao što su proizvođači automobila i mašina.
Ranije ovog meseca, nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je telefonom sa argentinskim predsednikom Havijerom Mileijem, čija je podrška dogovoru ranije bila nejasna, gde su se obojica "složili da pregovori o sporazumu treba da budu završeni brzo".
Francuski farmeri na ulicama
Francuski zvaničnik je u ponedeljak govorio o prekidu pregovora sa blokom Merkosur, koje je vodila Evropska komisija zbog svoje nadležnosti za trgovinska pitanja.
"Komisija je shvatila da je nemoguće zaključiti razgovore u ovom kontekstu", rekao je francuski zvaničnik.
Međutim, prema rečima Majkla Hagera, šefa kabineta evropskog komesara za spoljnu trgovinu Valdisa Dombrovskisa: "Nema zaustavljanja. Sigurno nećemo moći odjednom da pocepamo papire, odemo kući i legnemo u ležaljku", piše Politiko.
(JA/EURACTIV.rs)