"ECB mora hitno da snizi kamatne stope kako bi ograničila štetu od svoje pogrešne politike", rekla je prva žena najveće evropske sindikalne organizacije Ester Linč.
Šefica najveće evropske sindikalne organizacije uputio je hitnu molbu Evropskoj centralnoj banci (ECB) da smanji kamatne stope, tvrdeći da je stroga monetarna politika već nanela "nepotreban" finansijski bol evropskim radnicima i potencijalno može izazvati recesiju.
Ester Linč, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (ETUC), takođe je pozvala evropske kreatore politike da uvedu neočekivane poreze na korporativne profite, za koje je rekla da analiza ECB-a pokazuje da je glavni uzrok visoke stope inflacije u Evropi.
"ECB mora hitno da snizi kamatne stope kako bi ograničila štetu od svoje pogrešne politike, a nacionalne vlade bi trebalo da nametnu vanredne poreze na višak profita koje banke ostvare kao rezultat toga", kaže Linč za Euractiv.
ECB je povećala kamatne stope deset puta otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, što je dovelo do skoka cena, dovodeći njenu referentnu kamatnu stopu sa negativnih nivoa na rekordnih 4,0 odsto. On je pauzirao povećanje stopa na dva prethodna sastanka o politici u oktobru i decembru.
Bez obzira na molbe Ester Linč, očekuje se da će ECB na svom sledećem sastanku u četvrtak (25. januara) po treći put ostaviti nepromenjene kamatne stope.
Prošle nedelje, predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da, iako je "verovatno" da će smanjenje stopa biti uvedeno do leta, podaci o platama koje banka koristi za utvrđivanje monetarne politike biće dostupni tek "u aprilu ili maju”.
Lagardova je takođe napomenula da tržišta "ne pomažu u borbi protiv inflacije" jer su bili previše optimistični u pogledu smanjenja stopa.
Inflacija porasla
Šanse za smanjenje stope dodatno umanjuje činjenica da je Eurostat, zvanična kancelarija za statistiku EU, izvestio prošle nedelje da je međugodišnja glavna inflacija u evrozoni porasla na 2,9 odsto u decembru prošle godine, sa 2,4 odsto u novembru: prvi porast od aprila. Zvanična ciljna stopa ECB je dva odsto.
Smatra se da je stroga monetarna politika ECB-a doprinela anemičnom ekonomskom učinku evrozone tokom prošle godine.
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da je realni rast evrozone usporen na 0,7 odsto u 2023. godini, u odnosu na 3,3 odsto u 2022. Veruje se da je Nemačka, najveća ekonomija evrozone, bila u recesiji poslednje dve godine.
Evropski radnici su tokom ovog perioda značajno stradali. U nedavnom izveštaju Evropske komisije navedeno je da je "stopa finansijskih nevolja i materijalne i socijalne deprivacije radnika značajno porasla" od kraja 2021.
Profitabilno povećanje
Tvrdnju Ester Linč da je inflaciona kriza u evrozoni prvenstveno vođena porastom korporativnih profita potvrđuju i drugi analitičari – uključujući, kako Linč primećuje, samu ECB.
U govoru održanom u junu prošle godine, Lagardova je istakla da je tokom prethodnih kriza u evrozoni nespremnost potrošača da tolerišu povećanje cena značila da su "firme imale tendenciju da apsorbuju rastuće troškove" – ali da su "posebni uslovi" u poslednje dve godine "okrenuli ovu pravilnost naglavačke”.
"Velika skala rasta troškova inputa otežala je potrošačima procenu da li su poskupljenja izazvana višim troškovima ili većim profitom, što je podstaklo brže i jače prenošenje. U isto vreme, nagomilana potražnja u sektorima koji se ponovo otvaraju, višak štednje, ekspanzivne politike i ograničenja ponude izazvana uskim grlima dali su firmama više prostora da testiraju potražnju potrošača sa višim cenama", rekla je ona.
Stručnjaci koje je kontaktirao Euractiv potvrdili su ulogu profita u doprinosu inflatornoj krizi u Evropi.
"Statistički dokazi potvrđuju da je povećanje marži nekih kompanija, u nekim sektorima, doprinelo visokim stopama inflacije zabeleženim 2022. i 2023. godine", rekao je Erik Dor, direktor ekonomskih studija na IESEG školi za menadžment.
On je dodao da su doprinosi profitnih marži u građevinskom i industrijskom sektoru "posebno" visoki.
Doralso je takođe naglasio da bi "veoma loše" kratkoročne ekonomske prognoze evrozone "obično bile razlog za smanjenje stopa".
Međutim, on je istakao da činjenica da mandat ECB obavezuje da se fokusira isključivo na inflaciju, a ne na druge ekonomske mere kao što je zapošljavanje (kao što je slučaj sa, na primer, Federalnim rezervama SAD) znači da je banka efektivno obavezna da se uzdrži od smanjenja kamatnih stopa na sastanku u četvrtak.
Marija Demercis, viši saradnik u Brigelovom istraživačkom centru, složila se da je „2nflacija izazvana profitom" bila "važan doprinos inflaciji" 2023. Ona je takođe predvidela da će ECB verovatno biti oprezna u uvođenju smanjenja stopa – i da će svakako kasniti kada na kraju to i urade.
(JA/EURACTIV.rs)