Državni dug američke vlade je prvi put u istoriji premašio 34 biliona dolara pošto je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država objavilo da je "ukupni neizmireni javni dug" SAD porastao na 34,001 biliona dolara.
Podaci koje je objavilo Ministarstvo finansija pokazuju da je "ukupni neizmireni javni dug" Sjedinjenih Američkih Država 29. decembra porastao na 34,001 bilion dolara. Ta cifra, poznata i kao nacionalni dug, predstavlja ukupan iznos neotplaćenih zajmova američke savezne vlade akumuliranih tokom istorije nacije.
Prekretnica dolazi samo tri meseca nakon što je američki državni dug premašio 33 triliona dolara, pošto je budžetski deficit — razlika između onoga što vlada troši i onoga što prima u vidu poreza — narastao.
Maja Mekgunes, predsednica Komiteta za odgovorni savezni budžet, fiskalnog nadzornika, nazvala je rekordnu cifru "zaista depresivnim 'dostignućem'".
"Iako je naš nivo duga opasan i za našu ekonomiju i za nacionalnu bezbednost, Amerika jednostavno ne može da prestane da se zadužuje", rekla je ona u saopštenju od utorka.
Takođe zabrinjava to što se državni dug povećava u vreme kada je ekonomija relativno jaka, a nezaposlenost niska, što se smatra dobrim vremenom za obuzdavanje federalnog deficita. Vlada često povećava potrošnju tokom slabih ekonomskih perioda i visoke nezaposlenosti u nastojanju da stimuliše rast.
Državni dug je postao glavna tačka sporenja između republikanaca i demokrata, pogoršavajući zastoje oko saveznog budžeta koji prete periodičnim zatvaranjem vlade.
Poslednjih godina dug je narastao kod obe strane. Republikanci kažu da su savezni programi potrošnje koje zastupa Bajdenova administracija preskupi, a demokrate kažu da je smanjenje poreza koje su podržavali republikanci u 2017. smanjilo prihode. Skupi savezni paketi pomoći za Kovid-19, usvojeni i za vreme Trampove i Bajdenove administracije, takođe su doprineli povećanju duga.
Portparol Bele kuće Majkl Kikukava izjavio je da rastući iznos "pretežno potiče od ponavljanih republikanskih poklona usmerenih ka velikim korporacijama i bogatima", što je dovelo do smanjenja sredstava za Socijalno osiguranje, Medicare i Medicaid, što je naštetilo običnim Amerikancima.
Kikukava je rekao da predsednik Džo Bajden ima plan da smanji deficit za 2,5 biliona dolara "tako što će bogati i velike korporacije platiti svoj fer deo i smanjiti rasipanje na specijalne interese", uključujući velike farmaceutske i naftne kompanije.
Ko god da je kriv, rastući dug i politička ivica već su uticali na kreditni rejting Amerike. Fič je snizio svoj kreditni rejting za američki državni dug na AA+ sa AAA prošlog avgusta; u novembru, Mudis je upozorio da bi takođe mogao da ukloni poslednju AAA ocenu SAD.
Još jedno potencijalno gašenje
Zakonodavci u Vašingtonu se suočavaju sa rokovima za usvajanje budžeta za fiskalnu 2024. godinu u januaru i februaru nakon što je Kongres usvojio dva zakona o privremenom finansiranju kako bi sprečio zatvaranje vlade. Fiskalna godina je počela 1. oktobra.
Najnoviji nacrt zakona, usvojen sredinom novembra, produžio je finansiranje do 19. januara za prioritete, uključujući poljoprivredu, vojnu građevinu, boračka pitanja, transport, stanovanje i Ministarstvo energetike. Za ostale oblasti, rok je do 2. februara. Ovaj nacrt nije uključivao dodatnu pomoć Ukrajini ili Izraelu, piše CNN.
Republikanski poslanici Predstavničkog doma zalažu se za smanjenje potrošnje ispod nivoa dogovorenih u junskom sporazumu o gornjoj granici duga, što je omogućilo saveznoj vladi da nastavi da plaća svoje račune u potpunosti i na vreme i da spreči prvo neizvršenje obaveza. Sporazum je suspendovao gornju granicu duga do 1. januara 2025. godine.
Senat predvođen demokratama je, međutim, odbacio pozive republikanaca za smanjenje. Lideri Kongresa trenutno pregovaraju o glavnom nivou finansiranja za fiskalnu 2024. godinu, jer se ponovo nazire opasnost od gašenja.
S druge strane, predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson želi da stvori dvostranačku komisiju za dug kako bi se pozabavila onim što je nazvao "najvećom pretnjom našoj nacionalnoj bezbednosti".
"I dalje se nadamo da će kreatori politike preduzeti dalje mere da smanje našeg zaduživanja bilo povećanjem poreza, smanjenjem potrošnje ili stvaranjem fiskalne komisije — ili u idealnom slučaju radeći sve gore navedeno", rekao je Mekginis.
(JA/EURACTIV.rs)