Iako inflacija opada u većini najvećih svetskih ekonomija, veliki rast cena nastavlja da muči građane Turske.
Inflacija u Turskoj porasla je na 64,8 odsto na godišnjem nivou u decembru, što je porast u odnosu na 62 odsto u novembru. Ovo je nešto ispod očekivanja ekonomista koje je anketirao Rojters od 65,1 odsto. Mesečna inflacija se ohladila na 2,9 odsto sa 3,3 odsto.
Turska inflacija je dostigla vrhunac od 85,5 odsto u oktobru 2022. Turska lira je doživela strmoglavo pogoršanje, zbog čega su troškovi uvoza rasli, a plate plate mnogih stranih radnika u zemlji koji šalju novac u inostranstvo erodirale.
Do toga je došlo pošto se turska centralna banka držala kontroverzne monetarne politike snižavanja kamatnih stopa, koju je predvodio predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Međutim, centralna banka je napravila oštar zaokret u junu kada je počela da podiže stope za vreme svog novog guvernera Hafize Gaje Erkana. Oni su od tada podignuti sa 8,5 odsto na 42,5 odsto.
Na poslednjem sastanku centralne banke u decembru došlo je do povećanja od 250 baznih poena, manje od nedavnog porasta od 500 baznih poena.
Nikolas Far, ekonomista u nastajanju za Evropu u Capital Economics-u, rekao je u istraživačkoj belešci u to vreme da centralna banka nije zatvorila vrata za svoj ciklus pooštravanja. Takođe je predvideo još jedno povećanje od 250 baznih poena na sledećem sastanku 25. januara.
Kretanje prema vrhuncu
Inflacija je ponovo u porastu od juna, ali posmatrači tržišta kažu da bi ovaj ciklus trebalo da dostigne vrhunac do sredine 2024.
U novoj anketi banke HSBC o stanju tržišta u razvoju, turske obveznice su istaknute kao poželjna investicija po prvi put nakon mnogo godina, rekao je globalni šef banke za istraživanje tržišta u razvoju, Murat Ulgen.
To odražava sve veći kredibilitet centralne banke, rekao je Ulgen u sredu za CNBC.
"Naravno, inflacija je i dalje visoka, ali gubi uzastopni mesečni zamah, a šanse su da će dostići vrhunac prilično brzo u narednih nekoliko meseci, i da će početi da pada", rekao je on, dodajući da će centralna banka je verovatno da će isporučiti „prilično značajne realne kamatne stope" na ek-ante osnovi — konstruisano pre nego što se sazna stvarna stopa inflacije.
Investitori gledaju dalje od trenutne putanje inflacije i vide prilike u trgovini valutama, posebno sa stabilizacijom lire, dodao je on.
Međutim, malo je verovatno da će trenutni nivo povećanja kamatnih stopa dovesti centralnu banku do ciljane inflacije na kraju 2024. godine od 36 odsto, kaže Selva Demiralp, profesorka ekonomije na Univerzitetu Koc.
Demiralp i njeni kolege umesto toga procenjuju 50 odsto, s inflacijom koja će dostići vrhunac od oko 75 odsto sredinom godine zbog kumulativnog efekta povećanja kamatnih stopa i baznih efekata.
"Polazna tačka je bila veoma pregrejana ekonomija, a konsekventno pooštravanje verovatno nije dovoljno da bi se dostigao cilj od 36 odsto", rekla je ona za CNBC.
(JA/EURACTIV.rs)
inflacij