Svetska banka je saopštila da je svetska ekonomija na putu da zabeleži najgori rast u poslednjih 30 godina.
Svetska banka predviđa da će globalni rast usporiti treću godinu zaredom u 2024. godini, spuštajući se na 2,4 odsto sa 2,6 odsto zabeleženih u 2023. godini, navela je organizacija u svom najnovijem izveštaju "Globalni ekonomski izgledi".
Zatim se očekuje da će BDP neznatno porasti na 2,7 odsto u 2025. godini, iako će ubrzanje tokom petogodišnjeg perioda ostati skoro tri četvrtine procentnog poena ispod prosečne stope iz 2010-ih.
I uprkos tome što se globalna ekonomija pokazala otpornom na rizike od recesije 2023. godine, povećane geopolitičke tenzije će predstavljati nove kratkoročne izazove, saopštila je organizacija, predviđajući da će većinu ekonomija da raste sporije u 2024. i 2025. nego u prethodnoj deceniji.
"Imate rat u istočnoj Evropi, rusku invaziju na Ukrajinu. Imate ozbiljan sukob na Bliskom istoku. Eskalacija ovih sukoba mogla bi da ima značajne implikacije na cene energetika koje bi mogle da utiču na inflaciju, kao i na ekonomski rast", rekao je Ajhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke i direktor grupe Prospects za CNBC.
Banka je upozorila da će bez "velike korekcije kursa" 2020-te proći kao "decenija propuštenih prilika".
Ekonomije u razvoju koje će biti najteže pogođene
Na regionalnoj osnovi, rast ove godine će najviše oslabiti u Severnoj Americi, Evropi i Centralnoj Aziji i Azijsko-pacifičkom regionu — uglavnom zbog sporije ekspanzije u Kini. Predviđa se blago poboljšanje za Latinsku Ameriku i Karibe, s niskom bazom, dok se značajniji porast očekuje na Bliskom istoku i u Africi.
Ipak, očekuje se da će ekonomije u razvoju biti najteže pogođene na srednjoročnoj osnovi, jer spora globalna trgovina i teški finansijski uslovi loše utiču na rast.
"Kratkoročni rast će ostati slab, ostavljajući mnoge zemlje u razvoju – posebno najsiromašnije – u zamci: sa paralizirajućim nivoima duga i slabim pristupom hrani za skoro jednu od tri osobe", rekao je Gil.
Sada se očekuje da će ekonomije u razvoju rasti za samo 3,9 odsto u 2024. godini, više od jednog procentnog poena ispod proseka prethodne decenije. Do kraja godine, ljudi u otprilike jednoj od svake četiri zemlje u razvoju i oko 40 odsto zemalja sa niskim prihodima i dalje će biti siromašniji nego što su bili uoči pandemije korona virusa 2019. godine, saopštila je organizacija.
Banka je saopštila da podaci pokazuju da svet nije uspeo u svom cilju da 2020-te postanu "transformativna decenija" u borbi protiv ekstremnog siromaštva, velikih zaraznih bolesti i klimatskih promena. Međutim, dodaje se da postoji prilika da se preokrene situacija ako vlade brzo reaguju na povećanje investicija i jačanje okvira fiskalne politike.
"Investicioni procvat ima potencijal da transformiše ekonomije u razvoju i pomogne im da ubrzaju energetsku tranziciju i postignu širok spektar razvojnih ciljeva", rekao je Kose u izveštaju, objavljenom uoči Svetskog ekonomskog foruma sledeće nedelje — gde će međunarodni poslovni i politički lideri okupljaju se na godišnjem sastanku kako bi razgovarali o globalnoj politici, ekonomiji i društvenim pitanjima.
"Da bi izazvale takav procvat, ekonomije u razvoju treba da implementiraju sveobuhvatne pakete politika za poboljšanje fiskalnih i monetarnih okvira, proširenje prekogranične trgovine i finansijskih tokova, poboljšanje investicione klime i jačanje kvaliteta institucija", rekao je on.
"To je težak posao, ali mnoge ekonomije u razvoju su to mogle da urade i ranije. Ako to učinite ponovo, to će pomoći da se ublaži projektovano usporavanje potencijalnog rasta u ostatku ove decenije".
(JA/EURACTIV.rs)