Prema podacima evropske statističke službe Evrostat na listi gde je rangirano 30 država po izdacima za hranu i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva, Srbija je prošle godine bila na sedmom mestu
Troškovi za egzistencijalne potrebe u porodičnom budžetu u Srbiji u proseku su u prošloj godini imali udeo od 39,7 odsto, navodi se u novom broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Prema podacima evropske statističke službe Evrostat na listi gde je rangirano 30 država po izdacima za hranu i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva, Srbija je prošle godine bila na sedmom mestu.
Na prvom mestu je Slovačka gde su ti izdaci činili 48,3 odsto ukupnih troškova domaćinstava, drugoplasirana je Rumunija (42,1 odsto), potom BiH (41,8 odsto), Finska (40,5 odsto), Češka (40,3 odsto) i Estonija (40,2 odsto). Najmanji udeo troškova za egzistencijalne potrebe u mesečnim izdacima domaćinstava je na Malti (25,5 odsto), zatim na Kipru (28,5 odsto), u Luksemburgu (29,7 odsto), u Hrvatskoj (30,5 odsto), Sloveniji (31,5 odsto).
U 27 zemalja EU prosečni izdaci za hranu i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva činili su 36,3 odsto ukupnih troškova domaćinstava, a u evrozoni 36,1 odsto. Tokom prethodne tri godine samo mali broj zemalja je uspeo da smanji relativni udeo ovih izdataka u ukupnoj potrošačkoj korpi svojih građana.
Srbija se našla među njima jer su ti izdaci domaćinstava u Srbiji u 2022. bili za 1,1 procentni poen niži nego 2019. godine, navodi se u biltenu MAT koji izdaje Ekonomski fakultet u Beograd, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Kakva je bila potrošnja prethodnih godina?
Domaćinstva u Srbiji najviše su u prošloj godini trošila novca na hranu i bezalkoholna pića, a najmanje na zdravlje, pokazuju podaci Republičkog zavod za statistiku (RZS).
RZS je objavio izveštaj u kome se kaže da su prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu lane iznosili – 78.393 dinara. Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava, pak, bili su viši i iznosili su 78.678 dinara.
Prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi, u odnosu na 2021. godinu bili su veći za 9,3 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava za 9,4 odsto, nominalno, dok su prosečni mesečni prihodi domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 80.697 dinara, a u ostalim 74.644 dinara.
Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava činili su izdaci za hranu i bezalkoholna pića (36 procenata) i za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva (16,1).
Slede izdaci za transport (8,9 odsto), ostale lične predmete i usluge (5,9), komunikacije (5,5), rekreaciju i kulturu (5,1), odeću i obuću (4,9), alkoholna pića i duvan (4,7), zdravlje (4,4), a 8,5 odsto čine izdaci za ostale grupe potrošnje.
Građani Srbije su na hranu i bezalkoholna pića tokom 2018. godine trošili oko četvrtine (24,2%) kućnog budžeta, duplo više nego proseka Evropske unije, pokazali su tada podaci Eurostata. Jedine države koje su prošle godine po udelu potrošnje na ishranu u kućnom budžetu bile lošije jesu Crna Gora (24,8%) i Rumunija (27,8%).
(J.N./EURACTIV.rs)