Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard "napala" je ekonomsku profesiju, optužujući analitičare da "slepo veruju" u svoje modele, koji često imaju malo veze sa realnošću.
Govoreći na događaju pod nazivom "Kako verovati ekonomiji" na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, šefica ECB Kristin Legard je sugerisala da ekonomisti čine "plemensku kliku" (povlašćena manjina)čiji modeli u velikoj meri odbacuju mogućnost "egzogenih šokova" kao što su pandemije, klimatske promene i iznenadne nestašice u snabdevanju – što je sve ozbiljno uticalo na evropsku ekonomiju u poslednjih nekoliko godina.
Lagard, pravnica po obrazovanju koja je prethodno bila na čelu Međunarodnog monetarnog fonda, takođe je podsetila da je po preuzimanju sadašnjeg mesta predsednika ECB 2019. godine eksplicitno upozorila njen Upravni savet i analitičare da se "čuvaju modela".
"Mnogi ekonomisti su zapravo plemenska klika", rekla je ona. "Oni su plemenski naučnici. Citiraju jedni druge. Ne idu dalje od tog sveta. Oni se osećaju prijatno u njemu. A možda modeli imaju neke veze s tim."
"Kad bismo imali više konsultacija sa epidemiolozima, kada bismo imali naučnike o klimatskim promenama koji bi nam pomogli oko toga šta dolazi, kada bismo se malo bolje konsultovali sa geolozima, na primer, da pravilno procenimo koje su retke zemlje i resursi tamo, mislim da bismo bili u boljoj poziciji da zaista razumemo ovaj razvoj, bolje projektujemo i budemo bolji ekonomisti".
"Ne pomažu u borbi"
Lagard je svoje opaske iznela u intervjuu za Blumberg TV ranije u sredu, gde je kritikovala tržišta novca da "ne pomažu u borbi protiv inflacije" tako što je bila previše optimistična u pogledu smanjenja stopa koje je uvedeno ranije nego što se očekivalo ove godine.
Novčani tržišni instrumenti trenutno uključuju šest smanjenja kamatnih stopa od po 25 baznih poena (0,25 procentnih poena) svako tokom 2024. godine, pri čemu prvo smanjenje može doći već u martu.
Međutim, Lagardova je upozorila da će, iako će smanjenje stopa "verovatno" biti uvedeno do leta, ključni podaci o platama koje ECB koristi za određivanje monetarne politike biti dostupni tek u "kasno proleće".
"Verovatno ćemo mnogo više znati u aprilu, maju, jer se pregovarački sporazumi dešavaju u prvom kvartalu svake godine, a rezultati stižu nakon zaključenja sporazuma", objasnila je ona.
Eric Dor, direktor ekonomskih studija na IESEG školi za menadžment, rekao je za Euractiv da su tržišta zaista bila "malo preoptimistična u decembru [tako što su] implicitno prognozirala smanjenje kamatnih stopa početkom godine".
Marija Demercis, viša saradnica u istraživačkom centru Bruegel, naglasila je da je činjenica da je šefica ECB saopštila tržištima da su njihova predviđanja pogrešna "hrabra", ali je odbila da bude detaljna po pitanju predviđanja.
"Ko zna ko je u pravu? Ako celo tržište razmišlja na taj način, da li su svi u krivu? Ne znam... S obzirom na neizvesnost koju vidimo, ne bih stavila svoj novac ni na koga", kaže Demercis za Euractiv.
ECB je povećala kamatne stope u deset uzastopnih navrata kako bi obuzdala rastuće cene između jula 2022. i septembra 2023., čime je svoj referentni depozitni kredit sa -0,5 odsto dovela na rekordnih 4,0 odsto. Banka je pauzirala povećanje stopa na svoja dva prethodna sastanka u oktobru i decembru.
"Reputacija prognoziranja je beznačajna"
Lagardini komentari su takođe došli istog dana kada je Evrostat, zvanični zavod za statistiku EU, potvrdio prethodnu brzu procenu da je međugodišnja inflacija u evrozoni porasla sa 2,4 odsto u novembru na 2,9 odsto u decembru – što je pad sa maksimuma od 10,6 odsto u oktobra 2022. ali i dalje znatno iznad ciljne stope ECB-a od dva odsto.
Sopstvene prognoze ECB-a predviđaju da će inflacija ove godine pasti na 2,7 odsto pre nego što padne ispod 2 odsto u 2026.
Dor iz IESEG-a je upozorio da su trenutni "glavni izvor neizvesnosti" povodom inflacije napadi Huta na brodove kod obala Jemena, što je izazvalo porast troškova isporuke koji bi se na kraju mogao preneti na potrošače.
"Ukoliko ova situacija potraje dugo vremena, porast cena transporta mogao bi da implicira porast inflacije u evrozoni", rekao je on.
Upitana o sopstvenim prognozama inflacije ECB-a, Demercis je odgovorila oštro.
"Ako pogledate rezultate predviđanja, to je beznačajno", rekla je ona. "Činjenica da se inflacija vraća na [ispod 2%] za dve godine je zbog njihovih akcija. Modeli koje koriste primoravaju inflaciju da se vrati u ravnotežu".
"Mislim da je predviđanje trenutno mnogo više umetnost nego nauka. Prognoziranje u ovom trenutku jednostavno nije pouzdano ", dodala je ona.
(JA/EURACTIV.rs)