U dinamičnom svetu međunarodne trgovine, odnosi Srbije i Švajcarske beleže kontinuirani razvoj. Privredna saradnja zemalja doživela je značajan uspon u protekloj godini, a najnoviji podaci nude uvid u put ekonomske saradnje.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2022. godina je bila uspešna za spoljnotrgovinske odnose. Ukupna razmena u robi dostigla je 515,8 miliona evra, predstavljajući porast od 48,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz Srbije u Švajcarsku povećao se za 20,3 odsto, dok je uvoz porastao 62,6. Usled ovog rasta, beležen je i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 350,5 miliona evra, što predstavlja povećanje od 108,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Tokom prvih devet meseci,ove godine spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Švajcarske iznosila je 497,1 miliona evra, što predstavlja pad od 17,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz je beležio pozitivan trend, rastući za 14,5 odsto, dok je uvoz zabeležio pad od 28,5 odsto. Ova izmena rezultirala je smanjenjem deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni za 51,8 odsto, dostigavši cifru od 138,9 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom tokom ovog perioda iznosi 56,3 odsto, ukazujući na određenu ravnotežu u trgovinskim odnosima.
Srbija je sa Švajcarskom delila raznovrstan spektar proizvoda. Vodeći izvozni proizvodi iz Srbije obuhvataju konstrukcije i delove od gvožđa ili čelika, elemente optičkih uređaja, ploče od rafinisanog bakra, vrata, prozore i okvire od plastičnih masa, među ostalim.
Sa druge strane, Švajcarska je dopremila u Srbiju lekove za maloprodaju, šipke, žicu i profile od zlata, delove za mašine iz određenih kategorija, kao i različite proizvode imunološke prirode. Ovi podaci ukazuju na raznovrsnost trgovinske razmene, pružajući osnovu za dalje razvijanje ekonomske saradnje.
Najznačajniji izvozni i uvozni proizvodi 2022/2023. godine
U 2022. godini, najznačajniji izvozni proizvodi bili su raznovrsni, čiji iznos je iznosio 19.6%, čineći 9% ukupnog izvoza. Na drugom mestu su konstrukcije i delovi od gvožđa ili čelika, sa učešćem od 11.8% i iznosom od 5%. Treće mesto zauzimaju smrznute maline bez dodatka šećera sa učešćem od 7.2% i iznosom od 3%. Ostali proizvodi uključuju plastična vrata, prozore i okvire (6.5%), optičke elemente (5.9%), drveni nameštaj (5.7%), instrumente za merenje (4.8%), proizvode od gvožđa ili čelika (4.1%), i neraspoređenu robu po carinskoj tarifi (3.2%).
U istoj godini, najvažniji uvozni proizvod bio je električna energija, sa učešćem od 18% i iznosom od 100.3%. Na drugom mestu su se nalazili lekovi namenjeni maloprodaji, sa učešćem od 15% i iznosom od 86.8%. Treće mesto pripada zlatnim šipkama, žicom i profilima, sa učešćem od 11% i iznosom od 65.2%. Ostali uvozni proizvodi uključuju vagoni napajani iz spoljnog izvora energije (6.4%), delovi za mašine iz kategorija 8501 i 8502 (4%), mešavine mirisnih materija (2%), ručni časovnici (2%), i proizvodi imunoloških karakteristika za maloprodaju (1%).
U prvoj polovini 2023. godine, trendovi u izvozu su se delimično promenili. Konstrukcije i delovi od gvožđa ili čelika sada zauzimaju prvo mesto sa učešćem od 8% i iznosom od 14.2%. Delovi od ostalih materijala sada su na drugom mestu sa učešćem od 8% i iznosom od 14%. Slede elementi optičkih uređaja (4%), ploče od bakra (3.9%), plastični prozori i vrata (3.8%), drveni nameštaj (3.5%), lusteri od LED materijala (3.2%), smrznute maline (2.8%), proizvodi od gvožđa ili čelika (2.7%), i instrumenti za merenje (2.4%).
U istom periodu, najznačajniji uvozni proizvodi uključuju lekove za maloprodaju sa učešćem od 25% i iznosom od 80.7%. Neraspoređena roba po carinskoj tarifi u slobodnoj zoni sada zauzima drugo mesto sa učešćem od 10% i iznosom od 30.4%. Na trećem mestu su zlatne šipke, žice i profili (7%), delovi za mašine iz kategorija 8501 i 8502 (5%), proizvodi imunoloških karakteristika za maloprodaju (4%), neraspoređena roba na skladištu (3%), ručni časovnici (3%), mješavine mirisnih materija (2%), i optički elementi (1%).
U prvih osam meseci tekuće godine, prema podacima NBS, sa Švajcarskom je u razmeni usluga ostvaren prihod od 520,8 miliona evra i rashod od 326,8 tj. suficit od 194 miliona evra.
SIPPO program
Pod okriljem Švajcarskog programa za promociju uvoza (SIPPO), Privredna komora Srbije (PKS) istaknuta je kao ključni partner u svim sektorima koje program pokriva u zemlji. Ovi sektori obuhvataju sirovinske baze, tekstil i tehničko drvo.
U specifičnom kontekstu tekstilnog sektora, PKS se ističe kao ključni saveznik u unapređenju izvoza i pružanju podrške kompanijama. Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće, u saradnji sa SIPPO-om, sprovodi niz aktivnosti usmerenih ka unapređenju sektora, uključujući studijske posete prestižnim sajmovima i modnim revijama.
Neki od značajnih događaja uključuju studijske posete Pariskom sajmu Premiere Vision i Sajmu Panorama u Berlinu, gde su kompanije imale priliku upoznati se sa karakteristikama tržišta. Takođe, ističu se izlaganja domaćih kompanija na sajmovima Pure London u Londonu i A+A u Dizeldorfu, pružajući im priliku da se istaknu na međunarodnoj sceni.
U sektoru šumarstva, prerade drveta, industrije nameštaja i papira, projekat SIPPO je podržao niz aktivnosti u saradnji s PKS-om, uključujući radionice s konsultantima i trgovinske misije.
Ove aktivnosti imaju za cilj jačanje prisustva srpskih kompanija na međunarodnom tržištu, istovremeno podržavajući sektorski razvoj i unapređenje izvoza.
Švajcarski Program za promociju izvoza (SIPPO) uz podršku Švajcarskog sekretarijata za ekonomske odnose (SECO) u okviru investicione faze 2 od januara 2023. godine do 30. juna 2025. godine sprovodiće u PKS intervenciju "Održiv pristup tržištu". SIPPO u Srbiji promoviše društveno odgovornu, ekološki prihvatljivu, inkluzivnu i samim tim održivu trgovinu. Opšti cilj saradnje sa PKS je integrisanje srpske privrede kao zemlje u razvoju i tranziciji u svetsku trgovinu i lanac snabdevanja. U Srbiji, SIPPO podržava PKS u okviru tri privredna sektora: 1) prirodni sastojci; 2) tehničko drvo; 3) tekstil dodate vrednosti.
"Održiv pristup tržištu" treba da pruži primer održivog poslovnog modela za članice PKS iz već unapred odabranih sektora MSP koji bi se zasnivao na inkorporaciji prioritetnih Ciljeva održivog razvoja (UN SDG) u poslovne operacije članica na redovnoj dnevnoj bazi, sa posebnim fokusom na izvozne aktivnosti (izvozna spremnost kompanije; izvozna spremnost proizvoda; faza testiranja, standardizacija, proces sertifikacije). Intervencija je objašnjenja kroz i predstavlja sastavni deo Memoranduma o razumevanju (MoU) PKS i SIPPO.
Podrška Švajcarske dualnom obrazovanju u Srbiji
U Srbiji, oko 13.000 učenika završilo je ili se trenutno školuje po dualnom modelu obrazovanja u saradnji sa 850 kompanija, a 70% njih se zaposlilo u struci. Švajcarska organizacija za razvoj i saradnju (SDC) pružala je podršku dualnom, a sada planira novi projekt "Razvoj dualnog obrazovanja u Srbiji" s PKS kao vodećim partnerom.
Projekt "Link UP"
Srbija ima za cilj povezivanje dijaspore, što obuhvata naše građane koji žive i posluju u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, kako bi omogućla bolje uslove za poslovanje i priliku za ulaganje u Srbiju. Ovaj poduhvat sprovodi se putem specifičnog projekta, čija je baza konkretnih investicionih projekata dostupna na jednom mestu (https://dijaspora.pks.rs/login). Ovaj projekat se ostvaruje kroz saradnju između ICMPD i PKS.