Ekonomija

KRIZA U NEMAČKOM ZDRAVSTVU: Ove godine je 40 klinika proglasilo stečaj, hoće li 2024. biti rekordna?

Čitav zdravstveni sistem u Nemačkoj već sada je prekoračio granice izdržljivosti i ekonomske računice, piše Dojče Vele.

Izvor: Stefan Stojanovic/MONDO

Procenjuje se da će nemački zdravstveni osiguranici ovu godinu da završe s oko 17 milijardi evra gubitka, a 2024. bi minus mogao da bude čak 30 milijardi, navodi Dojče Vele.

Ta situacija se neminovno prenosi na lekara – a i bolnice. Već ove godine je četrdesetak klinika u Nemačkoj moralo da proglasi stečaj.

"Iako je i to daleko više nelikvidnosti nego inače, 2024. preti da postane rekordna godina po stečajevima bolnica", ukazuje Gerald Gas iz Nemačkog udruženja bolnica (DKG).

Poslovne knjige bolnica u žalosnom su stanju, navodi DV. Troškovi rastu pre svega zbog osoblja. Još 2022. je otprilike polovina nemačkih bolnica godinu završila u minusu, a ove godine će ih biti tri četvrtine. Gas procenjuje da će barem dvostruko više bolnica sledeće godine da proglasi stečaj. Prošlu, 2022. godinu, 35 odsto bolnica završilo je u plusu, ove godine će to biti sedam odsto.

I u samim bolnicama je raspoloženje sumorno: prema anketi, u 71 odsto nemačkih bolnica očekuju još težu situaciju, a samo u četiri odsto njih veruju da će situacija biti bolja.

Prihodi ne pokrivaju rashode

Predsednika Udruženja nemačkih bolnica naglašava: ovako loši rezultatinisu viđeni još od 2000, odnosno od kada se počelo s uporednim merenjem rezultata nemačkih bolnica i one nisu više u stanju da pokrivaju troškove iz tekućih prihoda.

Gas smatra da država mora bolnicama ponovo da nadoknadi gubitke nastale zbog inflacije, a to je suma od oko deset milijardi evra. U suprotnom će, kako upozorava, "poslovni rezultati da dovedu do sve više stečajeva i zatvaranja bolnica".

Sindikat lekara "Marburger Bund" podseća da su, zbog nesloge savezne i pokrajinskih vlada, pregovori o reformi sistema bolnica dospeli u ćorsokak. Bez tog dogovora, koji se pre svega odnosi na to ko će i u kolikoj meri da preuzme troškove, u bolnicama vlada sve veći strah i zato se nudi sve lošija medicinska usluga.

Izvor: YouTube/screenshot

"To znači da se spor vodi preko leđa pacijenata", kaže predsednica sindikata Suzane Jona.

"Isplativi" ili medicinski potrebni bolnički kreveti?

I ranije se vodila stalna bitka između lekarskog osoblja i menadžmenta bolnica oko medicinske opreme i bolesničkih kreveta. Tu je najvažnije pitanje uvek bilo da li se neka investicija isplati, a ne da li je ona medicinski neophodna i opravdana za bolju brigu o pacijentima. Zato se o nekakvim novim odeljenjima i aparatima u mnogim bolnicama više i ne govori, jer niko ne zna da li će za godinu-dve to odeljenje, ili možda čitava bolnica, uopšte da postoje, kaže Jona.

"Svima bi trebalo da bude jasno šta za negu pacijenata može da znači ako se još više budu smanjivali kapaciteti i broj postelja na primer na odeljenjima intenzivne nege, ili ako budu zatvarane čitave bolnice", upozorava predsednica sindikata lekara.

"Već sada smo svedoci do sada neviđenog broja stečajeva, a sledeće godine bi moglo da bude još teže."

"Neće biti odumiranja bolnica"

Uprkos svim tim teškoćama, nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD) "ne veruje" u nekakvo veliko odumiranje nemačkih bolnica u sledećoj godini, iako, kaže, ne može da isključi da će i dalje biti takvih pojedinačnih slučajeva.

Ne samo da će država i dalje finansijski da podržava zdravstveni sistem – do proleća će to biti dodatnih 3,2 milijarde evra – već je i, kako ukazuje ministar, postignut načelni dogovor savezne i vlada nemačkih pokrajina oko reforme bolničkog sistema. Tu bi kvalitet, a ne samo puki broj pacijenata i zauzetih bolničkih kreveta, bio merodavan prilikom plaćanja usluge bolnicama. Ipak mnogi detalji još uvek nisu dogovoreni.

(JA/Dojče Vele/EURACTIV.rs)