Dok 45% državnih sredstava ide na socijalna davanja, najveći deo se koristi za podršku penzijskom sistemu i isplatu naknada nezaposlenima. Očekivano povećanje naknada za dugotrajno nezaposlene od 12% izazvalo je polemiku u Nemačkoj
Nemački kancelar Olaf Šolc iz stranke Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), odbacio je mogućnost smanjenja socijalnih davanja kao odgovor na budžetski deficit zemlje, suprotstavljajući se liberalnom ministru finansija, Kristijanu Lindneru.
Raspravu je pokrenula odluka suda da poništi prenamenu 60 milijardi evra prvobitno namenjenih da ublaže posledice pandemije kovida-19 za mere pomoći u borbi protiv klimatskih promena i modernizaciji zemlje.
Šolc je saopštio ovaj stav na stranačkoj konvenciji u Berlinu, naglašavajući da nedavna odluka Saveznog ustavnog suda ne olakšava postavljanje budžeta za sledeću godinu.
"U ovakvim situacijama, jasno je da nećemo rezati socijalnu državu u Nemačkoj", istakao je Šolc, ignorišući pozive za štednjom koji dolaze od strane liberalnog koalicionog partnera. Lindner, ministar finansija iz Stranke slobodnih demokrata (FDP), ističe potrebu za rezanjem socijalnih davanja, međunarodne pomoći i subvencionisanih programa.
Neposredni izazov je da se zapuši rupa od 17 milijardi evra u državnom budžetu za narednu godinu. Šolc, vicekancelar Robert Habek i ministar finansija Kristijan Lindner sastajali su se u više navrata da bi pokušali da reše ćorsokak, ali im je ponestalo vremena da budžet prođu kroz parlament pre no što počne nova godina.
To pitanje je dodatno pojačalo tenzije u dvogodišnjoj koaliciji koja je došla na loš glas po sukobima i kojoj je rejting u anketama opao. Alijansa okuplja Šolcove Socijaldemokrate i Habekove ekologe Zelene koji takođe tradicionalno naginju levici, sa Lindnerovim pro-poslovnim Slobodnim demokratama.
Lindner i njegova stranka su sebe prikazali kao garante solidnih finansija i pridržavanja strogih ograničenja koja je Nemačka sama postavila u pogledu nagomilavanja duga – pravila koja su u središtu prošlomesečne sudske presude – i zagovarali su smanjenje potrošnje.
Neki članovi, zajedno s konzervativnom opozicijom, doveli su u pitanje povećanje naknada za nezaposlene za 12 odsto koje bi trebalo da stupi na snagu u januaru. Nemačka stopa inflacije sada je pala na 3,2 dsto, a bila je mnogo viša ranije ove godine.
Na konvenciji SPD-a, vicepredsednica Evropskog parlamenta, Katarina Barli, podržala je Šolcov stav, ukazujući na evropske primere gde su mere štednje dovele do smanjenja penzija i socijalnih doprinosa. Barli je istakla opasnosti od ponavljanja takvih koraka i naglasila da je važno izbeći slične posledice u Nemačkoj.
S druge strane, kopredsednik SPD-a, Lars Klingbeil, na prvom danu konvencije, zagovarao je promene u fiskalnim politikama, insistirajući na neophodnosti javnih investicija u skladu sa zelenom tranzicijom i izazovima industrijske politike u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo postavlja pitanje budućnosti ekonomske politike Nemačke, dok se stranke suočavaju sa suprotstavljenim stavovima o pravcu u kojem treba krenuti.
(J.N./EURACTIV.rs)