U drugom izdanju "Sive knjige inovacija" među preporukama izdvojeno je deset čije je rešavanje postavljeno kao prioritet, a dodatna sredstva će biti korišćena za finansiranje inovativnih projekata
U drugom izdanju "Sive knjige inovacija"Naleda mogu se izdvojiti sugestije za poboljšanje inovativnog ekosistema u Srbiji, a od svih preporuka iz prvog izdanja, njih devet je već implementirano, dok su kod šest neki proceduralni koraci već preduzeti i počeo je rad na njihovom rešavanju.
Među preporukama izdvojeno je deset čije je rešavanje postavljeno kao prioritet, a dodatna sredstva će biti korišćena za finansiranje inovativnih projekata (sredstva penzionih fondova mogu da budu korišćena kao alternativni izvori finansiranja).
Prva preporuka je stvaranje uslova za saradnju nauke i privrede kroz stipendirane doktorate, druga obezbeđivanje da uslovi konkursa programa podrške razvoju preduzetništva ne isključuju korisnika poslovnih inkubatora i drugih organizacija podrške a treća omogućavanje i uređivanje uslova za ulaganje dobrovoljnog penzijskog fonda u AIF, odnosno alternativni fond, preduzetničkog kapitala.
Sledi preciziranje uslova dokumentovanja troškova u nastanku digitalne imovine, zatim definisanje pojma uzorka od značaja za istraživanje i razvoj te pojednostavljivanje uvoza neregistrovanih medicinskih sredstava za potrebe istraživanja i razvoja. Sedma preporuka je da se uvede sistem zbirnih dozvola i notifikacija za uvoz i izvoz biološkog materijala, osma da se ukinu arbitrarna ograničenja na nivou lokalnih samouprava za postavljanje radio-baznih stanica mobilne telefonije.
Na kraju spiska prioritetnih preporuka je obezbeđivanje čuvanja i skladištenja podataka jedinica lokalnih samouprava u Državnom data centru za upravljanje i čuvanje podataka i korišćenje klaud sistema, kao i uređivanje uslova za primenu telemedicine.
"Primećujemo da inovacije zahtevaju jednu značajnu digitalnu infrastrukturu. Jedna od najznačajnijih stvari je širokopojasni internet. Bez njega mi smo ograničeni da centri razvoja budu ograničeni urbanim sredinama. Ono što je prepreka tome, to je da imamo mnogo razvijeniji sistem baznih stanica koje će nas pokrivati kvalitetnim i brzim signalom, brzim internetom", rekao je Dušan Vasiljević iz Naleda, prenosi RTS.
Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću domaći startapovi je pravni okvir za finansiranje koji stvara niz administrativnih problema.
"Tu ne postoji nikakvo načelno razmimoilaženje da li mi treba da omogućimo uvoz materijala koji je potreban našim naučnicima, našim naučno-istraživačkim organizacijama, na primer za njihova testiranja, za njihove laboratorije...", rekao je Vasiljević.
Oko toga se svi slažu, ali kada dođete do toga da treba da uvezete te materijale, bilo da se tiče da se radi o biološkim materijalima, o materijalima koji su uzorci za istraživanje i razvoj, onda naši istraživači nailaze na veliki broj administrativnih problema“, ukazao je Vasiljević.
Česti su izazovi u vezi s finansiranjem od strane nebankarskih institucija, s obzirom na to da Zakon o deviznom finansiranju ne prepoznaje takve vrste investicija koje dolaze od privatnih investicionih fondova iz inostranstva. Ovaj problem nije ograničen samo na startapove, već pogađa čitavu domaću privredu.
"Pokazatelj šta nam fali za sjajan inovacioni ekosistem"
Na predstavljanju drugog izdanja Sive knjige inovacija, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović poručila je da je sledeći korak vezan za saradnju nauke i privrede kroz stipendirane doktorate i na tome počinjemo da radimo intenzivno.
"Rad sa Naledom nam je pokazao da neko sa strane može bolje da nas usmerava i da nam ukaže šta nam to fali da bismo imali sjajan inovacioni ekosistem", izjavila je Begović, koja je na predstavljanju, simbolično, dobila prvi primerak ovog izdanja Sive knjige inovacija.
(J.N./EURACTIV.rs)