Procurio je dokument o novoj strategiji EU vezanoj za ekonomsku bezbednost, uz definisanje četiri oblasti koje predstavljaju najveći rizik.
Evropska komisija će predstaviti pet novih inicijativa u nastojanju da napravi jasniju strategiju ekonomske bezbednosti, pokazuje procureli dokument u koji je EURACTIV imao uvid.
Komisija je prošlog juna najavila nacrt nove strategije, kojom je razmatrala alate protiv sve veće spremnosti Kine i Rusije da iskoriste trgovinu i kontrolu nad lancima kritičnih zaliha kao svoju geopolitičku prednost.
Paket ekonomske bezbednosti stiže u trenutku kada se EU bori da se reši teške zavisnosti od trećih zemalja, za koje je shvatila da mogu da postanu "oružje" i opasnost. Ova pojava naročito je postala očigledna nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je pokazala zavisnost od ruskih energenata.
Dokument koji je procurio, u koji je EURACTIV imao uvid, navodi da EU želi "pojačane alate kako bi umanjila rizike vezane za strane investicije, eksterne investicije, robu sa dvostrukom namenom i istraživanje bezbednosti".
"Ovo jačanje krucijalno je kako bi EU i zemlje članice sistematično pristupile rizicima identifikovanim u proceni rizika vezanih za lance snabdevanja, tehnologiju, infrastrukturu i ekonomsku iznudu".
Dokument koji je procurio dalje navodi da bi trebalo osvestiti činjenicu da se rizici po ekonomsku bezbednost EU "menjaju vremenom i da su povezani sa širim geopolitičkim i geoekonomskim kontekstom". Identifikovane su četiri kategorije rizika koje bi trebalo prioritetno obraditi.
Četiri kategorije rizika su:
- Lanci snabdevanja
- Fizička i sajberbezbednost kritične infrastrukture
- Tehnološka bezbednost i rizik od "curenja"
- Pretvaranje ekonomske zavisnosti u iznudu ili "oružje"
Ključne komponente evropskog paketa ekonomske bezbednosti obuhvataju reviziju regulative vezane za direktne strane investicije, kao i inicijativu koja bi regulisala investicije u inostranstvu.
Trenutna regulativa na snazi je tek dve godine, i dok podržava saradnju zemalja članica, konkretnu odluku o primeni naziva uslovnom, i prepušta vladama zemalja.
Evropska komisija predlaže reviziju koja bi zahtevala da sve zemlje članice uvedu regulativu.
Još jedan osetljivi deo strategije je neobavezujuća inicijativa za "skrining" investicija u inostranstvu, po kojoj bi zemlje članice proveravale investicije evropskih privatnih kompanija kako bi zaštitile prenos osetljive tehnologije.
Dokument koji je procurio dalje navodi i "beli papir" o kontroli izvoza tehnologije dvostruke namene, koja bi mogla da ugrozi bezbednost bloka.
Evropska komisija predložiće više opcija za promovisanje istraživanja i razvoja takve tehnologije, konkretno one koja može da posluži i u civilne, ali i vojne svrhe, poput dronova i satelita.
Komisija traži i od zemalja članica da predlože mere kojim bi se ojačala bezbednost istraživanja na nivou država i cele EU.
Pet novih komponenti pridružuju se sve većoj evropskoj "kutiji sa alatom" za odbranu. Iako je Kina pomenuta samo jednom u dokumentu, novi alati trebalo bi da budu posmatrani u kontekstu odnosa EU, Kine i Amerike.
Predsednica EK Ursula fon der Lajen prošlog proleća je iznela "doktrinu o Kini", i navela da nije u interesu Evrope da se u potpunosti odvoji od Pekinga, ali bi trebalo da sprovede smanjenje rizika u diplomatskom i ekonomskom smislu.
EU je, trenutno, u sve neprijatnijem geopolitičkom položaju zbog produbljenja tenzije između Amerike i Kine. Zemlje članice nisu ujedinjene u stavu, i neke od njih oklevaju da započnu "trgovinski rat" sa Pekingom, velikim ekonomskim partnerom više velikih država članica.
Vašington se, sa svoje strane, sve čvršće postavlja prema Kini i na Evropu vrši pritisak da učini isto.
Zvaničnici i diplomate EU očekuju da će se krajem godine pritisak povećati, nakon američkih izbora.
Paket ekonomske bezbednosti predviđa i odbranu strateških sektora Evrope od kupovine od strane trećih zemalja, kao što je nedavno bio slučaj kupovine španske "Telefonike" od strane "Saudi Telekoma".
(EURACTIV.rs/B.Z.J.)