Iako su cene gasa i struje pale ispod svog maksimuma iz 2022. godine, ne predviđa se da će se u doglednoj budućnosti vratiti na nivoe pre pandemije, saopštila je Evropska komisija.
Evropska komisija ne predviđa da će se cene gasa i struje vratiti na pređašnje nivoe, upozoravajući na dugoročne ekonomske posledice visokih cena energetika na konkurentnost EU.
Evropske kompanije "i dalje se suočavaju sa različitim troškovima energetika koje imaju posledice po njihov rast", upozorila je izvršna vlast EU u belešci upućenoj 20 ministara finansija evrozone koji su bili u Briselu na redovnom sastanku.
Konkretno, visoka zavisnost EU od uvoza gasa "proširila je relativni nedostatak evropskih proizvođača u odnosu na SAD", najveću svetsku zemlju izvoznicu gasa, gde kompanije imaju koristi od pristupa jeftinijoj energiji, saopštila je Komisija.
"Ovo će uticati na saldo tekućeg računa evrozone i imati šire ekonomske posledice", upozorila je izvršna vlast EU.
Porast cena gasa je znatno podigao cene električne energije u 2022. godini, što je podstaklo reformu tržišta električne energije u EU kako bi se smanjila izloženost Unije promenljivim cenama gasa.
Asimetrični šok
Ali dok je energetski šok 2022. godine uticao na celu evrozonu, "neke zemlje članice su pogođene više od drugih", dodaje se u dokumentu Komisije, navodeći da to predstavlja izazove u pogledu inflacije i konkurentnosti.
Čak 81 odsto kompanija u nekim zemljama reklo je da troškovi energetika predstavljaju veliku prepreku njihovim dugoročnim investicionim odlukama, dok je u drugim zemljama EU taj udeo bio čak 24 odsto, prema oktobarskom istraživanju Evropske investicione banke.
Asimetrična priroda šoka može se objasniti različitom zavisnošću zemalja EU od uvoza ruskog gasa, čije su cene naglo porasle 2022. nakon ekonomskih sankcija uvedenih Moskvi zbog njene vojne agresije u Ukrajini.
Međutim, to je takođe rezultat politike prosjačenja prema susedima koju sprovode zemlje poput Nemačke i u manjoj meri Francuske.
Zemlje EU su od početka krize izdvojile 540 milijardi evra za zaštitu industrije i domaćinstava od rastućih troškova energije, a samo Nemačka je upumpala 158 milijardi evra u svoju ekonomiju, navodi Brigel, istraživački centar.
"Diferencirani uticaj povećanja troškova energije je delimično rezultat razlika u paketima energetske podrške koje su zemlje uvele kao odgovor na krizu, sa nacionalnom budžetskom podrškom u rasponu od oko 2,6 odsto do 0,10 odsto BDP-a u evrozoni", navodi Komisija u svojoj noti.
Ovo je ostavilo energetske kompanije u siromašnijim zemljama EU više izloženim eksternim energetskim šokovima, posebno u istočnoj Evropi, gde su vlade bez novca manje podržavale komunalna preduzeća, navodi S&P Global Ratings u belešci objavljenoj 8. januara.
"Smatramo da su izazovi priuštivosti akutniji u istočnoj Evropi jer je prosečan BDP po glavi stanovnika znatno niži nego u zapadnoj Evropi", navodi S&P.
Kao odgovor, vlade u tim zemljama bi mogle biti u iskušenju da ponovo uvedu vanredne poreze koji su uvedeni na vrhuncu krize 2022. godine, navodi S&P.
Cene energenata će "ostati visoke do 2025. godine", a potom će pasti
Drugi kratkoročni rizici uključuju rusko-ukrajinski rat i sukob na Bliskom istoku, koji "sada utiču na brodske rute u regionu", rekao je Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju.
"Ukoliko ovo potraje ili se pogorša, moguće implikacije na cene i prekid lanca snabdevanja bi ponovo mogle da podstaknu inflatorne pritiske", rekao je on na konferenciji za novinare posle sastanka Evrogrupe.
Kontinuirane geopolitičke tenzije u susedstvu EU "podsećaju nas da ćemo viđati visoke cene energetika još neko vreme", priznao je Pashal Donoho, irski ministar finansija koji je predsedavao briselskim ministarskim sastankom.
"Prepoznajemo potrebu da smanjimo našu izloženost globalnim fluktuacijama cena u energetskom sektoru. I da se to može uraditi samo kroz koordinaciju i kroz bolju integraciju", rekao je on novinarima nakon sastanka.
Glavni načini da se to postigne je nastavak diversifikacije izvora energije, ubrzanje uvođenja obnovljivih izvora energije, dekarbonizacija privrede i jačanje interkonekcija na evropskim tržištima električne energije, dodao je on.
Konsultanti u Mekinsi Global Institutu otišli su dalje, rekavši da bi Evropa trebalo da ima za cilj da prepolovi cene struje i gasa kako bi povratila svoju konkurentnost u odnosu na Kinu i Sjedinjene Američke Države.
"Evropi je potrebno dovoljno pristupačne energije ako želi da održi energetski intenzivne industrije, kao što su poljoprivreda, hemikalije, čelik ili brodarstvo, kako bi odgovarale drugim regionima", napisao je MGI u brifingu objavljenom u utorak.
U međuvremenu, očekuje se da će cene električne energije u Evropi "ostati visoke do 2025. godine", navodi S&P u svojoj belešci.
(JA/EURACTIV.rs)