Podaci Evrostata pokazuju da je Hrvatska u trećem kvartalu prošle godine imala najveći rast cena nekretnina u EU i evrozoni, ali stručnjaci upozoravaju da je promet nekretninama u padu i da je rast cena već usporen.
Dok su cene stambenih kvadrata u mnogim državama članicama Evropske unije u slobodnom padu, u Hrvatskoj su cene nekretnina nastavile da rastu tokom leta prošle godine.
Štaviše, prema novim podacima evrostatističara, Hrvatska je u trećem kvartalu 2023. godine bila rekorder po rastu cena nekretnina u EU.
Visoke cene nekretnina u Hrvatskoj nastavljene su i u trećem kvartalu 2023. godine
Naime, prema novim podacima koje su objavili Evrostat i Državni zavod za statistiku (DZS), cene stambenih kvadrata u Hrvatskoj u trećem kvartalu prošle godine bile su 10,9 odsto više nego u istom periodu 2022. godine. Ovo je najveća stopa rasta cena nekretnina u zoni evra i EU.
Osim Hrvatske, značajno povećanje cene stambenih kvadrata u trećem kvartalu 2023. imale su i dve članice EU koje nisu u evrozoni - Poljska 9,3 odsto na godišnjem nivou i Bugarska 9,2 odsto.
Pad cena nekretnina u EU i evrozoni
U čak deset zemalja članica Unije u trećem kvartalu zabeležen je pad cena nekretnina u odnosu na isti period 2022. godine. Cene su najviše pale u Luksemburgu, za 13,6 odsto, u Nemačkoj za 10,2 odsto i u Finskoj za sedam odsto.
Na nivou EU u celini, cene stanova u trećem kvartalu pale su za jedan odsto na godišnjem nivou. U evrozoni, čiji je deo sada Hrvatska, stambeni kvadrati su u istom periodu pojeftinili u proseku za 2,1 odsto.
Cene novogradnji u Hrvatskoj porasle su za 12 posto, a cene polovnih nekretnina za skoro 11 posto
Podaci koje je objavila državna statistika potvrđuju da cene stambenih kvadrata u novogradnjama tradicionalno rastu brže od cena polovnih kuća i stanova.
Tako su cene kvadrata novogradnje u trećem kvartalu u Hrvatskoj na godišnjem nivou porasle za 12,3 odsto, dok su cene kvadrata postojećih stambenih zgrada porasle za 10,6 odsto.
Nekretnine u Zagrebu poskupele su 12 odsto, a na primorju osam odsto
Posmatrano po regionima, cene stanova u Zagrebu su u trećem kvartalu porasle za 12,1 odsto, dok su na Jadranu porasle za 8,2 odsto na godišnjem nivou.
U ostatku zemlje stopa rasta je bila i veća, 16,5 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine, ali treba imati u vidu da su cene stambenih kvadrata u tim sredinama znatno niže nego u metropoli ili na obali.
Promet nekretninama je već smanjen
Stručnjaci za nekretnine ističu da su cene stambenih kvadrata prošle godine nastavile da rastu, ali upozoravaju da je već u drugom delu godine primetan pad prometa. To će, kaže Dubravko Ranilović, direktor agencije Kastel i predsednik Udruženja za poslovanje nekretninama pri Hrvatskoj gospodarskoj komori (HGK), na kraju uticati na cene nekretnina.
"Neophodno je razlikovati cene nekretnina i promet nekretnina. Cene su prošle godine nastavile da rastu, ali je promet tokom godine dosta usporavao, a to će postepeno uticati na cene nekretnina, što ćemo verovatno videti ove godine", objašnjava Ranilović za Euractiv.hr.
Svaki treći kupac nekretnina u Hrvatskoj je stranac
On dodaje da je usporavanje prometa nekretnina posledica inflacije i rasta kamata u evrozoni, kao i recesije u Austriji i Nemačkoj, zemljama iz kojih, uz Italiju, dolazi najviše kupaca nekretnina u Hrvatskoj.
Veliku ulogu na hrvatskom tržištu nekretnina imaju i stranci, koji, ističe Ranilović, čine trećinu svih kupaca. Uglavnom kupuju nekretnine na jadranskoj obali, a zatim ih koriste za odmor ili iznajmljivanje.
Interesovanje stranaca za nekretnine u Hrvatskoj prisutno je već dugi niz godina, a poraslo je krajem 2022. i početkom 2023. godine, otkako je Hrvatska 1. januara prošle godine pristupila Šengenu i evrozoni.
Cene nekretnina na primorju najviše su u Opatiji, Rovinju i Dubrovniku
Na pad prometa nekretnina upozorava i Boro Vujović, direktor agencije Opereta. Pored pada tražnje stranih kupaca koji kupuju stambene kvadrate u Hrvatskoj, upozorava da je veliki rast cena nekretnina "zakočio" i potražnju domaćih kupaca, jer su stanovi i kuće za mnoge postali jednostavno preskupi.
Tako su, kaže, i cene nekretnina u Opatiji skočile u nebo, pa je "nezamislivo" tražiti 10.000 eura za kvadrat nove zgrade u ovom biseru Kvarnera.
Osim u Opatiji, cene nekretnina na Jadranu vrlo su visoke i u Dubrovniku, gde se cene novogradnje kreću od 4.000 do 8.000 evra, zavisno od lokacije, kao i Rovinju, gde cena od 4.000 evra po kvadratu može smatrati normalnim. Visoke su i cene nekretnina u Splitu i duž zapadne obale Istre.
I u Zagrebu su nekretnine skupe
Naravno, cene se razlikuju čak i u istom gradu, u zavisnosti od toga da li se radi o novogradnji ili korišćenoj nekretnini, kao i od lokacije.
Prosečna cena stambenog kvadrata u Zagrebu je između 2.700 i 2.800 evra, mada ima slučajeva da su cene stambenih zgrada u prestonici znatno veće, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, ističe Vujović.
Kompletan tekst možete pričitati na Euractiv.hr.
(JA/EURACTIV.rs)