Ekonomija

ŠPANSKA MINISTARKA BIĆE NOVA ŠEFICA EIB-A: Povremena "pošast poslovanja", ubeđena Evropljanka - ko je Nadia Kalvinjo?

Ministri finansija EU u petak (8. decembra) izabrali su potpredsednicu španske vlade i ministarku ekonomije Nadiju Kalvinjo na mesto nove predsednice Evropske investicione banke (EIB) u cilju povećanja uticaja Španije u bloku.

Izvor: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Ako ovu odluku ministara finansija EU potvrdi odbor EIB-a, Nadija Kalvinjo će 1. januara početi u finansijskom ogranku Evropske unije i najvećoj svetskoj javnoj razvojnoj banci sa bilansom od pola trilliona evra – Evropskoj investicionoj banci, navodi se u saopštenju EIB-a.

Kalvinjo je za ovo mesto imala konkurenciju, šeficu evropske antimonopolske politike Margeretu Vesteger, koja je povukla svoju kandidaturu.

Kalvinjo ima 55 godina, tehnokrata je bivši insajder iz Brisela. Kao zamenica španskog lidera u poslednje dve godine i ministarka ekonomije od 2018. godine, Kalvinjo je unela čeličnu ravnotežu između svojih uloga političkog borca za španskog socijalističkog premijera Pedra Sančeza i ambasadora zemlje u globalnoj ekonomiji.

"Zahvalna sam i počastvovna što imam podršku ministara finansija da vodim Evropsku investicionu banku", rekla je Kalvinjo u petak.

EIB će, rekla je ona, "imati još važniju ulogu u budućnosti, da finansira zelenu tranziciju, da pruži finansijsku podršku Ukrajini i takođe podrži ulogu Evrope u svetu". Ona je dodala da će pripremiti kratak izveštaj o prioritetima banke o kojima će razgovarati ministri finansija u february, piše Fajnenšl Tajms.

Bruno Le Mer, francuski ministar finansija, čestitao je Nadiji Kalvinjo, navodeći "zelenu tranziciju, odbranu i nuklearnu energiju" kao neke od prioriteta Francuske za banku.

Vestager je bila još jedan od vodećih kandidata za mesto, ali je odustala od trke u petak. "Nastaviću svoje dužnosti u Evropskoj komisiji", rekla je ona.

Ko je Nadija Kalvinjo?

Kristalina Georgieva, šefica MMF-a, bila je Nadijina šefica kao potpredsednica Evropske komisije dok je Kalvinjo bila generalna direktorka odeljenja za budžet.

"Ona je dinamična. Ima veoma okretan um. Jedan od ljudi koji mogu da poštuju pravila, ali da izvuku najbolje iz onoga što pravila pružaju", rekla je Georgieva za FT.

Podsećajući na iscrpljujuće noćne pregovore koji označavaju kraj godišnjeg budžetskog procesa, šefica MMF-a je rekla: "Mogu da vam kažem da smo ona i ja bili najsvesniji ljudi u Evropskom parlamentu”.

Drugi koji su je poznavali u komisiji EU pamte je kao angažovanu koleginicu koja je često znala da bude čvrsta i zahtevna. "Bila je veoma bistra, veoma snažna žena sa kojom nije uvek bilo najlakše raditi", rekli su za nju.

Izvor: EPA-EFE/Juan Carlos Hidalgo

Monika Holmajer, konzervativna predsednica odbora za budžet Evropskog parlamenta koja se borila sa Kalvinjoom kao španska ministka,a nazvala ju je "tvrdim orahom".

Rođena u Galiciji kao ćerka budućeg šefa RTVE-a, španskog državnog emitera, Kalvinjo je kao mlada žena dospela u centar pažnje kada se pridružila svom ocu – socijalističkog uverenja - da glasa na referendumu 1986. o tome da li Španija treba da ostane u NATO-u. Ona je tada imala 17 godina, mlađa od glasačke dobi, a njen glas je izazvao osudu konzervativne opozicije.

Ona nije član političke stranke i jedna osoba koja je poznaje rekla je da se gnuša da bude meta ličnih napada u surovoj španskoj politici. Ali ona je ipak sa guštom prihvatila protivnike današnje vlade koju predvode socijalisti, koristeći podsmeh kao svoje oružje, piše FT.

Kontroverzne odluke

Gađajući trio bivših premijera koji su kritikovali Sančeza što je pristao na amnestiju za katalonske separatiste kako bi ostali na vlasti, ona je rekla da "izgleda da ne mogu da nađu svoje mesto" u životu.

U korporativnoj Španiji, čak i rukovodioci koji je vide kao povremenu pošast poslovanja rekli su da se dive njenom profesionalizmu, vladanju njenog mandata i veštinama javnog govora napravljenog za TV – na engleskom i francuskom, kao i na španskom.

Ona je nadgledala politike koje se kreću od mera podrške zbog pandemije i povećanja minimalnih plata do sporne isplate milijardi iz fondova EU i pokušaja da se ukroti inflacija presecanjem veze između cena gasa i struje.

Najkontroverznije je to što je uvela porez od tri milijarde evra na "izuzetne profite" banaka i energetskih kompanija – i dopunila ga pozivanjem istih kompanija da takođe povećaju plate.

Kristin Lagard, predsednica ECB, opisala je Kalvinjo kao "ubeđenu Evropljanku koja je godinama radila na našem zajedničkom projektu” i kojoj je duboko stalo do "evropskog prosperiteta”.

Jedan od njenih najvećih zadataka bio je upravljanje više od 160 milijardi evra grantova i zajmova koje Španija dobija kao fondove EU za oporavak nakon pandemije. Kalvinjo kaže da je Španija uzoran primalac, koji nesmetano isplaćuje sredstva. Ali bilo je kompanija koje su se žalile na netransparentnost prilikom podele budžeta.

(JA/EURACTIV.rs)