Evropska komisija je zvanično predstavila planove za jačanje ekonomske sigurnosti EU u sredu (24. januara), predstavljajući najnoviji pokušaj Brisela da se suprotstavi kineskom uticaju na strateški osetljivim područjima ekonomije EU.
Takozvani Paket ekonomske sigurnosti, čiji su detalji prvi put objavljeni prošle nedelje od strane portala Euractiv.com, prati predlog Komisije iz juna prošle godine da Brisel dobije veći nadzor nad stranim direktnim investicijama (FDI) u EU, kao i nad investicijama evropskih kompanija u inostranstvu.
Ovo takođe predstavlja deo šire inicijative predsednice Komisije Ursule fon der Lajen da "smanji rizik" koji dolazi od Kine, prvi put najavljene u martu 2023.
"Vrlo jednostavna posmatranja stoje iza ove strategije: da postoji žestoka konkurencija širom sveta za tehnologijama koje nam najviše trebaju", rekla je izvršna potpredsednica Komisije Margret Vestager na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni novi planovi.
"I u ovoj konkurenciji, Evropa ne može samo biti igralište za veće igrače. Moramo i sami da igramo".
Nejasno unapređenje?
Osim pojačane kontrole direktnih stranih investicija u EU i veće koordinacije između članica radi identifikacije mogućih rizika vezanih za strane investicije, novi paket poziva na "efikasniju kontrolu EU" za izvoz dobara sa "dvojnom upotrebom" (civilnom i vojnom).
Takođe poziva Evropski savet da preporuči specifične mere usmerene ka "unapređenju sigurnosti istraživanja" širom bloka.
Razrađujući paket, izvršni potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis je rekao da će se Komisija konsultovati sa članicama i drugim zainteresovanim stranama kako bi "definisala parametre" kontrole investicija, ali da će sama Komisija preporučiti "usredsređivanje na uski set osetljivih tehnologija", uključujući veštačku inteligenciju, napredne poluprovodnike, kvantne tehnologije i biotehnologiju.
Alicja Bachulska, istraživač politike u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR), rekla je za Euractiv da paket predstavlja "važan korak" napred, ali ga je kritikovala zbog "nejasnosti".
Takođe je primetila da predlog uglavnom ne uzima u obzir negativni potencijal na poslovanje.
"Ako se ove promene politike shvate ozbiljno, izazvaće određene troškove", rekla je. "I dok ovi troškovi mogu biti neophodni da EU zadrži svoju ekonomsku konkurentnost na duže staze, s kratkoročne perspektive izazvaće napetosti između nekih poslovnih zajednica i Brisela."
Analiza Bachulske potvrđena je izjavom koja je istog dana izdata od strane Ulriha Akermana, šefa kancelarije za spoljnu trgovinu Udruženja nemačke industrije mašina (VDMA).
"Evropske investicije u inostranstvo ne ugrožavaju javnu bezbednost i red u EU", rekao je. Dodao je da bi nove mere "učinile izvoznu kontrolu složenijom i komplikovanijom, sa još više birokratije za kompanije, bez donošenja poboljšanja".
"Previše meke koordinacije"
Sander Tordoir, viši ekonomista u Centru za evropsku reformu, slično je hvalio opšti sentiment paketa, ali ga je kritikovao zbog toga što predlaže "previše iste meke koordinacije koja nas je do sada izneverila".
"Mislim da, smerno, ima smisla ono što rade", rekao je Tordoir za Euractiv. "Usmereni su na prave stvari, poput izvoznih kontrola i kontrola direktnih stranih investicija, gde je Evropa bila najranjivija, fragmentirana."
"Ali moraju biti agresivniji i pravilno evropeizovati ovo na pojedinačne članice da bi naterala EU da se raspada", dodao je.
Tordoir je takođe ukazao na uspeh SAD-a u pritiskanju Holandije prošle godine da smanji prodaju naprednih čipova Kini kao još jedan primer zašto je potrebna veća koordinacija EU u određivanju izvoznih kontrola.
"SAD, naravno, ostaje saveznik, ali ponekad nam se interesi razlikuju", rekao je. "Mislim da bi bilo mnogo bolje da cela EU podrži ovakve inicijative."
Tordoir je takođe primetio da se čini da se Komisija "povukla malo unazad" u odnosu na svoje strože, procentralizovane predloge iz prošle godine.
Kratkoročna taktika pobedila?
Pripisao je ovaj potez činjenici da je 2024. izborna godina i da Fon der Lajen verovatno pazi da ne oduzme određenim članicama - posebno Nemačkoj, čiji je najbliži trgovinski partner Kina - mogućnost da određuju svoju strategiju ekonomske sigurnosti.
"Mislim da je kratkoročni taktički politički pogled verovatno pobedio", rekao je.
Novi plan EU dolazi u vreme rastuće ekonomske fragmentacije. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošle nedelje, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je više puta naglasila da zemlje, posebno one u EU, trenutno stavljaju "sigurnost" ispred "efikasnosti" u svojim odnosima sa drugim nacijama.
Njene primedbe je ponovio u sredu izvršni potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis.
"Prošle godine su nas neki teški trenuci naučili rizicima preterane zavisnosti", rekao je, aludirajući na šokove u lancu snabdevanja izazvane pandemijom COVID-19 i energetsku krizu izazvanu invazijom Rusije na Ukrajinu. "Da bismo sačuvali otvorenost EU, moramo se pozabaviti ovim rizicima".
(JA/EURACTIV.rs)