Ekonomisti bili sigurni da će SAD, kao najveća svetska privreda, u poslednjem kvartalu prošle godine usporiti, ali su zvanični izveštaji pokazali ukupan godišnji rast od 4,9 odsto
Američka ekonomija po ko zna koji put do sada uspela je da prkosi još jednoj negativnoj prognozi njenog rasta i dok su ekonomisti bili sigurni da će najveća svetska privreda u poslednjem kvartalu prošle godine usporiti, zvanični izveštaji pokazali su ukupan godišnji rast od 4,9 odsto.
BDP doduše jeste usporio u poslednjem kvartalu na 3,3 odsto, ali to je i dalje, kako kaže Leri Dejvid, jako dobar rezultat. Podatak o rastu BDP je značajniji kada vidimo da je većina prognoza ekonomista i analitičara više od upola manja, samo 1,5 odsto. Isti ti ekonomisti i analitičari su u 2022. tvrdili da američku ekonomiju čeka recesija u godini za nama i u najboljem slučaju rast od 0,2 odsto.
Ali, zašto su stručnjaci ovoliko promašili? Pa, kako pišu analitičari CNN, za to bi trebali da se zahvalimo američkom narodu, tj. potrošnji. Potrošnja generalno ima najveći udeo u BDP-u SAD i situacija se nije promenila uprkos činjenici da su kamate najviše u poslednje 23 godine.
Kada uporedimo rast BDP SAD i drugih naprednih ekonomija vidimo koliko je zapravo upečatljiv ovaj rezultat u 2023. godini:
- Ukupan rast BDP 20 zemalja eurozone u trećem kvartalu prošle godine je bio 0,1 odsto
Prema poslednjim procenama iz novembra prošle godine rast BDP Velike Britanije će porasti oko 0,2 odsto;
- Privreda Japana se smanjila za 2,1 odsto u trećem kvartalu 2023. godine u odnosu na godinu pre;
Šta čini privredu SAD izuzetnom?
Pored sve brze hrane koju konzumiraju, SAD su posebne i na drugi način. Postoji samo jedna industrijalizovana zemlja pored SAD, a to je Singapur, koja je potrošila više novca kao procenat BDP-a na Covid podsticaje od 2020. do 2021. godine.
U SAD se u domaćinstva slilo skoro 5 biliona dolara koji su direktno otišli u domaćinstva u obliku stimulativnih čekova, boljih naknada za nezaposlene, poreskih kredita i još mnogo toga.
To u kombinaciji sa činjenicom da nije bilo previše izgovora za trošenje novca kada je sve bilo zatvoreno tokom pandemije, značilo je da su ljudi imali mnogo više gotovine u banci. Kada je privreda ponovo otvorena, ljudi su trošili kao da sutra nema.
"Taj trend sada je, logično, oslabio ali jedva da se zaustavilo u velikoj meri zbog svog podsticajnog novca koji još uvek teče kroz privredu", istakao je Džozef Ganon viši saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju koji je ranije radio u FED-u.
Pored toga američko stanovništvo se ne oporezuje kao prethodnih godina. To je dovelo do toga da savezna vlada pozajmi mnogo više novca da plati svoje račune.
"Ljudi se ponašaju kao da imaju mnogo novca da potroše", dodao je on.
(J.N./EURACTIV.rs)