Krajnje je vreme da Francuska usvoji „ekonomsku, selektivnu i promišljenu imigracionu politiku" kako manjak radne snage raste širom EU, rekao je u utorak za Radio Classikue Patrik Martin, predsednik poslovne organizacije Medef.
Ovi komentari su usledili pre nego što je vlada uspela da svoj kontroverzni predlog zakona o imigraciji progura kroz Narodnu skupštinu kasno u utorak, 19. novembra, nakon što je tekst fino podešen iza zatvorenih vrata kroz parlamentarnu proceduru koja podseća na proceduru "trijaloga".
"Ono što je toliko frustrirajuće je to što sebi nismo postavili suštinsko pitanje: da li će nam trebati migrantska radna snaga - da ispuni sva otvorena radna mesta u narednih nekoliko godina?", rekao je u utorak za Radio Classikue Patrik Martin, predsednik najistaknutije francuske poslovne organizacije Medef.
Do 2030. trebalo bi da bude popunjeno 800.000 radnih mesta, a kompanije se suočavaju sa „značajnim pritiscima sa zapošljavanjem", dodao je predsednik grupe koji predstavlja oko 10 miliona radnika.
Po njegovom mišljenju, za Francusku i EU neophodno je oslanjanje barem delimično na radnu snagu iz drugih delova sveta.
"Očigledno je da moramo integrisati u tržište rada ljude koji već žive u Francuskoj", rekao je Martin i dodao:
"Moramo zvati stvari pravim imenom i napraviti izbor u korist dovođenja imigrantske radne snage".
Nedostatak radne snage je široko rasprostranjen širom EU i u mnogim sektorima privrede.
Prema izveštaju Evropske komisije objavljenom u julu 2023. godine, "očekuje se da će nedostatak i dalje trajati i u visokokvalifikovanim iu niskokvalifikovanim zanimanjima, potaknut otvaranjem novih radnih mesta i potrebom da se zamene radnici koji odlaze u penziju".
Veliki broj istraživanja pokazuje da regulisanje radnika migranata ima neto pozitivne ekonomske dobitke.
"Pozitivni efekti regulisanja radnih migranata na ekonomsku aktivnost mogu biti značajni", napisao je Pierre Cahuc, naučnik Sciences Po u članku Les Echos u septembru.
"To je ključni element koji treba uzeti u obzir u kontekstu niskog rasta i starenja stanovništva. Na fiskalnoj strani, regularizacija bi se mogla pretvoriti u neto pozitivan rezultat, jer deklarisani rad donosi više prihoda za državu."
U širem smislu, studije su otkrile da, u proseku, regulisanje migranata ima pozitivne fiskalne i makroekonomske posledice u svim zemljama OECD-a.
Postoji hitna potreba za "razumnom" debatom o ekonomskoj imigraciji, zaključio je Martin i dodao:
"Poslovni lideri nisu ti koji žele stranu radnu snagu, ekonomija je ta koja to zahteva".
(M.A./EURACTIV.rs)