SRBIJA JE DRUGA NAJVAŽNIJA ZEMLJA ZA SLOVENAČKE INVESTITORE: Ekonomski savetnik u ambasadi Slovenije za EURACTIV

Slovenija i Srbija dve su zemlje sa dugom zajedničkom istorijom između kojih se u poslednje dve decenije nalazi – Evropska unija. Ovo, međutim, ne sprečava ni jednu ni drugu u razmeni investicija, dobara i radne snage. Naprotiv, sudeći po rečima zvaničnika i jedne i druge zemlje, međusobno se podržavamo na putu Evropske unije u slučaju Srbije, odnosno na putu ekonomskog rasta, u slučaju Slovenije.

O ovim i mnogim drugim temama smo razgovarali sa ekonomskim savetnikom u ambasadi Slovenije u Beogradu, Milošem Kosićem.

I jedna i druga, Srbija i Slovenija, su zemlje koje imaju međusobni interes za jačanje ekonomske saradnje i ona je gotovo iz godine u godinu sve bolja. Ipak, koji sektori, po vama, nisu dovoljno iskorišćeni?

Slovenija i Srbija imaju dobre, intenzivne i razgranate odnose u oblasti ekonomije. Prošle godine, robna razmena između ove dve države iznosila je 2,15 milijardi evra, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na 2021. Uveren sam da ćemo i ove godine zabeležiti rekordne iznose robne razmene. Još važnije su direktne investicije. Do sada su slovenačke kompanije investirale više od 1,8 milijardi evra u Srbiju, čime je ona postala druga najvažnija destinacija za slovenačke ekonomske investicije. Ove brojke potvrđuju da je Srbija ključni ekonomski partner Slovenije izvan EU.

Danas se ceo svet suočava sa transformacijom u globalnoj ekonomiji, koju diktiraju tehnološke, geopolitičke, socijalne i kulturne promene. Slovenija i Srbija, kao dva relativno mala ekonomska entiteta, su još osetljivije na ove izazove. Međutim, upravo ta dinamika stvara nove poslovne prilike za obe zemlje. Obnovljivi izvori energije, biotehnologija, svemirske tehnologije, zelene tehnologije, održivi turizam, veštačka inteligencija - su ekonomske oblasti, na kojima se u obe zemlje dešava izuzetan procvat i gde moramo da tražimo sinergiju i nove ekonomske prilike.

Srbija i Slovenija imaju jedan politički/geografski/ekonomski problem – između nas se nalazi Evropska unija. Koliko nam ovo otežava ili, naprotiv, olakšava saradnju u sve tri ove oblasti, sa fokusom na ekonomsku?

Ne slažem se da je Evropska unija problem, odnosno da se nalazi između Slovenije i Srbije. Slovenija će sledeće godine obeležiti 20 godina članstva u EU. Tokom tog perioda ostvarili smo značajan ekonomski napredak i politički smo se dokazali kao pouzdan partner, čije su ključne vrednosti vladavina prava i održivi razvoj. Takođe, i Srbija je deo evropske porodice, a moje lično uverenje je da joj je mesto u Evropskoj uniji. EU je to takođe jasno istakla više puta. Poslednja odluka EU da izdvoji šest milijardi evra za reforme i investicije na Zapadnom Balkanu, od kojih će najveći deo biti namenjen Srbiji, šalje jasnu poruku zemljama regiona da moramo svi biti spremni za proširenje EU na Zapadni Balkan do 2030. godine.

Ekonomsku saradnju između Srbije i Slovenije treba posmatrati i kao saradnju između Srbije i EU. A to u osnovi znači poštovanje pravila i standarda EU, koji pre svega služe zaštiti ljudi, uključujući zaštitu ljudskih prava, socijalnu pravdu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Poštovanjem ovih pravila, Srbija takođe štiti sopstvene građane i kompanije. Ipak, proces prilagođavanja evropskom zakonodavstvu je dugotrajan i zahteva mnoge reforme.

Vi ste ekonomski savetnik amabasade Slovenije u Beogradu. S tim u vezi, upoznati ste sa ovdašnjim ekonomskim kretanjima i odnosima. Koliko Srbija koristi iskustva Slovenije kao zemlje koja je prošla put do članstva u EU?

Slovenija je svoj put ka članstvu u EU prošla pre više od 20 godina. Tokom tog vremena, svet i EU su se temeljno promenili. Teško je pronaći paralele između približavanja punopravnom članstvu u EU za Sloveniju i trenutnog procesa za Srbiju. Svaka država ima različito polazište i sam proces približavanja je jedinstven. Bitnije je kako Slovenija, kao članica EU, sada pomaže Srbiji na njenom putu ka EU.

Slovenija pruža pomoć Srbiji od 2004. godine u prilagođavanju zakonodavstva i jačanju institucija. Tokom ovog perioda, uspešno smo sproveli 13 projekata u okviru međuinstitucionalne saradnje (twinning projekti) na poljima koordinacije evropskih poslova, poljoprivrede, pravosuđa, zaštite ličnih podataka, revizije trošenja javnih sredstava, zakonitih migracija, ljudskih prava, revizije javnih nabavki, borbe protiv organizovanog kriminala, azila, policijske saradnje i oblasti hemikalija.

Slovenački stručnjaci takođe redovno učestvuju u sprovođenju TAIEX pomoći. Ovaj instrument EU omogućava transfer znanja i iskustava u prilagođavanju pravnog okvira EU u određenim oblastima (samo u prvoj polovini 2023. godine, Slovenija je sprovela pet takvih događaja).

S obzirom na to da su i twinning i TAIEX projekti finansirani od strane EU, smatram važnim i projekte dvostrane pomoći. Od 2010. godine, realizovano je više od 100 takvih projekata, ukupne vrednosti više od dva miliona evra. I ovi projekti su uglavnom usmereni ka brzom prilagođavanju pravnom okviru EU.

Sa svim navedenim oblicima saradnje, izražavamo jasan stav da je Srbija prijateljska država i važan ekonomski partner za budućnost.

Da li postoje, i ako da, koje su to zakonske prepreke u srpskom sistemu koje slovenačkim investitorima najviše smetaju za ulaganje u Srbiji?

Srbija, kao i svaka država, ima svoje specifično ekonomsko okruženje. Strani investitori pre nego što ulažu, analiziraju pozitivne i negativne aspekte poslovnog okruženja, na osnovu kojih odlučuju da li će investirati u određenu zemlju i u kojem obimu. S obzirom na to da je Srbija privukla 4,4 milijarde evra stranih investicija tokom prošle godine, od kojih dolazi najveći deo iz EU, smatram da je srpsko poslovno okruženje generalno veoma povoljno za strane investitore, uključujući i slovenačke. Međutim, postoje i prilike za poboljšanja.

Na primer, u svom godišnjem izveštaju o Srbiji, Evropska komisija relativno uspešno ocenjuje napredak u ekonomiji, ali, između ostalog, poziva Srbiju na reforme koje bi obezbedile nezavisnost pravosuđa, adekvatnu pravnu sigurnost, efikasnu borbu protiv korupcije i njeno smanjenje, kao i smanjenje uticaja države na privredu.

Slične zaključke donosi i Savet stranih investitora (FIC - Foreign Investment Council), koji svake godine priprema Belu knjigu sa preporukama za veći ekonomski rast u Srbiji. U ovogodišnjoj Beloj knjizi je izneto gotovo 400 preporuka za poboljšanje poslovnog i investicionog okruženja. Najveći naglasak stavljen je na pregovore sa EU, kontrolu inflacije, fiskalnu optimizaciju, smanjenje javnih izdataka i konačnu reorganizaciju državnih infrastrukturnih preduzeća, posebno u oblasti energetike.

Koje su perspektive i izazovi za unapređenje saradnje između Slovenije i Srbije u vezi sa migracijom radne snage i kako to može doprineti obostranom ekonomskom prosperitetu?

Kada se odlučuju za odlazak u inostranstvo, što je uvek teška odluka, građani Srbije često biraju Sloveniju zbog istorijske povezanosti, kulturne i jezičke blizine, međuljudskih veza. Srpski radnici su veoma traženi u Sloveniji, jer su dobro obučeni za poslove koje obavljaju i veoma su marljivi. Slovenija i Srbija su 2019. godine potpisale Sporazum o zapošljavanju državljana Srbije u Republici Sloveniji. Od stupanja na snagu sporazuma do danas izdato je više od 25.000 radnih dozvola za državljane Srbije. Međutim, u poslednjim godinama primećen je pad zahteva za radom u Sloveniji, a za to postoji nekoliko razloga. Jedan od njih su zakonske odredbe, po kojima radnici nakon pet godina neprekidnog boravka u Sloveniji više ne moraju imati radnu dozvolu. Veći problem, ipak, predstavlja nedostatak radne snage. Međutim, svestan sam da je na tržištu rada sve manje radnika, jer odlaze u druge zemlje ili žele ostati u Srbiji, gde se povećuje životni standard. Lično smatram da bi se trebalo još intenzivnije raditi na politikama koje bi stvarale uslove da se radnici nakon određenog perioda u inostranstvu vrate kući i jačaju domaću privredu stečenim znanjem. Na ovaj način moguće je privući još više stranih investicija, jer bi investitori imali visoko obučenu radnu snagu u Srbiji s znanjem i iskustvima stranih privreda.

Primetan je i sve veći trend zapošljavanja slovenačkih državljana u Srbiji i povećanja broja slovenačkih kompanija ovde. Srbija je tržište nekoliko puta veće od Slovenije i sve više postaje odskočna daska ka ostalim tržištima u regionu, zbog čega je u porastu i interes slovenačke privrede za sveprisutnošću u Srbiji. Protok i razmena ljudi, ideja i kapitala između Srbije i Slovenije donosi ne samo ekonomske koristi, već obogaćuje oba društva. To su i ključne vrednosti na kojima se temelji EU, i nadam se, da će i Srbija što pre da postane član ovog evropskog društva.

(JA/EURACTIV.rs)